Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Dođoh, videh, pobedih. Parafraza latinske izreke u njenom slučaju mogla bi da glasi: Ćutim, radim i pobeđujem. Nekako je postala tradicija da ona pristane da se oglasi u medijima tek krajem godine i osvrne se rutinski na proteklih 12 meseci uspeha. Na još jednu fantastičnu godinu u nizu. I tako već više od decenije... Rekosmo prošle godine da sva njena dela i rezultati odavno više nisu čuda, naravno, ne i slučajnost, već da je u pitanju fenomen. U najkraćem: žena stena – Ana Joković!
Povezano
Na kraju prošlogodišnjeg teksta o potpredsednici KSS zaduženoj za žensku košarku poručili smo: “hajde da vidimo šta nam je Ana lepo spremila za 2021. godinu”. I videsmo i svi zajedno pobedismo! Najbolje košarkašice Srbije su u godini na izmaku osvojile još jedno, drugo istorijsko evropsko zlato, a na Olimpijskim igrama u Tokiju zauzele izvanredno četvrto mesto.
Naravno, jasno je da iza tih najnovijih podviga stoji pakleni rad, ne samo sjajnih igračica i vrhunskog stručnog štaba na čelu sa Marinom Maljković, već i “Aninog sektora” u Savezu, koji je organizaciono doveden do perfekcije. Upravo zato su i prvih 365 dana Aninog trećeg mandata na toj funkciji bili trijumfalni. Kod nje je sve to već rutina, ali nema opuštanja, čvrsto drži konce u rukama i drži se gesla – rad, red i disciplina.
“Uspeh se ne meri pozicijom na koju si dospeo, nego preprekama koje si savladao”, izjavila je prošli put, a sada, za najnoviji razgovor za Sport Klub imala je malu dopunu: “Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera, drugima su uvek neugodni”.
Nekadašnja reprezentativka, perjanica Crvene zvezde i poznatih evropskih klubova prenela je fajterski duh sa parketa u funkcionersku fotelju, u koju je sela proleća 2011. godine. A ostalo je istorija…
“Kod mene nema suvišnih reči, nema laži, ni prevara. Izvolite u moju kancelariju i pogledajte. Taj prostor je postao muzej srpske ženske košarke. Na zidovima su slike naše seniorske reprezentacije na pobedničkim postoljima, a ispod svake uramljena medalja sa tog takmičenja. Mnogo sam ponosna na zid iza mojih leđa, ovde u Kući košarke”, sa sjajem u očima priča Ana Joković, a dobro se sećamo da do 2011. godine u Sazonovoj nije ni postojao radni prostor namenjen damama pod obručima.
SK paketić '22
I zaista, pred tim prizorom srce bi zaigralo i koža se naježila i slučajnom prolazniku i neupućenima. Prvo odličje košarkašica za Srbiju sa EP 2015. godine u Budimpešti, prvo – pa zlato, zatim bronza sa OI 2016. u Riju, onda isto odličje sa EP 2019. u Beogradu i zlatna nit se zaokružila proteklog leta na EP u Valensiji, osvajanjem druge kontinentalne titule!
Svakako, impresivan niz, kojim se malo koja selekcija u Evropi i u svetu može pohvaliti. Ako Izraelci imaju Zid plača, Ana ima “Zid sreće”. Malo je falilo da tu budu zakucana još dva eksera za sliku i medalju sa OI u Tokiju. Samo da je bilo malo više sreće, a malo manje emocija… Sreća nije pogledala Srpkinje u teškim pandemijskim okolnostima, kada se lider šampionske generacije Sonja Vasić zarazila koronom uoči OI, a nagli skok emocija i još naglije pražnjenje doživeo je ceo tim tih dana u Japanu zbog najavljenog Sonjinog i Jeleninog oproštaja. To su nijanse, koje su uticale da taj podvig izostane.
Trofejna klupska karijera
Bivša reprezentativka Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije, sada potpredsednica KSS zadužena za žensku košarku, Ana Joković, rođena je 16. jula 1979. godine u Beogradu.
Sa Crvenom zvezdom osvojila je dve šampionske titule 1996. i 2004. godine, kao i tri nacionalna kupa 1994, 1995. i 2004. godine. Za Zvezdu je debitovala sa svega 13 godina i do danas je najmlađi debitant u istoriji srpske i jedan od najmlađih u istoriji košarke. U dresu podgoričke Budućnosti je od 2001. do 2003. godine osvojila dve titule prvaka Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore 2002. i 2003. godine i 2003. i bila najbolji strelac Evrolige.
U Zvezdu se vratila u sezoni 2003/04 i kao kapiten predvodila tim do duple krune i proglašena je za MVP igračicu finalne serije. Karijeru je nastavila u mađarskom Miškolcu, izraelskom Ramat Hašaronu (2005/06), poljskoj Lotos Gdinji (2006/07), Mladom Krajišniku i svuda osvajala nacionalne Kupove.
U bogatoj kolekciji trofeja ima četiri državne titule i sedam nacionalnih Kupova.
Dres reprezentacije je nosila od 1998. do 2008. godine, učestvovala na tri šampionata Evrope i na SP u Kini 2002. godine.
Međutim, Jokovićeva na to, kao i na sve drugo gleda realno, ali i uvek hrabro i uz jasnu viziju. Još na počecima vrtoglavog uspona srpske ženske reprezentativne košarke, pre 10 godina, bila je uverena da će devojke da se plasiraju na EP 2013. godine, javno rekla da će na EP 2015. da osvoje medalju (i to je osvojeno zlato), da će otići na OI u Rio, da će da izvade vizu i za Tokio i vežu dva učešća na OI… U analima je ostalo zapisano da su najbolje srpske košarkašice minule slavne decenije osvojile sva spomenuta odličja i da su vezale čak pet učešća na EP, a smeši im se i šesto…
“Rekla sam još pre godinu dana da u 2021. očekujem jednu sigurnu medalju. Naravno, ostao je žal zbog Tokija, malo je nedostajalo, ali i četvrto mesto na najvećem planetarnom takmičenju je veliki uspeh. Pogotovo u takvoj godini prepunoj izazova, organizacionih i zdravstvenih, usled pandemije korone. Minulog leta se dogodila kruna generacije, devojke su pokazale zrelost, dokazale da su najbolje u Evropi i da pripadaju svetskom vrhu”.
Pre 10 i po godina došla je u Sazonovu i zatim, kao deo svetog trojstva srpske ženske košarke (Dragan Đilas, Marina Maljković, Ana Joković) počela da piše istoriju. Očekivalo se od tog ambicioznog, posvećenog i kompetentnog trija da napravi renesansu, ali realno, nadmašena su sva očekivanja. A postavljena baza nadograđivana je novim uspesima i u vreme aktuelnog predsednika KSS, Predraga Danilovića. A kako Ana Joković vidi svoj angažman i učinak tokom svih ovih blistavih godina?
“Sve je išlo svojim tokom. Od početka sa maksimalnom posvećenošću poslu i puno rada. Došli smo do toga da je ženski sektor najuspešniji u KSS već godinama. Odavno smo postavili sistem i sada je mnogo lakše nego u početku. Sve funkcioniše po uhodanim principima i nadograđuje se. I svake godine imamo sve bolje uslove za rad. Imamo milion evra budžet za sektor ženske košarke, što je sjajna stvar. Zato uspevamo da omogućimo selekcijama pripreme i putovanja u fantastičnim uslovima, da im obezbedimo maksimalnu medicinsku zaštitu i opremu za negu i oporavak. U kancelariji za žensku košarku u Savezu radi samo dvoje ljudi, Katarina Protić Tomić i Dušan Kojić i tu je uz njih i Zoran Tir, stručni saradnik za rad sa mladima u KSS. Znači, četa mala, ali odabrana, odrađuje sve besprekorno”.
Ani je u startu pomoglo rukovodeće iskustvo iz Voždovca, u kojem je bila sportski direktor, ali pre svega i ono iz igračkih dana tokom 10 godina u reprezentaciji.
“Tačno znam šta mi je kao igračici nedostajalo i šta reprezentativke u svakom trenutku očekuju od Saveza. Da je nekada bilo kao što je sada naš nacionalni tim bi postizao više uspeha i osvajao medalje kasnih devedesetih i početkom dvehiljaditih, jer smo imali sjajne generacije igračica. Ali ono što nisam uspela da ostvarim kao igračica nadoknadila sam kao funkcioner”.
Funkcionerske medalje i nagrade
Po završetku igračke karijere bila je sportski direktor Voždovca, a 2011. godine postaje potpredsednica KSS, za žensku košarku, koja je u doba Anine vladavine osvojila devet medalja, četiri seniorske i pet mlađih selekcija.
Pamti se titula na EP 2015. godine u Budimpešti i dve bronzane medalje, na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine i na EP 2019. godine u Beogradu, kao i zlato na EP u Valensiji 2021. godine. U periodu uspona, 2013. godine seniorke su zauzele 4. mesto na EP, a godinu kasnije osmo mesto na SP i jasno najavile podvige, koji su usledili.
A odličja mlađih selekcija su: juniorsko EP (2012. bronza, Bukurešt, 2013. bronza, Vukovar, 2017. srebro, Šopron), EP mladih srebro 2018. godine, Šopron i kadetski EP B divizije, 2013. zlato i ulazak u A diviziju, Portugal.
Kao uspešan sportski funkcioner Jokovićeva je dobila Majsku nagradu 2017. godine, najveće društveno-sportsko priznanje Republike Srbije u oblasti sporta.
Svake godine se pojavljuju novi uspesi, pa smo proverili da li se promenio odgovor na pitanje kada je bila najponosnija, najsrećnija…
“Nije se ništa promenilo po tom pitanju. Najponosnija sam bila i ostala na OI u Riju. Činjenica da smo se 2016. godine našli premijerno na najvećem svetskom takmičenju značila mi je mnogo. A došli smo tamo na superioran način, direktno posle osvajanja evropske titule. Svako učešće na velikom takmičenju je za ponos i ponovni odlazak reprezentacije na OI u Tokiju, svakako. U Tokio nisam putovala zbog strogih epidemijskih propozicija, što je i razlog više da su mi boravak u Riju i osvajanje bronzane medalje toliko prirasli srcu. Kada razmišljam o svojim najponosnijim trenucima, to je svakako i zlato osvojeno na EP 2015. godine, a zatim, iste godine, na Aranđelovdan, kvalifikaciona utakmica za EP 2017. godine sa Nemicama, odigrana u prepunoj hali ‘Aleksandar Nikolić’. Naravno, mnogo mi znači i drugo evropsko zlato osvojeno letos, ali nije to bio onoliko jak osećaj kao prvi put. Neću da budem bezobrazna, ali ipak, mogu da kažem, već smo se navikli”.
Na pitanje u čemu je tajna njenog uspeha u kratkom odgovoru ponovo ističe fanatičan rad i posvećenost poslu, ali i da više voli da o njoj govore rezultati. A za agilnu potpredsednicu KSS nema odmora ni preteranog praznovanja jer je već 4. januara čekaju nove obaveze.
“Već 4. januara kreću pripreme kadetkinja i juniorki. To je uobičajeno okupljanje, volimo i praktikujemo da proverimo mogućnosti mlađih selekcija tokom godine. Što se tiče juniorki, cilj nam je povratak u A diviziju, to su devojke 2004. i 2005. godište, a kadetkinje su 2006. i mlađe. U poslednje dve godine nije bilo evropskih šampionata mlađih kategorija, ali letos su igrani čelendžer turniri, na kojima su naši timovi ostvarili vrlo dobre rezultate. Svim reprezentativnim selekcijama obezbeđujemo maksimalne uslove, pa i najmlađim i one nam to vraćaju na najbolji način. I što je najvažnije, sve mlade igračice se vrate u klubove u mnogo boljem izdanju nego što su bile pre dolaska. To je još jedan pokazatelj da se u većini klubova, nažalost, ne radi dovoljno dobro. U reprezentativnim selekcijama je pristup temeljan i studiozan, svi treninzi se snimaju, devojkama se ukazuje na greške, radi se na korekcijama. Poražavajuće je da mnoge od njih dođu iz klubova na pripreme mlađih nacionalnih selekcija fizički nespremne i ne mogu da izdrže običan trening. Veoma loše se radi u mnogim klubovima, to mora da se popravi”.
Ana Joković svoj deo posla obavlja izvanredno, sve što je vezano za nacionalne selekcije, pri čemu, klubovi nisu njen domen, ali je svesna da oni predstavljaju bazu i preduslov za uspehe državnog tima. Proteklih skoro 10 i po godina puno je proputovala po Srbiji, obišla brojne centre ženske košarke, uticala na njihov razvoj i formiranje novih. Trudi se da im pomogne na sve raspoložive načine.
“Kada sam došla u KSS postojala su samo dva ranga takmičenja i manje od 70 klubova, a sada imamo tri ranga, 125 klubova i preko 5.000 igračica. To je vidan pomak naspram 1000 igračica i 60 klubova, koliko ih je bilo 2011. godine. Masovnost više nije problem, već rad, bolje reći nerad u većini klubova”.
Logično, u celoj priči se neizbežno nameće i pitanje struke.
“Vidi se minimalan pomak, ali to je, naravno, nedovoljno. To nije moj deo posla i ne mogu da pričam o razvoju mladih, novih trenera, ali moram da primetim sve prisutniji trend odlazaka u inostranstvo. Ali ruku na srce, šta da rade ti mladi ljudi ako ovde nisu dovoljno plaćeni, osim da potraže uhlebljenje negde van naše zemlje. Moraju ljudi da se snalaze da obezbede egzistenciju”.
Podizanje kvaliteta klubova automatski bi značilo jačanje i domaće lige, toga je Jokovićeva, naravno, svesna. Ali je i zadovoljna što je nešto za šta se odavno zalaže najzad prihvaćeno, a to je ponovno učešće Srbije na međunardonoj klupskoj sceni. Za sada je to samo jedan predstavnik, Crvena zvezda, ali Jokovićeva se nada da će uskoro i još neko da se odluči na takav korak.
Velika zahvalnost Sonji i Jeleni
Potpredsednica KSS zadužena za žensku košarku Ana Joković ne propušta da apostrofira ogromne zasluge Sonje Vasić i Jelene Bruks za sve uspehe reprezentacije minulih godina. Kao što je poznato, taj veličanstveni tandem oprostio se u Tokiju od nacionalnog tima, Sonja i od aktivnog igranja, ostavivši dubok trag i težak zadatak naslednicama, ali i sjajan primer generacijama, koje dolaze.
“Želim i ovim putem da izrazim ogromnu zahvalnost Sonji Vasić i Jeleni Bruks u ime Saveza i u moje lično ime za sve što su uradile tokom poslednje decenije. Ne samo na terenu, nego i van njega. Jelena Bruks nije propustila nijednu akciju reprezentacije, dolazila je na pripreme i povredjena i sa bebom. Igrala je na EP 2019. godine tri meseca posle porođaja, što je bilo zaista neverovatno. Isto važi i za Sonju Vasić, poslednjih šest godina, od njenog povratka u reprezentaciju 2015. godine. Sonja je takođe pokazala ogromno požrtvovanje, vraćala se iz brojnih povreda i srećom, promenila je odluku da neće više da igra za reprezentaciju i pre šest godina se vratila i predvodila tim do prve medalje i to zlatne. Čak je za godinu dana odložila završetak karijere da bi igrala za reprezentaciju, jer je planirala oproštaj na OI u Tokiju, koje su pomerene sa 2020. na 2021. godinu. Veliko hvala obema na svemu”, poručila je Jokovićeva.
“Neophodno je podizanje kvaliteta domaće lige kako bi porastao celokupan nivo srpske ženske košarke, da bismo dobili nove vrhunske seniorske reprezentativke. Talenata ima puno, ali mora bolje da se radi u klubovima. Odavno pričam da je našim timovima potrebno međunarodno iskustvo, najzad je Crvena zvezda zaigrala u evropskom takmičenju, Evrokupu. To je prvi put posle skoro 10 godina da se neko oproba u toj konkurenciji, poslednji put je u međunarodnom klupskom takmičenju učestvovao Partizan. Mladi Zvezdin tim se solidno snašao, cilj u debitantskoj sezoni je bio da provere svoje mogućnosti, a devojke su uspele da izbore dve pobede i prođu u drugi krug, što je za pohvalu, s obzirom da u Evrokupu igraju vrhunski evropski timovi”.
Uprkos svemu, Anu Joković ne napuštaju optimizam, a ni fanatizam. A naravno, ni vera u podmlađeni sastav seniorske reprezentacije Srbije po odlasku njenog udarnog tandema Sonja Vasić – Jelena Bruks.
“Svi dobro znamo koliko su Sonja i Jelena značile našoj reprezentaciji, ali i po njihovom odlasku mogu da kažem da imamo dobar tim. Veći deo reprezentacije je ostao. Tu je Aleksandra Crvendakić, koja se logično nameće kao lider, što je potvrdila u Hrvatskoj na kvalifikacionoj utakmici za EP. Tu su od ranije Nevena Jovanović, Dragana Stanković, Saša Čađo. Zatim, Tina Krajišnik, novi kapiten, koja je imala puno pehova sa povredama, ali je letos igrala u vrhunskoj formi i pokazala koliko vredi. I da ne nabrajam dalje, imamo dovoljno mladih, talentovanih reprezentativki”.
Prvi veliki izazovi za najbolje seniorke Srbije su već u februaru. Srpkinje će najpre da igraju u kvalifikacijama u Beogradu za SP 2022. u Australiji, a posle slede i kvalifikacioni mečevi za odlazak na EP 2023.
“Ne plašim se za budućnost srpske reprezentacije. Samo moramo da budemo realni u postavljanju ciljeva. Sada je najvažnije da se održi kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. Da se ode na EP 2023. godine, što je veoma izvesno, s obzirom na dosadašnje rezultate kvalifikacija. Ponovo doživljavamo apsurd da kao evropski šampioni igramo kvalifikacije za EP, ali prošli smo kroz to već 2015. godine, pa smo se i navikli. Za nas je veoma važan kvalifikacioni turnir za SP u Australiji, koji se igra u Beogradu od 10. do 13. februara. U grupi smo sa Australijom, Brazilom i Južnom Korejom. Tada smo domaćini, ne samo našoj, već i grupi B u kojoj su Francuska, Kina Nigerija i Mali, što je još jedno veliko priznanje KSS i važan organizacioni ispit za sve nas”.
Odlazak na SP u Australiju bio bi prilika i za ostvarenje jedine Anine neostvarene želje.
“Srpska reprezentacija u kolekciji nema svetsku medalju, ali sada nikome od nas ne pada na pamet da obećava tako nešto, važno je da budemo prisutni na najvećim takmičenjima i da tražimo svoju šansu za što bolji rezultat. Iskreno, posle dve godine pandemije svi smo vrlo umorni, jedva čekamo da korona prođe i da se vratimo normalnom radu i životu. Zato kažem, samo da ima zdravlja, biće svega”.
A razmišljanja o OI u Parizu 2024. e su kod Jokovićeve na dugačkom štapu.
“O Parizu zaista, trenutno ne razmišljam. O tome ćemo da pričamo dogodine. Sada su u fokusu dve stvari, plasman na EP i na SP. I svi ti dugoročni planovi nas ponovo vraćaju na priču o domaćim klubovima. Neophodno je da se podigne kvalitet klubova i naše lige da bismo pričali o novim vrhunskim igračicama i o odličjima. Sada trenutno možemo da kažemo da se dobro radi samo u Crvenoj zvezdi, Art basketu, Kraljevu i u Vojvodini 021”, jasna je Ana Joković.
I eto, to je Ana Joković. Mirna, racionalna i realna, ali i poslovično borbena da se uhvati u koštac sa svim iskušenjima. Za dobro srpske ženske košarke, koju ima na dlanu. Pred njom su još brojni ciljevi i dobro je da je tako, jer ona je prava žena na pravom mestu.
Vuče konce, komanduje, koordinira, daje instrukcije, bori se sa lepim, ali i teškim izazovima, neretko i sa vetrenjačama. Ali za nju nema nerešivih problema. Njoj Deda Mraz nije poklonio medalje i trofeje, ništa joj nije palo sa neba. Svejedno, ima pun džak “funkcionerskih” medalja. Osvojila ih je čak devet. Od toga četiri seniorske i pet sa mlađim selekcijama. A u duhu predstojećih praznika sledi i njena poruka, ali i konstruktivna preporuka:
“Srećna Nova godina i Božić svima, budite pre svega zdravi, pa srećni i uspešni! I vakcinišite se!”.
Tim koji pobeđuje se ne menja, pa da ni mi ne menjamo navike u razgovoru sa Anom. Sačekajmo mirno rezime 2022. godine. A ovu staru da ispratimo uz oprobanu konstataciju “da vidimo šta nam je Ana to lepo spremila za nastupajuću sezonu”…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare