„Niko nije nepobediv, ali mi je drago da postoji aura oko mene, da ljudi smatraju da sam nepobediv i da igrači to osećaju na terenu. To mi je jako važno, želim da to oni osete jer me to stavlja u mentalnu prednost u odnosu na njih“. To je uvek bitno, ali sada je bilo ključno na putu Novaka Đokovića ka sedmoj tituli u Bersiju i 40. iz masters kategorije.

Pročitajte i:

Raspoloženi Novak:Ne znam o kojoj fazi moje karijere se radi

Masters 1000

5. nov 2023 11

Masters 1000

5. nov 2023 11

Davidenko: Zbog Đokovića sumnjam u mlade igrače

ATP

5. nov 2023 5

ATP

5. nov 2023 5

Takmičarski tenis nije Đoković igrao šest nedelja. Trenirao je u Beogradu, bio s porodicom, išao na evroligaške utakmice Partizana i Crvene zvezde, krstio decu na Ostrogu… Potom je otišao u Parizu, tamo se našao na finalu Svetskog prvenstva u ragbiju, stigao da ode i na ceremoniju Zlatne lopte, da bi potom fasovao stomačni virus i bio „više na šolji nego na terenu“. Sve to, i opet je osvojio.

Posle laganog starta sa Ečeverijem, usledila su tri meča u kojima se Novak kockao i bio na ivici poraza – preokreti protiv Grikspora i Rubljova, te još jedan težak meč u tri seta sa Runeom, koji je uvek inspirisan kada sa druge strane vidi Novaka.

Finale kvalitetom nije opravdalo očekivanja, Grigor Dimitrov je dobrano pogurao Novaka (33 neiznuđene greške), a Đoković zna kako da se ponaša u takvim situacijama – nije se suočio ni sa jednom brejk loptom i pobedio je sa 6:4, 6:3.

U Bersiju je daleko Đoković bio od onoga što može. Udarac koji ga je najbolje služio jeste servis – čak i u meču sa Runeom, u kojem nije mogao da „rodi“ prvi servis (52 posto, najniži procenat prvog servisa u sezoni), našao je one prave servise kada je bilo najpotrebnije.

Ni u jednom meču nije Đoković izašao sa onom oštrinom po kojoj se već u prvih nekoliko gemova vidi da se suparniku crno piše. Ne, sve je bilo na mišiće, na borbenost, na glavu i na tu auru o kojoj je i Novak govorio.

Masters titula bi za većinu igrača bila najveći uspeh u karijeri, a Đoković je u Parizu slavio igrajući ispod svog nivoa – malo koji teniser u istoriji može to da kaže, i verovatno i zato sada Novak ima 40 takvih titula, više nego Rodžer Federer (28) i Pit Sampras (11) zajedno.

Koliko god to bila pozitivna vest, jasno je i da će Novak morati da podigne nivo igre za Torino, koji će biti veoma jak – Alkaraz će uložiti sve da bude onaj pravi, Sinera su u Parizu organizatori upropastili užasnim rasporedom, Medvedev je uvek naročito inspirisan protiv Đokovića, isto važi za Runea, Cicipas je pokazao znakove buđenja, a Zverev tradicionalno voli završni turnir i tu je takođe imao uspeha s Novakom.

Sve to stoji, ali Đoković je i dalje favorit broj jedan – u komfornoj je poziciji da nema prevelikog pritiska, ali ima motiva i svežine da ide po novu titulu, biće mu to tek dvanaesti turnir u sezoni.

Kako bi osigurao mesto broj jedan na kraju godine osmi put, Đokoviću je u Torinu dovoljna jedna pobeda (ili jedan Alkarazov poraz), ali Novak bi dobrim partijama u Italiji mogao da se stavi u povoljnu poziciju da i iduće godine dodatno uveća rekord po broju sedmica na vrhu teniskog sveta. Jedna pobeda u Torinu garantuje mu 406 nedelja, čak 96 više od drugog na večnoj listi (Federera).

Pohod u Parizu doneo je sa sobom još jednu potvrdu da je Đoković promenio pristup u ophođenju van terena. U 37. godini života sve manje se obazire na komentare spolja i na to šta javnost misli – i ranije je Novak ulazio u klinč sa publikom u toku mečeva, ali bi obično posle spustio loptu. Sada toga nije bilo, a sa izuzetkom prvog meča, na kameri se isključivo obraćao nama, na ćirilici, Pariz nijednom nije spomenuo.

Malo je i preterao pokazujući kolika ima m..a posle pobede nad Rubljovom, ali ako neko takav potez može da potkrepi argumentima, onda je to Đoković. Svejedno, to Novak verovatno ne bi ponovio, ali je zato opet bio direktan kada je govorio o svom stavu prema rekordima. Direktan, i uz implicitnu poruku, tj. odgovor najvećem rivalu Rafaelu Nadalu na njegove skorašnje izjave:

„Idem na sve moguće rekorde, na sve što mogu da oborim. Nikada nisam imao problem da to kažem i zato me ljudi i ne vole. Nisam se pretvarao kao neki – da kažem da mi nije cilj, pa da se onda ponašam drugačije. Uvek sam se trudio da budem u skladu sa onim u šta verujem“, rekao je Novak posle 97. titule u karijeri.

Verujte čoveku kad kaže.

Bonus video: