75. Toliko godina slavi Svetski šampionat u motociklizmu, ali je pred nama zapravo 76. sezona u istoriji. Samo Moto GP šampionat može tako nešto da izvede, zar ne?

Ali, dobro, pošto je u pitanju jedan od najuzbudljivijih sportova na planeti, to će ovog puta i da prođe. Jer, iako su jubileji lepi, akcija na stazi je ono što je važno. A biće je napretek.

Moto GP 2024.

Ajkulo sa ljudskim likom

Moto GP

4. mar 2024 21

Moto GP

4. mar 2024 21

SK kviz: Koliko poznajete istoriju Moto GP šampionata?

Moto GP

24. feb 2024 34

Moto GP

24. feb 2024 34

Prošla sezona bila je u potpunosti u znaku Dukatija. Frančesko Banjaja je bio taj koji je potpuno zasluženo ponovo stigao do trona, a Horhe Martin ga je izazivao do samog finiša u pokušaju da postane prvi šampion kao vozač privatnog tima. Za utehu Španac ima to da je najzaslužniji što je Pramak postao najbolja ekipa u kraljevskoj klasi, ostavivši i fabrički Dukati iza sebe. Banjaju i Martina je na kraju delilo 39 bodova, a het-trik italijanskog proizvođača kompletirao je Marko Beceki iz VR46 tima, i to na godinu dana starom motociklu.

Koliko su svi drugi vozači i timovi bili daleko izvesno najbolje govori da je najbolji među ostalima bio Bred Binder, koji vozi za KTM, a da je imao 174 bodova manje od trostrukog svetskog šampiona. Južnoafrikanac se nijednom nije našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja u glavnim trkama, ali je upisao pet podijuma i dva trijumfa u sprintu. Čak pet vozača koji su se u poretku našli iza njega iskusili su slast pobede, na koju Binder čeka od Velike nagrade Austrije 2021. godine.

Ali, šta se zapravo promenilo između dve sezone?

Desilo se ono što je malo ko mogao da zamisli – Mark Markes je napustio Hondu posle 11 godina i osvojenih šest titula, 59 trijumfa i ukupno 101 podijuma. Jednostavno, druge opcije nije bilo – japanski tim mu je pružio mnogo, ali brojni padovi doveli su ga do toga da li ima više smisla. I odgovor je da nema. Utočište je pronašao u Gresiniju, uz svog brata Aleksa, čije boje će braniti na prošlogodišnjem Dezmosedičiju. Već na svom debiju na Dukatiju, u Valensiji dva dana po završetku sezone, osmostruki svetski šampion je impresionirao, a njegov osmeh je govorio sve.

Ipak, naredna testiranja nisu prošla tako glatko jer Markes ne može da vozi Dukati kao što je navikao na Hondi, pa je možda preterano očekivati da će se od starta sezone pokazati u pravom svetlu. Ali, onog trenutka kada se navikne na Dezmosediči, a to će se desiti kad-tad, svi treba da se plaše. Zbog toga je to što je Banjaja prošle godine osvojio titulu možda i najbolja stvar koja je mogla da se desi Moto GP šampionatu jer bismo konačno mogli da dobijemo pravo rivalstvo koje dugo čekamo. Još od perioda Rosija, Markesa i Lorenca.

Jer, možda su borbe između Markesa i Andree Dovicioza bile zanimljive, ali ovo je ipak drugi nivo. Na jednoj strani čovek koji juri devetu titulu kojom bi se izjednačio sa ‘Doktorom’, a na drugoj jedan od polaznika Rosijeve akademije. I ono što ne treba zanemariti – obojica na Dezmosedičiju, jedan na prošlogodišnjem šampionskom, drugi na evoluciji već gotovo savršenog motocikla.

Što se tiče prelaznog roka, nijedan transfer nije ni prići Markesovom u Gresini, ali je bilo još zanimljivih. Na primer, činjenica da je osmostrukog svetskog šampiona u fabričkom timu Honde zamenio niko drugi do Rosijev mlađi brat Luka Marini. Luka je od 2018. godine, uključujući tri sezone u kraljevskoj klasi, vozio za tim svog brata, i došlo je vreme da izađe iz te senke i osamostali se. To ne znači da više nije član Akademije VR46, baš naprotiv.

Na Marinijevo mesto u VR46 stigao je Fabio di Đanantonio, i to pošto se u trenutku kada je slavio na Velikoj nagradi Katara činilo da se oprašta od kraljevske klase. Ali, sjajnim izdanjima otkako je objavljeno da i stariji od braće Markes stiže u Gresini osigurao je priliku koja se ne ukazuje mnogima. Priliku koja predstavlja veliki zaokret u filozofiji Rosijevog tima koji je do tog momenta priliku davao samo polaznicima Akademije. Ko zna šta je sledeće u tom zaokretu…

Još jedan od Rosijevih pulena je promenio sredinu – Franko Morbideli je ostao bez mesta u Jamahi, ali je pronašao angažman u Pramaku, gde je zamenio Žoana Zarka. Francuz je prešao u LCR Hondu, na mesto Aleksa Rinsa, koji menja baš Morbidelija u fabričkom timu Jamahe. Jedina preostala promena desila se u Gas Gasu, koji je očekivano angažovao jedinog debitanta ove sezone u kraljevskoj klasi Pedra Akostu. To da će šampion Moto2 kategorije dobiti priliku bila je javna tajna još od proleća, ali je bilo samo pitanje kome će biti uručen otkaz – Polu Espargaru ili Augustu Fernandesu. Na kraju je zadržan mlađi od dvojice Španaca, dok je Espargaro za utehu dobio ulogu test vozača KTM rejsinga, koje će mu doneti nekoliko specijalnih pozivnica.

Kada smo kod privilegija koje imaju pojedini timovi, kao što su specijalne pozivnice, između dve sezone je na snagu stupio novi sistem koncesija. Dukati, logično, ima najveća ograničenja po pitanju testiranja, KTM i Aprilija su u drugoj grupi, a Jamaha i Honda u trećoj. Japanske kompanije su zapravo u poziciji u kakvoj su KTM i Aprilija bili dok nisu došli do prvih pobeda, pa mogu da testiraju na svim stazama, a nisu ograničeni na test vozače. U zavisnosti od rezultata do letnje pauze zavisi da li će ograničenja ostati ista ili će biti veća ili manja.

I ne treba zaboraviti činjenicu da imamo jedan nov tim u kraljevskoj klasi – Trekhaus. Američki tim, koji se takmiči i u Naskaru, zamenio je RNF koji je ostao bez licence zbog brojnih dugovanja glavnog sponzora, ne samo prema zaposlenima, već i prema Svetskom šampionatu. Trekhaus je tu uskočio, dobio podršku Aprilije i zadržao sve ljude u timu, pa tako i vozače, a sve do sada viđeno ukazuje da je to daleko zdravija priča od prethodne.

Sam izgled trkačkih vikenda ostaje isti, uz jednu bitnu razliku, a to je da će prvi treninzi u petak za sve klase biti slobodni. Tokom prošle sezone je došlo do promene da se u kraljevskoj klasi samo popodnevni trening u petak računa za kvalifikacije, dok su u Moto3 i Moto2 gledani rezultati sa sva tri treninga. Što se tiče najjače kategorije, sve ostaje isto, dok će se u preostale dve klase za plasman u prvi i drugi deo kvalifikacija računati popodnevni trening u petak i jutarnji u subotu.

I stižemo do favorita, ko su oni?

Pravi favorit je samo jedan, i ne zato što je kruna kod njega. Iako je sve bilo otvoreno do velikog finala u Valensiji, nijednog trenutka se praktično nije činilo da bi Banjaja mogao da ostane bez titule. Pokazao je izuzetnu zrelost i mirnoću posle povrede zadobijene na “Katalunji” i posebno dok je Martin postepeno smanjivao svoj zaostatak. I tamo gde je stao na poslednjoj trci nastavio je tokom predsezonskih testiranja, čime je poslao svima jasnu poruku da će svi morati da se pomuče ako žele da ga pobede. I pre početka sezone je kao nagradu dobio novi ugovor.

Da li će Martin biti njegov glavni konkurent? Teško je to predvideti, gotovo jednako kao što je bilo pre godinu dana pretpostaviti da će održati borbu za titulu u životu sve do poslednje trke. Vozač Pramaka je na najbolji način iskoristio probleme sa povredama drugog vozača fabričkog Dukatija Enee Bastijaninija, koji je trebalo da bude u toj poziciji. I zato treba očekivati odgovor ‘Bestije’, koji će ove godine voziti i za čast i za novi ugovor posle svih problema tokom 2023. kada je samo u pojedinim trenucia ličio na sebe.

Ali, vratimo se na Martina. Čini se da mu je potrebno nešto više vremena za privikavanje na novi motocikl nego što je slučaj sa Pekom, ali ni prošle godine nije zablistao odmah. Svakako nas čeka mnogo okršaja između dvojice najboljih od prošle sezone, a njima trojicom (tu je i Enea, zar ne?) zapravo samo počinje lista vozača na Dukatijima koji mogu da se bore na samom vrhu. Ovogodišnju specifikaciju Dezmosedičija imaće i Morbideli, ali će biti potrebno neko vreme da se vidi šta može jer je propustio kompletna februarska predsezonska testiranja. Italijan je doživeo potres mozga tokom privatnog testiranja sa vozačima Superbajka u Portimau i iz predostrožnosti nije seo na motor od tada. Trebalo bi da bude spreman za otvaranje sezone, ali biće zanimljivo videti šta može na Dukatiju posle i te kako problematičnog perioda u fabričkom timu Jamahe.

I dolazimo do vozača koji će se naći na prošlogodišnoj šampionskoj verziji Dukatija. Marko Beceki je napravio čuda na Dezmosedičiju iz 2022, ali kao po nekom pravilu popustio je u drugom delu sezone, što zbog nedostatka unapređenja, što zbog preloma ključne kosti. Bec će sigurno gristi od starta, biće to zanimljivo videti, kao i da li Diđa, njegov novi timski kolega, može da nastavi tamo gde je stao prošle sezone, koju je završio u sjajnoj formi.

Za kraj tu je ne samo najveća zvezda na Dukatiju, već i u celom šampionatu – stariji Markes. Posle četiri mučne sezone u Hondi, koje su obeležile brojne povrede, očekivanja od njega su najveća, iako je vidljivo da njegovo privikavanje na Dezmosediči i dalje traje. Ali, i da je samo pitanje vremena kada će pronaći svoj stil i tada svi moraju da se pripaze. S druge strane garaže je mlađi Markes – Aleks, koji je možda bliži tome da pobedi od starta sezone, ali zna se ko je zapravo gazda u Gresiniju, iako je tek stigao.

Prvi među konstruktorima koji prete Dukatiju je KTM. Samo, austrijski tim ima jedan veliki problem, a to je činjenica da je zapravo njegova najjača karika u privatnom timu. KTM je zadržao Breda Bindera, koji ima višegodišnji ugovor, i Džeka Milera, koji nikako da nađu pravi ritam. Južnoafrikanac jeste tu jača karika i nešto jeste do motocikla, nešto je do njih samih, ali su napravili previše grešaka da bi mogli da se okarakterišu kao ozbiljni kandidati za titulu. Verujte mi da bih volela da nije tako, ali u trenutku kada stiže jedna ‘ajkula’ obojica moraju bolje.

Najjače oružje koje KTM ima trenutno je Akosta. Jedini debitant u ovogodišnjem šampionatu, momak koji je impresionirao od ulaska u Svetski šampionat pre samo tri godine, trenutno ima tu privilegiju da pritisak rezultata ne postoji. Njegova vremena tokom predsezonskih testiranja su bila spektakularna, možda bi bilo prerano očekivati ista takva izdanja u trkama, ali što da ne? Na svojoj prvoj trci u Moto2 je bio 12, sada može da bude u Top10, neka to bude jedno od onih hrabrih predviđanja pred početak sezone. Na drugoj strani garaže je Augusto Fernandes od kojeg se očekuje korak napred u odnosu na prošlu sezonu, i da iskoristi to što je Akosta u centru pažnje.

I stižemo do Aprilije. Posle sjajne sezone 2022. godine, prve kao fabričkog tima, mnogi su očekivali više tokom 2023, ali bilo je uspona i padova. Predsezonska testiranja pokazuju ohrabrujuće znake za italijansku ekipu, posebno što se tiče Aleša Espargara, dok je Maveriku Vinjalesu privikavanje na novu mašinu potrajalo malo duže. Obojici je prethodnih sezona falila konstantnost, njihove povratne informacije o motociklu su često bile kontradiktorne, ali ono što ne može da se ospori je njihova želja da odvedu Apriliju na sam vrh. Dobra stvar za Apriliju je i veza sa njenim privatnim timom, ali su i Migel Oliveira i Raul Fernandes takođe imali probleme kao Vinjales, posebno Španac, koji je posle pada propustio dva dana testiranja u Maleziji.

Za kraj tu su japanski timovi, koji su imali korist od novog sistema koncesija, napredak se vidi, ali će trke pokazati koliki je on zapravo. Jamaha je napravila pomak po pitanju najveće brzine, ali je pitanje da li je to samo po sebi dovoljno da bi se smanjio zaostatak. Fabio Kvartararo očajnički daje sve od sebe za to, ali testiranja ne daju pravu sliku. Ono što je dobro je činjenica da Francuz i njegov novi timski kolega Aleks Rins zaista deluju kao tim, a to bi na duge staze i te kako moglo da se isplati. Rins je, inače, jedan od trojice vozača koji bi mogli da postanu prvi pobednici sa tri različita proizvođača u Moto GP eri, uz Vinjalesa i Milera, pa neka još jedno smelo predviđanje bude da će to učiniti baš vozač Jamahe sledećeg meseca u Ostinu.

Honda već deluje mnogo bolje nego prošle sezone, kada su Markes i Đoan Mir imali ukupno 53 pada, iako nisu čak ni vozili na svim trkama. Samo je pitanje za šta je to dovoljno. Dvostruki svetski šampion je ostao u timu, u kojem mu se pridružio Marini, dok je LCR zadržao Takakija Nakagamija i angažovao Žoana Zarka. Tokom testiranja možda je baš Francuz bio najsvetlija tačka od svih vozača na modelu RC213V, ko zna možda on učini nešto kao Rins prošle godine u Ostinu, ali češće.

Srećom, nećemo još dugo morati da čekamo da bismo videli kakav je odnos snaga jer novi Moto GP šampionat počinje ovog vikenda u Kataru, a potom se brzo seli u Portugal. Imaćemo 21 trkački vikend, 777 bodova na raspolaganju, zabava i uzbuđenje su zagarantovani, samo da bude što manje padova i povreda, a da odluka o šampionu padne u Valensijie. Najbolji sport na svetu pratite samo na Sport Klubu.

Grid kraljevske klase

Dukati: Frančesko Banjaja, Enea Bastijanini
Pramak: Horhe Martin, Franko Morbideli
VR46: Marko Beceki, Fabio di Đanantonio
Gresini: Mark Markes, Aleks Markes

KTM: Bred Binder, Džek Miler
Gas Gas: Augusto Fernandes, Pedro Akosta
Aprilija: Aleš Espargaro, Migel Oliveira
Trekhaus: Migel Oliveira, Raul Fernandes

Jamaha: Fabio Kvartararo, Aleks Rins
Repsol Honda: Đoan Mir, Luka Marini
LCR Honda: Žoan Zarko, Takaki Nakagami

Kalendar Moto GP šampionata

8-10. mart Katar (Lusail)
22-24. mart Portugal (Algarve)
12-14. april Amerika (COTA)
26-28. april Španija (Heres)
10-12. maj Francuska (Le Man)
24-26. maj Katalonija (Katalunja)
31. maj – 2. jun Italija (Muđelo)
14-16. jun Kazahstan (Sokol)
28-30. jun Holandija (Asen)
5-7. jul Nemačka (Zahsenring)
2-4. avgust Britanija (Silverston)
16-18. avgust Austrija (Red Bul ring)
30. avgust – 1. septembar Aragon (Motorlend)
6-8. septembar San Marino i Rimini (Marko Simončeli)
20-22. septembar Indija (Bud)
27-29. septembar Indonezija (Lombok)
4-6. oktobar Japan (Motegi)
18-20. oktobar Australija (Filip Ajland)
25-27. oktobar Tajland (Buriram)
1-3. novembar Malezija (Sepang)
15-17. novembar Valensija (Rikardo Tormo)