Borba Usika i Fjurija – pobeda Davida nad Golijatom

SK Fight 19. maj 202412:37 1 komentar
Tajson Fjuri, Aleksandar Usik
Richard Pelham/Getty Images

Posle četvrt veka, svet je dobio neprikosnovenog šampiona teške kategorije u eri četiri bitna svetska pojasa (WBC, WBA, IBF, WBO) u liku i delu Aleksandra Usika (22-0, 14 KO). Ukrajinac je u Rijadu, prestonici Saudijske Arabije, pobedio na poene u 12 rundi većinskom odlukom sudija (115:113, 114:113, 113:114) Britanca Tajsona Fjurija (34-1-1, 24 KO) i preuzeo nasleđe poslednjeg kralja teškaša Lenoksa Luisa (41-2-1, 32 KO). Britanac je vladao na razmeđu 20. i 21. veka, u doba tri pojasa (WBC, IBF, WBO).

Pobeda Usika (190,5 cm – 101,2 kg) nad Fjurijem (206 cm – 118,8 kg) može se uporediti sa epskom pričom o borbi Davida i Golijata, pogotovo kad se tome doda činjenica da je po ugovoru u ovom meču poraženom bokseru garantovano 70 % uloženog novca (oko 105 miliona dolara), naspram u tom odnosu ponižavajućih 30 % Usiku (45 miliona $), bez uračunatog postotka generalnog dobitka od prihoda globalne prodaje TV signala preko kompanie DAZN, gde se očekuje višemilionski iznos, što će još više uvećati razliku u zaradi između pobednika i poraženog.

Aleksandar Usik
Richard Pelham/Getty Images

Detalji o ugovoru o revanšu za sada su enigmatični, ali se unapred znalo da će biti održan i drugi meč, bez obzira na ishod prve borbe. Već se pominje oktobar ove godine. Ne bi trebalo da nas začudi da opet veći deo finansijskog kolača pripadne Fjuriju, a ne obrnuto, u skladu sa odnosom iz prvog meča… Teško da će taj omer da bude i 50-50 %. Iako novac daju Saudijci, glavni organizatori su Anglosaksonci, promotorske kompanije „Kvinsberi“ čiji je gazda Britanac Frenk Voren, kao i američki „Top Renk“, čiji je vlasnik Bob Arum. Očito su organizatori glavninu novca namenili sebi i svom favoritu, a po odnosu zarade, sasvim je jasno o kome je reč.

Pobeda Usika ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. Ukrajinac je potvrdio vanserijsko boksersko znanje protiv vrhunskog borca teške kategorije, kakav je nesumnjivo Tajson Fjuri. Osvajanjem neprikosnovene titule u teškoj kategoriji i statusa linealnog šampiona, uz statusni pojas „Ring Magazina“, Usik je posle apsolutne dominacije u kruzer kategoriji (200 funti – 90,716 kg) potvrdio izreku „da snaga klade valja, ali um caruje“.

SVE O ANTOLOGIJSKOM OKRŠAJU

Ako bi nešto u minulom meču moglo da se nađe pod lupom stručne analize, onda je to odluka sudije u ringu da u finišu devete runde broji nokdaun Fjuriju, u momentu kad je primao serije snažnih udaraca u glavu i telo. Britanski kolos se ljuljao kao „lađa na uzburkaom moru“, i očajnički batrgao na konopcima, kako bi ostao na nogama. Pravila u profesionalnom boksu po tom pitanju su jasna – ako je bokser na nogama, a vidno uzdrman, nemoćan da se smisleno brani od udaraca rivala, sudija u ringu je obavezan da prekine neravnopravnu borbu i proglasi pobedu tehničkim nokautom superiornijem bokseru.

Međutim, sudija je brojao nokdaun Fjuriju, i ako je on bio sve vreme na nogama!? Eklatantan primer ispravne sudijske odluke može se potkrepiti odlukom arbitra u duelu za IBF pojas u super pero kategoriji (do 58,962 kg) koji je bio u uvodnom programu u Rijadu, kada je arbitar prekinuo meč zbog dominacije Kakaćea nad Kordinom, iako Velšanin nije pao na pod ringa.

Svi generali su pametni posle boja. Ipak, u stručnom komentaru novinara Sport Kluba, sedam dana uoči borbe u Rijadu, jasno smo se opredelili ko će pobediti, i nismo pogrešili. Obrazloženje takvog stava bilo je jednostavno, a poznata je izreka da je „savršenstvo u jednostavnosti“. Usik je upravo prototip takvog boksera. Olimpijski pobednik iz Londona (2012) u teškoj kategoriji (do 91 kg) je potrdio da je umetnik ringa.

Tajson Fjuri, Aleksandar Usik
Richard Pelham/Getty Images

Posle meča, britanski stručni komentatori, među kojima je bio i Dejvid Hej, svojevremeni prvak sveta u kruzer i teškoj kategoriji, delili su komplimente Usiku, i prokomentarisali da je novouvedena bridžer kategorija (do 101,6 kg) besmislena, i da to upravo potvrđuje Ukrajinac, koji je ispod gornjeg težinskog limita pomenute kategorije. Redak je bokser tih težinskih gabarita koji može da pobeđuje prirodne teškaše, težine između 110 i 120 kg, tipa Fjurija ili Entonija Džošue. U takmičarskom periodu, kao sada Usik, bio je i pomenuti Hej, a svojevremeno Majk Tajson (u šampionskoj fazi nikad teži od 99 kg), ili Ivander Holifild (uvek oko 95-97 kg)… Ipak, oni su retki izuzeci, koji potvrđuju nepisano pravilo da mali ne mogu protiv velikih, osim ako nisu izvanredni šampioni…

Sada, kao neprikosnoveni prvak, Usik se svrstao uz rame Naoji Inoueu (super bantam, do 55,525 kg) i Saulu „Kanelu“ Alvarezu (super srednja, do 76,203 kg) i donedavno Terensu Krafordu (velter, do 66,678 kg), kojem su ubrzo neke titule osporili, baš kao što će to učiniti i iz IBF verzije Usiku, javno stavljajući do znanja da ne prihvataju klauzulu o obaveznom revanš meču sa Fjurijem, pa su već u igri Hrvat Filip Hrgović i Britanci Danijel Duboa i Entoni Džošua.

Meč je privukao ogromno interesovanje javnosti na globalnom planu. Ljubitelji boksa su u komentarima slali „otrovne strelice“ na račun televizija sa nacionalnom frekvencijom i vodećim kablovskim emiterima zbog neotkupljenog prava TV prenosa, među, kojima se našao na udaru i Sport Klub.

Nažalost, u doba totalne ekspanzije liberalnog kapitalizma i klimaksa konzumerizma, novac i najvažnije odluke su u rukama moćnika (čitaj, vlasnika ogromnog novca), u ovom slučaju medijske korporacije DAZN, koja je u regionu naplaćivala emitovanje TV signala sa meča u Rijadu za 19,99 evra, uz podrazumevajuću godišnju pretplatu od 9,99. Neopravdano povlašćeni status ih je stavio u monopolski položaj, tako da nije bilo pregovora na temu prodaje TV prava. Srećom po obične ljubitelje boksa, postoje „piratski“ strimovi…

Nažalost, davno je prošlo vreme, kao kad je početkom prošlog veka Francuska probdela noć pored radio aparata, osluškujući vesti sa druge strane Atlantika, gde je Džek Dempsi za manje od pet minuta raspršio snove Žoržu Karpantjeu, pred za to doba neverovatnih 70.000 gledalaca.

Pričaće se sa nostalgijom o dobu kad su nas u rano jutro budili Muhamde Ali, Džo Frejzer, Džorž Formen, kasnije Tajson, Holifild, Luis… Sve je to deo istorije boksa, baš kao što će godinama da se prepričava Usikova pobeda nad Fjurijem u Rijadu.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare