Mlada muška reprezentacija, igrači do 20 godina, na nedavnom Evropskom prvenstvu u Grčkoj (Krit), završila je kao peta. Pre njih, juniori do 19, na Svetskom prvenstvu u mađarskom Debrecinu bili su šesti. U širem kontekstu, ni previše razočaravajuće, kao da smo se poslednjih godina navikli da je to neka nova realnost srpskih mlađih kategorija. Ako se ima u vidu klupski način rada, šansa da zaigraju, uticaj menadžera, roditelja, miris novca...

Pročitajte još

Srbi i košarka: Šta smo ovde imali i šta ćemo imati

Skener

26. jul 2023 53

Skener

26. jul 2023 53

Paspalj za SK: Ne čude me Jokić i Micić… Pitanje je vizije

FIBA World Cup

25. jul 2023 25

FIBA World Cup

25. jul 2023 25

Jedna od večitih parola rukovodstva Košarkaškog saveza Srbije, uoči serijala najvećih FIBA takmičenja za klince, sa izuzetkom godina korone, bila je (i ostala verovatno), stvaranje igrača za seniorski pogon, ne i medalje po svaku cenu. Ipak, pomenute stvari ne bi trebalo (uvek) da se međusobno isključuju. Kao što se od reprezentativnih trenera ne može očekivati da za tri-četiri nedelje priprema, anuliraju sve višegodišnje slabosti i rupe u sistemu rada sa najmlađima.

„Mislim da smo postigli maksimum na EP, ne u smislu rezultata, jer uvek možeš da osvojiš neko bolju poziciju. Ponašanje, odnos prema treningu, utakmicama, nacionalnom dresu… U tom smislu, članovi mlada selekcija, izvukli su ono najbolje iz sebe. Odigrali su muški, ali sticajem okolnosti, nismo imali ni sreće posle jednog nesrećnog poraza u grupi. Lično, ako me opet budu zvali, kao što je to uradio Milenko Tepić, potpredsednik za muške reprezenativne kategorije, nikada neću imati dilemu da preuzmem neku nacionalnu kategoriju“, počinje priču Nenad Čanak za Sport Klub.

Nekadašnji trener Spartaka, Partizana, Lijetkabelisa i od letos Turk Telekoma, debitovao je kao šef struke na klupi neke reprezentativne selekcije, ponovo sa mladima, kao kada je nekada (2015 – 2017) asistirao istoj uzrasnoj kategoriji.

„Platili smo visoku cenu jednom lošem (drugom) poluvremenu protiv Španije. Odigrali smo bespotrebno sa suviše respekta i završili, ne samo na drugom mestu u grupi, već i u težem delu kostura. Ne mogu da prihvatim kao najbolji ovakav sistem takmičenja, u kome svi iz grupe nastavljaju u osminu finala, ali tako je, kako je… Pobedili smo Italiju, koja je od tog poraza, dobila sve utakmice do kraja, ali i, izgubili od Francuske u četvrtfinalu. Čak i protiv tako superiorne selekcije, koja je kasnije postala prvak Evrope, nismo imali podređenu ulogu. Da posle vođstva u trećoj četvrtini, nismo promašili nekoliko šuteva, mislim da bismo sada vodili drugu vrstu razgovora. Možda peto mesto ‘ne zvuči’, ali nije lako ni biti dominantan protiv jedne Turske, u čijem sastavu je bilo pola onih bronzanih sa SP juniora“.

Ako je izostala medalja, možda neće neko novo lice u seniorskom sazivu, makar jednog dana.

„Ova ekipa je ispraćena na prvenstvo bez većih očekivanja, ne baš kao grupa talentovanih. Ali, momci su se pokazali kao kvalitetni igrači. Veliki problem mladih košarkaša, ne samo selekcije koju sam vodio, već i drugih, nedovoljna minutaža u njihovim klubovima. Osim Nikole Šaranovića (FMP), ostali reprezentativci iz naših klubova, ne mogu da se pohvale iskustvom sa mečeva. Tako je Mihailo Petrović (Borac), koji nam je bio prvi plejmejker, sezonu presedeo na klupi. Pomenuti bekovski duet mogao bi da ima seniorsku reprezentativnu budućnost. Šaranović ako bude to što jeste, može da dogura do standarnog reprezentativca. Petrović pokriva deficitarnu poziciju u našoj košarci, uz pravilan rad, usmeravanje, prirodnu brzinu, fizički potencijal, i on bi mogao do reprezentativnih visina“.

Francuske „zveri“

„Francuski reprezentativci su fizički i atletski dominantni, pokriveni na svim pozicijama, plus odlični šuteri, što ranije nije baš bio slučaj sa njihovim selekcijama. Sada su vanserijski šutirali, 10-9 trojke, često su bili na 40 odsto šuta. Ranije ih gurneš u reket, nisu dobro šutirali, a sada… Dobili su domaćina sa 50-ak razlike u polufinalu, a i većinu utakmica su rešavali ubedljivom razlikom. Vicešampionski Izrael forsira takmičarsku košarku, sa čestim promenama odbrana, zone, presinzi…“.

Osim minus klupske minutaže, sagovornik Sport kluba, iznosi još jedno interesantno zapažanje…

„Bilo je primetno da Matiji Beliću (Univerzitet Santa Barbara) i Bogdanu Zimonjiću (Tenesi), nedostaju utakmice na njihovim prirodnim pozicijama, pošto ih u Americi forsiraju da igraju na ‘četvorci’, čak i ‘petici’. Belić je recimo klasična trojka, po potrebi eventualno četvorka, treba da igra sa loptom. Dobro razume košarku, brzo donosi odluke na terenu, fizičke predispozicije… Imao je zdravstveni peh, ali se dobro vratio. Inače, skoro nisam video nekog našeg igrača poput Zimonjića, takvih fizikalija, atletske moći, on je ekskluziva, da ne pominjem zakucavanja. Šteta je što se ne razvija u više košarkaškoj sredini od one gde trenutno igra“.

Da li je odlazak talenata na američke koledže uvek pravi košarkaški put?

„Izuzetno je teško procenjivati takve stvari odnosno šta je bolje, preko Atlantika ili ostati. Niko osim igrača i porodice, nema pravo da odlučuje. Što se tiče košarkaškog aspekta, nisam siguran da tamo napreduju kao što bi da su ostali u nekom ovdašnjem sistemu, koji nije idealan, ali… Ako razmišljaju o nekoj profesionalnoj sigurnosti, sticanju obrazovanja posle igračke karijere, onda je odlazak u SAD opravdan“.

Posle blic individualnog preseka, Čanak se vraća na kolektiv.

„Ima tu talentovanih, žao mi je što imaju malu klupsku minutažu. Barem su kroz mečeve na EP dobili nešto igračkog samopouzdanja“.

Ambicije odvele u Tursku

Čanak je bio prvi stranac trener u Litvaniji, a na klupi Lijetkabelsa je proveo skoro pet godina.

„Hteo sam da pričamo o produžetku saradnje, skoro da smo počeli razgovore, kada su se javili ljudi iz Turk Telekoma, prošlosezonskog finaliste Evrokupa. Nisam mogao da odbijem takvu priliku, jača liga, veći budžet i, ambicije za osvajanjem trofeja“.