Janik Siner odservirao je precizan slajs servis od 190 km/č, a Novak Đoković ga je jedva vratio u servis polje rivala. Otvorivši teren, Italijan je forhendom poslao loptu pristojne dubine u prazan deo polja. Tj, bio bi prazan da se tamo nije pojavio Spajdermen i odigrao jedan od udaraca godine. Otvoren stav, puni streč i pasing posle kojeg je pao na zemlju, a zatim oponašao krila aviona.

Tridesetak sekundi kasnije Đoković je napravio drugi brejk u petom setu i ubrzo došao do pobede 5:7, 2:6, 6:3, 6:2, 6:2 u četvrtfinalu Vimbldona.

Jedan udarac diktirao je kako će meč teći – Đokovićev servis. Kada se mučio na početnom udarcu (jednom je u prvom setu odmahnuo ka loži i između dva servisa), to se širilo poput otrova na ostatak njegove igre. Kada je pronašao ritam na servisu, i ostali segmenti igre bi pratili, sve dok Novak nije prebacio u brzinu koju većina drugih igrača nema u svom motoru.

Labavo je počeo Siner i Novak nije morao da uradi ništa posebno kako bi poveo sa 3:0. Međutim, Đoković uzvraća uslugu i poziva Janika nazad u meč. Šta poziva, grabi ga i gura ga nazad u meč sa dve dvostruke greške i dva loša drop šota za brejk.

Tada je negde Novak počeo da gubi ritam na servisu, a Siner se opustio i pustio ruku. Nestrpljiv je bio Đoković i izazivao je očaj svojih navijača pokušajima da skrati poene drop šotovima.

Ozmo na travi:

Ženski Đoković

Skener

5. jul 2022 4

Skener

5. jul 2022 4

Ajla za SK: Nijedan osećaj u životu nije kao pobeda u tenisu

Skener

5. jul 2022 1

Skener

5. jul 2022 1

Siner je igrao dobro, ne spektakularno, ali bi mu Novak davao taman dovoljan vetar u leđa, koji bi se pretvarao u odvažnost u onim najvažnijim poenima, kao što je laserska forhend dijagonala kojom je Italijan napravio brejk za 6:5 u prvom setu. Posle 4:1 i prilike za dupli brejk (na kojoj je Siner odlično odservirao), Đoković je izgubio jedanaest od narednih petnaest gemova i zapao u duboku rupu od 0-2 u setovima.

Sve je bilo neprepoznatljivo – u prvom setu je Siner osvojio 11 od 17 poena na drugi servis, što je za ritern Đokovićevog kalibra teško zamislivo. U drugom setu je i govor tela uglavnom bio loš, kasnio je često pola koraka na lopte i nije bilo jasnog plana – kao da smo ušli u vremeplov i ponovo gledali finale prošlogodišnjeg Rolan Garosa sa Stefanosom Cicipasom.

Dobro, Novače, nismo prvi put u ovakvom škripcu. Svako je radio ono što je znao kako bi okrenuo situaciju – neko izašao na cigaru, neko gledao meč na ekranu umesto uživo i kontramalerisao („nema šanse, to je to“), a neko je govorio kako „ima osećaj da se Novak vraća“.

A onda – reset! Baš kao i u tom okršaju sa Cicipasom, otišao je Novak da sabere misli u svlačionici i vratio se kao novi čovek. Kako je izgledao razgovor s ogledalom?

„Nije bilo agresivnosti tu, bio je to govor ohrabrenja, pozitivan ton. U tim trenucima, koliko god se osećao negativno i koliko god ti to zvučalo izveštačeno, daje efekat ukoliko daješ sebi pozitivne afirmacije i trudiš se da se revitalizuješ. To sam uradio i protiv Cicipasa u finalu Rolan Garosa. Ne funkcioniše uvek, nema garancije za tako nešto, ali osećao sam da moram da promenim nešto“, kaže Đoković.

Uključio je onaj svoj zverski režim rada, savršeno stizao na svaku loptu, a servis… Servis je napokon proradio, da bi krešendo dostigao u petom setu, u kojem je u četiri gema na svoj servis izgubio jedan poen. I onaj pasing kada je „poleteo“ posle, onaj iz prve rečenice teksta… Za ono nema reči, ono se mora videti, pa izvol’te:

„Još nisam uspeo da pronađem snimak tog poena, nadam se da ću uspeti večeras. Verovatno će postati jedan od onih koji će se ponavljati, pogotovo uzevši u obzir okolnosti – Centralni stadion, proslava…“, rekao je Novak.

Pisao sam o Simoni Halep kao „ženskom Novaku Đokoviću“, a u poslednja tri seta i Novak je igrao kao Rumunka dok je mlela Paulu Badosu: gledati tu konstrukciju poena jeste kao potpuno se prepustiti koncertu klasične muzike – sedneš, uživaš i pustiš da te osećaj zadovoljstva preplavi. Teško mi je to da ilustrujem rečima – koristi svaki centimetar terena, igra šah, nikada ne šalje dve iste lopte. I onda to zvuči kao neki orkestar u kojem Novak istovremeno obavlja sve uloge, i ipak stigne da namigne publici s vremena na vreme.

Što napisa moj teča: „Možda se on može vratiti, ali ja ne mogu više“. To sad kaže, i te kako može, nacrtaće se pred ekran za polufinale, kao i svi mi „ludaci“.  Još jedan Novakov meč koji nas je mentalno i emotivno iscrpeo, ali i još jedan posle kojeg bismo rado pogledali i reprizu, barem onih najvažnijih trenutaka.

Bilo je teško i svima u Novakovoj loži, na ekranu su se videle razne reakcije, a na kraju dve emocije: olakšanje i radost.

Treći put u karijeri Đoković preokreće 0-2 na Vimbldonu, prethodno je to činio 2005. protiv Giljerma Garsije Lopeza i 2015. protiv Kevina Andersona.

„Claro, Novak Djokovic…“ Rezignirano je španski kolega u javljanju za radio konstatovao da je Novak „naravno“ preokrenuo i da se „sa njim nikad ne zna“.

Još dve, care.