Da se ne zaboravi: Nekad smo bili olimpijska fudbalska sila

Olimpijske igre 19. jul 202118:00 > 20. jul 2021 12:14 3 komentara
Yugoslavia's right-back, Nikola Radović Olimpijske igre 1956 Melburn
Guliverimage/AP Photo (Nikola Radović u finalu 1956. u Melburn protiv SSSR)

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije igrala je četiri uzastopna finala na Letnjem olimpijskom turniru, a do zlatnog odličja došla je na poslednjem u nizu - 1960. godine u Rimu.

Fudbal je bio prisutan na svim Letnjim Olimpijskim igrama osim u dva slučaja, 1896. i 1932. godine. U početku je imao status demonstacionog sporta, a od 1908. na Igrama u Londonu zvanično je postao olimpijski sport.

Jugoslavija je do danas ostala jedna od najuspešnijih nacija u fudbalu. Na tri uzastopne olimpijska turnira (1948, 1952. i 1956) gubila je u finalu i osvajala srebrnu medalju.

Najpre 1948. u Londonu gde su Plavi na ubedljiv način stigli do finala. Pobedama nad Luksemburgom (6:1), Turskom (3:1) i domaćinom Velikom Britanijom (3:1), koju je s klupe predvodio legendarni menadžer Mančester Junajteda Mat Bezbi.

Ipak, u borbi za najsjajnije odličje pobedila je Švedska sa 3:1 predvođena čuvenim trilingom Gre-No-Li (Gren, Nordal, Lindholm) i Jugoslaviji je pripalo drugo mesto.

Prvi put u istoriji TV prenos

Najbolji jugoslovenski strelac bio je Stjepan Bobek sa četiri gola, od kojih je jedan postigao upravo u finalu na londonskom Vembliju pred rekordnih 60.000 gledalaca za taj olimpijski turnir.

Reprezentaciju su sačinjavali isključivo fudbaleri tkz. Velike četvorke – Partizana, Crvene zvezde, Dinama i Hajduka. Dominirali su crno-beli sa čak osam igrača, Zvezda i Dinamo imali su po petoricu, Hajduk trojicu. Selektoru su bili ing. Milorad Arsenijević „Balerina“ i Aleksandar Tirnanić „Tirke“.

Srebrnu olimpijsku medalju osvojili su: Franjo Šoštarić, Miroslav Brozović, Branko Stanković, Zlatko Čajkovski, Miodrag Jovanović, Aleksandar Atanacković, Prvoslav Mihajlović, Rajko Mitić, Franjo Wölfl, Stjepan Bobek, Željko Čajkovski, Kosta Tomašević, Ljubomir Lovrić, Zvonimir Cimermančić i Bernard Vukas.

Taj fudbalski turnir ostao je upamćen kao izuzetno efikasan sa prosekom od 5,67 golova po meču. Takođe, ušao je u istoriju kao prvo međunarodno fudbalsko takmičenje koje je emitovala televizija. Britanci su direktno prenosili oba polufinalna meča, utakmicu za treće mesto i finale.

Čuvena pobeda „Tita protiv Staljima“

Drugo srebro osvojeno je četiri godine kasnije na Letnjim igrama u Helsinkiju. Te 1952. u finalu je je Jugoslavija poražena od tada moćne Mađarske sa 2:0.

Prethodno je do završnice stigla preko Indije (10:1), zatim i Sovjetskog saveza u čuvenoj utakmici u Tampereu. Meč između „Staljina i Tita“, kako je taj duel nazvan zbog tadašnje političke situacije, završen je nerešeno 5:5 iako je Jugoslavija vodila na poluvremenu 3:0, zatim i 5:1 svega 15-tak minuta pre kraja.

Ipak,  sve je došlo na svoje u ponovljenoj utakmici. Plavi su posle preokreta pobedili Zbornaju sa 3:1 golovima Rajka Mitića, Stjepana Bobeka i Zlatka Čajkovskog.

Finland Helsinki 1952 Summer Olympics Olimpijske igre 1952 Yugoslav defender Ivan Horvat, right, and Yugoslav goalkeeper Vladimir Beara German forward Johann Zeitler
Guliverimage/AP Photo (Vladimir Beara i Ivan Horvat ispred Nemca Johana Cajtlera u polufinalu OI)

U četvrtfinalu su pali i Danci (5:3), zatim u polufinalu i Nemci (3:1). Međutim, Jugoslavija je ponovo morala da se zadovolji samo srebrnim odličjem pošto su u finalu u Helsinkiju legendarni Puškaš i Čibor doneli zlato „Moćnoj Mađarskoj“.

Za utehu Jugoslavija je imala dva od ukupno tri najbolja strelca na turniru. Prvi je bio Branko Zebec sa sedam golova, drugi Rajko Mitić sa golom manje, koliko je postigao i Mađar Šandor Kočiš.

Ovog puta srebro su osvojili: Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Tihomir Ognjanov, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Stjepan Bobek, Branko Zebec, Dušan Cvetković, Milorad Diskić, Ratko Čolić, Slavko Luštica, Zdravko Rajkov, Vladimir Čonč i Vladimir Firm.

Selektorskom tandemu iz 1948. Miloradu Arsenijeviću i Aleksandru Tirnaniću kao član komisije pridodao se i Leo Lemešić.

Treće uzastopno srebro

Treće uzastopno srebro osvojeno je 1956. u Melburnu. Jugoslavija se na putu do finala poigrala sa Amerikancima (9:1) i Indijom (4:1), ali je u borbi za zlato izgubila od Jašinovog Sovjetskog Saveza – 0:1.

Todor Toza Veselinović je sa četiri gola bio jedan od trojice najboljih strelaca turnira, a srebro su osvojili: Petar Radenković, Blagoja Vidinić, Sava Antić, Ibrahim Biogradlić, Mladen Koščak, Dobroslav Krstić, Luka Lipošinović, Muhamed Mujić, Zlatko Papec, Nikola Radović, Ivan Šantek, Dragoslav Šekularac, Ljubiša Spajić i već pomenuti Todor Veselinović.

Selektor je bio Aleksandar Tirnanić.

Četvrta – sreća u Rimu 1960.

Konačno, iz četvrtog pokušaja Jugoslavije je stigla do zlata. Bilo je to u Rimu 1960. Plavi su na putu do finala prošli Egipat (6:1), Tursku (4:0), Bugarsku (3:3) i Italiju (1:1).

Da će ovog puta YU fudbaleri imati mnogo više sreće moglo je da se nasluti u polufinalu protiv domaćina Azura. Jugosloveni su posle remija 1:1 dalje prošli – žrebom!

A onda, u borbi za najsjajnije odličje pobeđena je i Danska sa 3:1 iako je kapiten Milan Galić u 37. minutu dobio crveni karton. Galić je prethodno postigao vodeći gol već u 2. minutu, a strelci su još bili Željko Matuš u 13. i Bora Kostić u 70. minutu.

Boje Jugoslavije branili su: Blagoje Vidinić, Milutin Šoškić, Andrija Anković, Zvonko Bego, Vladimir Durković, Milan Galić, Fahrudin Jusufi, Tomislav Knez, Borivoje Kostić, Aleksandar Kozlina, Dušan Maravić, Željko Matuš, Žarko Nikolić, Željko Perušić, Novak Roganović, Velimir Sombolac, Silvester Takač i Ante Žanetić.

Selektorsku komisiju činili su Aleksandar Tirnanić, Ljubomir Lovrić i Dragomir Nikolić. Dakle, legendarni Tirke je kao selektor osvojio čak četiri olimpijske medalje.

Bronza posle 24 godine

Nakon ovog ogromnog uspeha i četiri uzastopna finala Jugoslavija više nikad nije stigla do meča za zlato. Osvojila je još samo jednu medalju – bronzu – i to mnogo godina kasnije. Gotovo nakon dve i po decenije. Bilo je to 1984. u Los Anđelesu.

Jugoslavija je u grupi najpre bila bolja od Kameruna (2:1), Kanade (1:0) i Iraka (4:2), a zatim u četvrtfinalu od Zapadne Nemačke (5:2, het-trik Bore Cvetkovića).

Ipak, u polufinalu je usledio poraz od Francuske posle produžetaka – 2:4 i to sa dva igrača manje – sudija je pokazao crvene kartone Jovici Nikoliću i Bori Cvetkoviću! Konačno, u borbi za treće mesto pobeda nad Italijom (2:1).

Bronzano odličje Jugoslaviji su doneli: Tomislav Ivković, Ivan Pudar, Mirsad Baljić, Mehmed Baždarević, Vlado Čapljić, Borislav Cvetković, Stjepan Deverić, Milko Đurovski, Marko Elsner, Nenad Gračan, Srečko Katanec, Branko Miljuš, Mitar Mrkela, Jovica Nikolić, Ljubomir Radanović, Admir Smajić i Dragan Stojković Piksi (sadašnji selektor Srbije).

Bora Cvetković i Stjepan Deverić su zajedno sa Fracuzom Kserebom podelili titulu najboljeg strelca sa po pet golova.

Selektor tog olimpijskog tima bio Ivan Toplak.

Fudbaleri Srbije samo jednom na OI

Jugoslavije više nikad nije došla u priliku da se bori za medalju, a od raspada nekadašnje države, Srbija je samo jednom učestvovala kao samostalna država na fudbalskom turniru. I nije se proslavila.

Srpski fudbaleri zauzeli su 12. mesto na Igrama u Pekingu 2008. Bili su poslednji u grupi A posle nerešenog ishoda sa Australijom (1:1, izjednačio Slobodan Rajković i ušao u istoriju kao fudbaler koji je postigao prvi gol za Srbiju na OI) i poraza od Obale Slonovače (2:4) i Argentine (0:2).

Selektor je bio Miroslav Đukić, a igrali su: Vladimir Stojković, Saša Stamenković, Marko Jovanović, Aleksandar Kolarov, Gojko Kačar, Slobodan Rajković, Predrag Pavlović, Milan Smiljanić, Nikola Gulan, Đorđe Rakić, Duško Tošić, Dušan Tadić, Ljubomir Fejsa, Miljan Mrdaković, Aleksandar Živković, Aleksandar Živković, Zoran Tošić i Andrija Kaluđerović.

U međuvremenu srpski fudbaleri više nijednom nisu uspeli da se kvalifikuju za Olimpijske igre. Od tada je prošlo 13 godina, a od poslednje osvojene medalje u fudbalu (Los Anđeles 1984) prošlo je 37 leta.

Ali i to je neka druga priča…

FIFA protiv fudbalskih zvezda na OI

Olimpijske igre bile su prvo takmičenje na kome su igrane zvanične međunarodne fudbalske utakmice, ali najbolji svetski fudbal odavno nije prisutan na Letnjim igrama.

Najveći protivnik “pravog” fudbala na tom turniru je FIFA zbog straha da Olimpijske igre na ugroze značaj i popularnost Svetskog prvenstva.

Zbog toga je sistem takmičenja više puta menjan, a Svetska fudbalska federacija je na različite načine ograničavala učešće vrhunskih fudbalera. Trenutno reprezentacije čine fudbaleri mlađi od 23 godine, uz tri iskusnija igrača. Ovo pravilo važio samo za muški fudbalski turnir. Ženski fudbal je mnogo kasnije uključen, kao olimpijski sport postoji tek od 1996. kad je održan turnir u Atlanti.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (3)

Najčitanije vesti - Olimpijske igre

Najčitanije vesti

Najnovije vesti