Dejan Mudreša je u prethodnim mesecima bio protagonista neverovatne košarkaške priče, koja u Evropi nije dobila praktično nimalo pažnje.

Očekivano, ali i neopravdano. Srpski trener je, uprkos svim očekivanjima, vodio Gvangdong Vermilion Birdse do titule šampiona ženske CBA, jedne od najjačih liga na svetu.

Došao je u Kinu kao potpuni autsajder. Čudnim spletom okolnosti je dobio posao glavnog trenera. Završilo se tako što ga desetine miliona ljudi gledaju na kineskoj nacionalnoj televiziji, a devojke koje on vodi pobeđuju svetske superzvezde kao što su Džonkel Džons i Liz Kembidž.

U intervjuu za Sport klub trener iz Lovćenca je opisao kako je to biti u centru pažnje javosti u državi koja broji 1,4 milijarde stanovnika, suočavati se sa nekim od najboljih igračica današnice, ali i kako je raditi u reprezentaciji Srbije pod vođstvom Marine Maljković.

Pre svega, kako je Mudreša završio u Gvangdongu?

„Dobio sam poziv krajem januara. Ali, kako se nameste stvari u životu… Ja sam se 2023. godine vratio u Srbiju iz Šangaja, gde sam radio sa mlađim kategorijama. Plan mi je bio da se povučem iz trenerskog posla. Međutim, zvali su me. Valjda mi je to zvučalo kao dobar izazov. Ženski CBA je jedna od pet najjačih liga na svetu, gde se igra na dva-tri dana, gde je putovanja više nego u muškoj Evroligi“, ispričao je Dejan Mudreša u intervjuu za Sport klub kako je sve počelo.

Zaista, odigralo se krajnje neočekivano.

„To je jako zanimljiva priča. Otišao sam u Gvandong da bih bio pomoćni trener. Stigao sam tamo, sačekao me je vozač i odmah uveče sam se u hotelu sastao sa ljudima iz kluba, imao sam samo vremena da ostavim stvari. Pitali su me da li želim da budem glavni trener. Tako sam 31. januara preuzeo ekipu Gvandong Vermilion Birds.“

NAJČITANIJE NA SAJTU SPORT KLUBA

Srpsko čudo od deteta pliva za Ameriku na Svetskom prvenstvu!

U Prištini ogorčeni: „Ovo nam ne bi uradili ni u Beogradu“

Šta će Aleks s novcima? „Prvo dug investitorima, pa dobra muzika“

Čekao je tim iz Donguana težak posao. Od Mudreše se očekivalo četvrto mesto i maksimum plasman u polufinale plej-ofa. Međutim, tim je u poslednjih šest kola imao skor 5-1, igrao najbolju odbranu u ligi i postalo je jasno da su moguće i veće stvari.

„Počeli smo da radimo, ‘zategli’ smo neke stvari na terenu i sve je krenulo svojim putem, pa smo regularni deo prvenstva završili na trećem mestu na tabeli. To je na startu bilo veliko iznenađenje. Naš klub je 11. ili 12. u ligi po budžetu, ekipa je prilično mlada, ima tri reprezentativke Kine, ali ekipa je bila malo opuštena.“

Šampionski put Gvangdonga

„Kada sam krenuo u ovaj pohod, nisam imao apsolutno nikakve informacije, pomagao mi je mnogo Miloš Pađen, trener Sičuana. Moja ekipa je ‘kliknula’, najviše smo radili na odbrani. Prošli smo osminu finala, pa potom Šandong u četvrtfinalu i došli do polufinala. Svi su bili zadovoljni. Čekala ekipa Iner Mongolija, kojoj se predviđalo finale sa Sičuanom. Za taj tim igra pet reprezentativki Kine, imaju WNBA igračice… Naša Amerikanka košta 70.000 dolara – ona nam je najskuplja igračica u timu, a ona je Amerikanka sa najmanjom platom u celoj ligi, došla je iz druge turske lige… Za moju ekipu igraju Livei Jang, kapiten reprezentacije, i Hvang Si Đing – ‘četvorka’ Kine. Ostale igračice nemaju toliku ulogu u reprezentaciji.“

Gvangdong je odigrao fantastičnu seriju u polufinalu, a onda je došlo veliko finale… Gvangdong i Sičuan, koje srpski treneri (i veliki prijatelji) Dejan Mudreša i Miloš Pađen – nekadašnji članovi stručnog štaba seniorske reprezentacije.

„Dobili smo prvi meč na strani i videli smo da možemo da igramo protiv njih i u gostima. U četvrtoj utakmici smo ih ‘pregazili’ i sa 3-1 prošli u finale, gde nas je čekao Sičuan. Čitav grad se ‘digao’, svi su nam se zahvaljivali, ali su mislili da ćemo izgubiti finale 3-0 jer je Sičuan bio dominantan – završili su ligaški deo skorom 31-1, a i tu jednu su izgubili jer su igrali bez tri najbolje igračice. Nisu gubili ni u plej-ofu. Mi smo bili dobro motivisani. Šta se sad tu desilo ne znam, ali mi smo bili sjajni. Moja ekipa je igrala 40 minuta presing sa rotacijom od 6-7 igračica. Kada sam u 38. minutu pitao jesu li umorne, one su odgovarale ‘Nisam, želim još da igram.’“

Gvangdong je šokirao celokupnu javnost, poveo sa 2-0, a sve je bilo podignuto na ogroman nivo. Već su otštampane šampionske majice, ali je Mudreša znao da je sve daleko od gotovog. Posle poraza u trećoj utakmici, znao je da je jedina prava šansa četvrti meč.

„Odigrali smo četvrtu utakmicu fantastično, iako smo imali ozbiljne probleme – dve igračice su nam veče pred utakmicu imale trovanje hranom i izašle su iz bolnice u pet popodne. Bile su na infuziji i sat vremena pred meč nismo znali da li će igrati. Odlučile su da igraju, uz bolove i to je motivisalo ostale devojke da pruže sve što mogu na terenu.“

Kažu da je to najveće iznenađenje u istoriji ženske košarke u Kini…

„Da ekipa takvog kvaliteta izgubi od potpunog autsajdera… To se ne dešava. Njihove strankinje su po 7-8 puta bolje plaćene od naših. I Kembidž i Džons su bile veoma korektne, baš kao i druge velike zvezde. Posle svake utakmice su prišle da se pozdrave i imaju veliko poštovanje prema protivnicima, publici i ligi.“

Čudni svet CBA…

U ženskoj CBA dozvoljeno je da ekipa ima tri strane igračice, od čega samo dve mogu da budu na terenu u isto vreme, a u poslednjoj četvrtini samo jedna.

Svaka ekipa u ligi osim naše imala je jednu ili dve WNBA igračice. Na primer, u Sičuanu igraju velike zvezde kao što su Liz Kembidž i Džeklin Džons – neke od najboljih igračica na svetu.

Plej-of se igra po čudnom formatu kada se igra na tri pobede – prvo je slabije plasirana ekipa domaćin, pa zatim dvaput tim koji ima prednost domaćeg terena, pa u četvrtoj utakmici opet slabije plasiran tim i u petoj opet bolje plasirani.

Kako Mudreša opisuje tu ligu?

„Kineska liga je neverovatno fizički zahtevna. Igraju ‘run and gun’, pokušavaju da kopiraju Amerikance… Napadi se završavaju veoma brzo. Ja sam uspeo da napravim u Gvangdongu srpski sistem košarke za dva meseca. Mislim da je to presudilo. Primera radi, drugu utakmicu u Sičuanu smo pobedili tako što smo čak sedam puta dali poene između 22. i 24. sekunde napada. Radili smo na dobroj hemiji, a one su i ranije imale dobre odnose. Ja sam ih uveroi da iz odbrane možemo da dajemo po 100 poena po utakmici. To smo i radili, a igrali smo ubedljivo najbolju odbranu u ligi u tom periodu.“

Kinezi obožavaju žensku košarku…

„Tamo je na svakoj utakmici prisutno između 4 i 6 hiljada gledalaca. Hale su krcate, navija se, ljudi ostaju napolju, ispred hale, navijači dolaze iz drugih gradova – lete po nekoliko sati – da bi gledali te devojke… Finale plej-ofa išlo je uživo na CCTV 5, nacionalnoj televiziji. Dva sata pred početak utakmice imali su studijski program sa gostima – najbitnijim ljudima iz kineske košarke.“

Jedna velika zvezda se izdvaja u Gvangdongu…

„Naša igračica Šuju Jang je jedna od najpopularnijih kineskih igračica, ali ne zbog kvaliteta već zbog specifičnog fizičkog izgleda. Hiljade ljudi dođu da je vide, nas kordoni policije čekaju ispred hotela. To u Evropi ne postoji, prvi put sam tako nešto doživeo.“

Da li je bilo problema u komunikaciji sa Kineskinjama?

„Imao sam prevodioca – sjajan momak, odlično je odradio posao. Znam da su neki treneri imali ogromne probleme sa prevodiocima – kažu jedno, prevodioci kažu drugo itd. Kod mene to nije bio slučaj. Mnogo mi je značilo što je svaka igračica iz moje startne petorke govorila engleski, a svaka od njih je igrala preko 30 minuta. Ali bile su tu igračice koje nisu znale ni reč engleskog…“

SARADNJA SA MARINOM MALJKOVIĆ

„Jedan minut proveden sa Marinom Maljković je blago. Ona je meni mnogo značila i znači mi i dalje. Ona je zaslužna za to što sam promenio filozofiju košarke, ponašanje, pogled na život… Mi smo u kontaktu non-stop. Zvala me je i čestitala mi je na tituli u Kini. Ona mi je i pomogla da odem u Kinu i neizmerno je poštujem – kao osobu, kao trenera… To što je dosad uradila za našu zemlju je… Ne znam da je iko u Evropi tako nešto uradio sa tim budžetom, igračkim kvalitetima. O njoj mogu da kažem samo sve najbolje i sve pohvalno.“

Ko je Dejan Mudreša?

Trenersku karijeru počeo je u Lovćencu, mestu u kojem je rođen, a 2007. prešao je u Vrbas. Klub je rastao iz godine u godinu – iz treće lige plasirao se u drugu, pa potom i u prvu… Godine 2019. Mudreša prelazi u Rumuniju u Arad. Pre fenomenalnog uspeha sa Gvangdongom, Mudreša je proveo i dve godine u mladom timu Šangaja.

Ima Mudreša veliko iskustvo i u reprezentativnoj košarci. Bio je selektor kadetske reprezentacije Srbije 2015. godine, vodio je i pionirke Srbije 2017. i 2018, a od 2020. je bio u stručnom štabu seniorske reprezentacije, tokom selektorskog mandata Marine Maljković. Radio je dve godine u KSS i kao koordinator mlađih selekcija za Vojvodinu.

Šta izdvaja kao najveći uspeh?

„Titula sa Gvangdongom u ženskoj CBA je kruna moje karijere, ali pre toga sam imao dva uspeha koji su mi najdraži. Prvi je finale državnog prvenstva za pionirke („Sa mojim Lovćencom!“). Drugi rezultat na koji je izuzetno ponosan jeste nastup u finalu Kupa Srbije kao trener Vrbasa 2016. godine – tada je ipak Crvena zvezda osvojila titulu.“

A za to vreme u regionalnoj košarci…