Kada je 26. februara 2016. godine izabran na mesto predsednika Međunarodne fudbalske federacije, Đani Infantino predstavio se kao čovek koji dolazi da povrati instituciji poljuljani ugled, da sredi rasulo koje je nastalo, tako nam je objašnjeno, po hapšenju njegovog prethodnika Sepa Blatera i da fudbal ponovo učini velikim.

Za nepunih deset godina Đani Infantino jeste uradio mnogo toga dobrog. Ali je uradio i mnogo toga što nije smelo da se radi. I što ne izgleda kao vraćanje ugleda instituciji. Više, nekako, liči na grabljenje zasluga i ličnu promociju. Najblaže rečeno.

Lični uspon u fudbalu

Kao advokat, Infantino je radio kao generalni sekretar Međunarodnog centra za sportske studije (CIES) pri Univerzitetu u Našatelu.

Od avgusta 2000. godine radio je u UEFA, a četiri godine kasnije postao je direktor pravnog sektora Evropske fudbalske unije – odsek za pravna pitanja i licenciranje klubova.

Od 2007. obavljao je funkciju zamenika generalnog sekretara UEFA, a dve godine kasnije on je postao generalni sekretar. I već je tu pokazao da je sklon megalomanskim potezima koje danas gledamo u punom sjaju. Ali i da želi da se „pita“ za pare. U vreme njegovog mandata na ovoj funkciji UEFA je uvela finansijski fer-plej i razvila sistem komercijalne podrške savezima manjih država. Evropsko prvenstvo je 2016. prošireno na 24 zemlje učesnice, a jedan je i od kreatora ideje o Ligi nacija i tome da se EURO 2020. odigra u čak 13 država.

Kao visoki funkcioner UEFA bio je član FIFA Komiteta za reforme, a kada je Sep Blater uhapšen dobio je podršku UEFA da sa mesta generalnog sekretara, čoveka koga je šira javnost znala po tome što na žrebanju za evropska takmičenja izvlači kuglice, kandiduje za predsednika FIFA na vanrednom Kongresu 2016. Onoga dana kada je UEFA dala podršku, FIFA je dobila njegovu kandidaturu sa spremljenom kompletnom dokumentacijom. Očigledno je Đani bio veoma spreman za ovaj korak.

Izabran je za devetog predsednika FIFA, 26. februara 2016. i od tada do danas živi ulogu najvažnijeg čoveka u fudbalu.

Decenija u FIFA

Istini za volju, Infantina je organizacija koju je preuzeo dočekala u haosu. Niko od nas zapravo ne može da sagleda u kolikim razmerama je FIFA naškodio način na koji je Sep Blater otišao sa funkcije, niko ne zna ni sve finansijske detalje. Ali, jasno je kao dan da nije moglo da bude dobro.

Infantino je, ugledajući se na minuli rad iz UEFA, uveo finansijske reforme, pokrenuo je FIFA „Forward program“ za razvoj i uvećao zaradu koju je FIFA ostvarivala na razne načine. U tim prvim godinama ponajviše zahvaljujući sponzorima i novim ugovorima.

A onda je shvatio da će najbolje zaraditi ako u sva takmičenja koja postoje „ugura“ što veći broj učesnika. Jer veći broj učesnika znači više utakmica, više utakmica znači više novca od sponzora i TV prava. I više mesta za samopromociju.

Počelo je od novog formata Svetskog klupskog prvenstva koje je sada turnir koji traje mesec dana i na kome igraju 32 tima. Svetsko prvenstvo, svetinju fudbala, doveo je do toga da će na njemu zaigrati 48 reprezentacija, a od tri Mundijala tokom njegovog mandata (Rusija 2018, Katar 2022. i SAD, Kanada i Meksiko 2026.) napravio je svoju ličnu političku agendu.

Mora se priznati i da je mnogo toga učinio za fudbal žena, ali i tu je razlog veoma praktičan – to je jedno sasvim novo i veoma veliko tržište na kome će se tek dobro zarađivati.

Možda će kao jedna od najboljih stvari koje je uradio ostati program „Fudbal za škole“ kroz koji osnovnu fudbalsku obuku prolaze milioni dece širom sveta.

A sve svoje ideje najavio je u prvim mesecima prvog mandata. Samo smo svi mislili da „to nije normalno“ i „nikada se neće desiti“. A, evo, dešava se…

Paralelno sa svim tim, Infantino je zidao lične mostove i lične stepenice ka nebu. A to je prvo donelo kritike da ne brine o ljudskim pravima kada je Mundijal stigao u Katar, pa optužbe o načinu sprovođenja procesa odlučivanja u dodeljivanju Mundijala 2034. Saudijskoj Arabiji, kritke o tome da zbog zarade zanemaruje tradicionalne kalendare, da na uštrb zdravlja igrača proširuje takmičenja i da se meša u kontinentalna takmičenja, poput Afričkog kupa nacija.

I naravno, do tužbe da je prekršio pravilo političke neutralnosti podrškom Donaldu Trampu i brojnih pitanja u vezi sa Nagradom za mir koja je Trampu dodeljena na ceremoniji žreba za Svetsko prvenstvo 2026.

Moć je najopasnija droga

Jasno je da sa funkcijom na kojoj je Đani Infantino dolazi velika moć. Ali, to je moć koja lako opija i lako može da postane samo želja za još većom moći. I sa time ne može baš svako da se nosi. Nešto poput prstena iz Gospodara prstenova. Daleko od toga da predsednik FIFA ne treba da ima moć, da je to prsten koji treba uništiti. Samo treba pronaći nekoga ko će umeti da ga nosi dostojanstveno.

A Đani poslednjih godina radi sve suprotno.

Počelo je tako što se sve više približavao čelnim ljudima afričkih saveza, tu je našao najveću podršku koja se ispostavila i najjeftinijom jer savezi tih zemalja bivaju izuzetno zahvalni za, za nivo FIFA, mala ulaganja i velika obećanja.

Sklonost ka ličnom ulagivanju predsednicima velikih i moćnih država videli smo na delu brzo po dolasku Infantina na čelo FIFA, već na Mundijalu u Rusiji. A zatim i u Kataru. Pa potom i u volšebnom dodeljivanju Mundijala 2034. Saudijskoj Arabiji. A odnos sa Donaldom Trampom gotovo da je u protekle dve godine postao tema koja bi mogla da posluži za pisanje udžbenika. A traje mnogo duže.

I upravo u tom odnosu sa Trampom potpuno je ogoljena Infantinova želja da bude blizak moćnicima. A baš su se lepo i našli, jer i Tramp voli da mu se ulaguju, da bude u uzbudljivom društvu spremnom da mu ispuni razne želje i dovede spektakl (cirkus?) njemu na noge.

ĐANI I DONALD

Infantino na radaru HRW: Reci nam Đani nešto o toj Nagradi za mir

Đani je Amerima dao šta su želeli, vatromet, muzika i jedan vitez

Đani, za koga je trofej? Za Trampa ili za šampione?

Sve (mu se) može

Ideju o Svetskom prvenstvu sa 48 reprezentacija predložio je prvi put početkom oktobra 2016. U delo je, glasanjem u FIFA, sproveo već 10. januara 2017. Nije bio na čelu FIFA ni godinu dana u tom momentu. Pokušao je svojim pričama u javnosti da je sprovede već 2022, ali to mu, ipak, nije prošlo.

Nije zbog novca, rekao je.

„U pitanju je fudbalska odluka. Svaki format ima svoje prednosti i po pitanju finansija, ali bili smo u komfornoj situaciji da odluku donesemo samo iz sportskih razloga. Ovo je istorijska odluka koja je označila ulazak Svetskog prvenstva u 21. vek“, rekao je tada Infantino.

Jer sve odluke koje on predloži, a FIFA usvoji – moraju da budu istorijske.

U 21. vek je uveo fudbal i VAR tehnologijom, ali i tako što je već u maju 2017. rešio da ne produži mandate glavnom istražitelju Etičke komisije FIFA Kornelu Borbeliju i sudiji ovog tela Hansu-Joakimu Ekertu koji su godinama bili najistaknutiji borci za reforme i borbu protiv mnogobrojnih afera.

Uskoro je pokušao da progura još jednu ideju – da sa na svake dve godine održava „mini“ Mundijal i tu je javno otvoren rat između njega i prvog čoveka UEFA Aleksandra Čeferina.

Došlo je i prošlo Svetsko prvenstvo u Rusiji, a Infantino je pričao priče o zaljubljenosti u ovu zemlju, o tome da je Mundijal srušio sve predrasude o njoj, i samo nekoliko dana kasnije, 29. avgusta 2018. došlo je do jednog od prvih sastanaka sa Donaldom Trampom koji je u to vreme, baš kao i sada, bio predsednik SAD. Bio je to prvi sastanak Trampa i delegacije FIFA nakon što je dva meseca ranije domaćinstvo Mundijala 2026. dodeljeno Americi, Kanadi i Meksiku.

I sa ljubavi prema Rusiji javno se prešlo na zaljubljenost u Donalda Trampa.

Doneo je Đani domaćinu poklone, učio ga fudbalskim pravilima i smejao se, kao da je u pitanju neka jako dobra šala, kada je Tramp pokazao crveni karton prisutnim novinarima.

A onda je počelo i da „curi“. Fudbal liks je, kroz Špigl, objavio niz dokumanata koji ukazuju da su rukovodioci UEFA na najvišim funkcijama, a to je u to vreme na koje se dokumantacija odnosi, bio i sam Infantino, jedan od tvoraca fer-plej sistema, svesno izbegavali da za prekršaje kažnjavaju najbogatije klubove poput Mančester sitija i Pari Sen Žremena. Sa njima su postizali dogovore, a kazne su redovno izricane klubovima iz zemalja poput Turske, Ruminije, Srbije…

FIFA se oglasila saopštenjem u kome je javnosti objasnila da „neko želi da uzdrma rukovodstvo“. Zvuči poznato, zar ne?

Pa se nadovezala istraga Švajcarskog tužilaštva o ličnim vezama Đanija Infantina sa visokog sudijskog zvaničnika. Godinama kasnije javnosti je objavljeno da Infantino time što privatno poznaje sudiju nije prekršio pravila. Mada nikome nije smetalo njihovo poznanstvo već mahinacije koje su sprovodili u delo.

Na prvom reizboru, nije imao protivkandidata. Novi mandat dobio je 5. juna 2019. godine.

Nizale su se nove promene, usledila je pandemija koronavirusa, najave strožih finansijskih pravila i, tu negde usput – prve priče o promenama Svetskog klupskog prvenstva. Ali istovremeno u podrška UEFA u borbi protiv Superlige. Iako je Njujork tajms tvrdio da je ta podrška krajnje neiskrena (ma, hajde!) jer je Infantino imao sastanak sa predstavnicima klubova osnivača Superlige i da im je na tom sastanku načelno dao podršku i podržao njihov plan.

Vratio se Infantino zato najavama da će na narednom Kongresu biti razmotrena ideja o održavanju Mundijala na svake dve godine. I ponovo je najglasniji protivnik bila UEFA. Neuspeh ove ideje „pokrile“ su pripreme za Svetsko prvenstvo u Kataru i Infantinove bajke o „napretku na polju ljudskih prava“ dok su nezaštićeni radnici gubili živote.

Rat koji je buktao na polju „Mundijal svake druge godine“ prerastao je u jedan drugi rat, koji i dalje traje, kada je ozvaničeno da će Svetsko klupsko prvenstvo 2025. godine biti odigrano u Americi, da će trajati mesec dana i da će na njemu igrati 32 tima.

I sve to praćeno nizom novih genijalnim ideja – evo, ako ne može Mundijal na svake dve, neka bude na svake tri godine; da svaka zemlja na svetu jedan stadion nazove „Pele“… I tako u nedogled. Do „selfija“ koji je napravio pored kovčega u kome je na večni počinak odlazio upravo Pele.

Donelo mu je to titulu „fudbalskog negativca godine 2022“ u zanimljivom izboru magazina ForForTwo.

Bio je 16. mart 2023. kada je Infantino reizabran drugi put. Ni ovoga puta nije imao protivkandidata.

I dok je iznosio ocenu da je Svetsko prvenstvo u Kataru najbolje u istoriji, ozvaničeno je i da će centar fudbalskog sveta 2034. biti Saudijska Arabija.

MA, SVE MOŽE

„Golbalno ujedinjenje“, ali ipak ćemo da progonimo koga mi želimo

„Ortak“ mjanmarske hunte glavni lik u priči o FIFA nagradi za mir

Tužba: Infantino javno lobirao da Tramp dobije Nobelovu nagradu

Gde ima da se kupi kompas?

I tako smo doveli priču do kraja 2024. i početka 2025.

U više navrata je Đani zvučao čak i preteći dok je pokušavao da privuče sponzore i brodkastere za ostvarenje svog sna o suludom jednomesečnom Svetskom klupskom prvenstvu. Pretio je i klubovima – da moraju da dođu sa najjačim timovima, ni mesec po okončanju pune sezone. Pa smo dobili i „mini“ prelazni rok za te klubove.

A dobili smo, bogme, i trofej. Na kome je čovek bez trunke srama ugravirao i svoje ime. Spremao se Đani za svoj lični trijumf nad svima, pa je malo zaboravio da nije on smislio Svetsko klupsko prvenstvo. On ga je samo unakazio.

I tako je na lepi pehar koji je izradila kompanija Tifani za silne novce prvo upisao svoje ime.

A dok se jurišalo ka takmičenju koje će u sezoni posle njega sve naplatiti brojnim povredama igrača, Infantino je znao i gde dodatno može da se „zagrebe“ i šta još može da se proširi. Tako smo dobili odluku FIFA da će od 2031. na Svetskom prvenstvu za žene takođe igrati 48 reprezentacija. Umesto dosadašnje 32 – što je takođe Đanijeva novotarija.

I normalno, kako smo od njega navikli, već je počeo da nam nabacuje novu idejicu – zamislio je da bi bilo sjajno da na Mundijalu zaigraju 64 reprezentacije. Pa što ne i svih 220 jednog dana?! Al da traje zauvek!

Prazne stadione na velikom broju utakmica na svom čedu od takmičenja i ocene da ono nije bilo uspešno opravdao je, a čime bi drugo, nego količinom zarađenog novca. Dve milijarde opravdale su, u njegovim očima, sve.

Kuliminacija megalomanije

Kočnica je „otpuštena“ tokom samog Svetskog klupskog prvenstva.

Prvo je, uz svoj široki osmeh, obećao Amerikancima sve što oni vole, a što ne ide uz fudbal do granice da ćemo na poluvremenu finala Mundijala, po ugledu na Superboul, gledati muzički spektakl. Samo da ne produži trajanje pauze.

A onda je zaista sve kuliminiralo…

Smejao se Đani dok su igrači Juventusa poslužili Donaldu Trampu kao dekor na konferenciji za medije na kojoj je postavljao pitanja kao neko ko ne zna ništa o fudbalu, ali i pričao o ratu u Ukrajini, pretio Iranu, i sprovodio svoje svakodnevne političke dužnosti.

Smejao se Đani i dok su igrači Čelsija, osvajači „njegovog“ Svetskog klupskog prvenstva u čudu gledali šta radi i kako se ponaša Donald Tramp koji samo što im nije oteo pehar i koji nije želeo da napusti podijum.

I niko nije rekao – Đani, nije smešno!

Nije se smejao, ali se samozadovoljno smeškao dok je gde god je i kad god je stigao pružao podršku svemu što Donald Tramp radi u svom drugom predsedničkom mandatu. A doveo mu je na noge i Kristijana Ronalda, pa smo morali da gledamo AI genersan video koji je objavio prvi čovek SAD a koji nam prikazuje kako on i CR7 igraju fudbal. A Ronaldo je samo želeo da sa predsednikom priča o miru u svetu.

Otvoreno je Infantino pozivao ljude da podrže njegovu politiku.

Otvoreno nije želeo da vidi da ni godinama od kada su dobili domaćinstvo Mundijala Amerikanci nemaju želju da ispoštuju osnovne zahteve FIFA i da lista onih zemalja čiji državljani ne mogu da putuju u Ameriku postaje sve duži.

Bez ikakvog osećaja da on nije osoba koja bi trebalo da se bavi tom temom, pričao je da Donald Tramp treba da dobije Nobelovu nagradu za mir iako su ratovi za koje Tramp tvrdi da ih je lično okončao okončani samo u njegovoj glavi.

A pošto njegov novi najbolji prijatelj nije dobio Nobelovu nagradu za mir, Đani je čas posla smislio FIFA Nagradu za mir koja u punom nazivu ima još i dodatak „fudbal je ujedinio svet“. I svi smo odmah znali kome će je dodeliti. (Ni mesec dana nije prošao od kada je Đani častio Donalda ovom nagradom, a Donald je započeo rat u Venecueli).

Posle smo saznali da ni njegovi najbliži saradnici nisu znali da on celu ovu ideju sprovodi u delo i da se niko, sem Đanija, lično nije pitao o laureatu. Ali će se ubuduće pitati čovek uz čije ime stoje ozbiljne optužbe da je povezan sa mjanmarskom huntom.

A kad je već smislio celu ovu nagradu za svog drugara, ispunio mu je i ostale želje – Trampov je zahtev bio da trofej za ovu nagradu mora da bude najmanje veličine pehara namenjenog prvaku Mundijala, ako ne i veći. Da mora da dobije i medalju i zabavlja auditorijum pokušajima svojih šala na temu da li se kaže fudbal ili soker.

Kao kruna na Infantinovu opsesiju političarima, stigla je na kraju ove godine i zvanična tužba.

Predsednik FIFA prekršio je, praktično sveto, pravilo kuće koju vodi – pravilo o političkoj neutralnosti.

Tužbu je, kucanu na osam strana, podnela neprofitna organizacija FairSquare, Etičkoj komisiji FIFA. A ako ste pažljivo čitali, znate da u toj kući sada sede ljudi koje je tu doveo Đani Infantino.

Etički kodeks FIFA kaže:

„U odnosima sa državnim instutucijama, nacionalnim ili međunarodnim organizacjijama, udruženjima i grupama, prema ovom kodeksu, uz poštovanje osnovnih načela pristojnosti, svi moraju da zadrže političku neutralnost, u skladu sa principima i ciljevima FIFA, konfederacija i asocijacija, liga i klubova i da se ponašaju u skladu sa funkcijom i integritetom.

Kršenje ovog člana biće sankcionisano adekvatnom kaznom u iznosu od najmanje 10.000 švajcarskih franaka kao i zabranom obavljanja bilo kakvih aktivnosti u fudbalu do maksimalno dve godine“.

Pitanje je kolike su šanse da se ikada iko pozabavi ovim ozbiljnim optužbama. A činjenica je da Infantino ima još celu 2026. da zamišlja da je fudbal zapravo on lično. Izborna će biti 2027, možda će to biti prilika da Infantino prvi put dobije protivkandidata.

Intervjue, blogove, analize, zanimljivosti koje smo ove godine stavili pod našu jelku, potražite ovde.

Bonus video