Dragan Jović Gale za SK: Nećemo da stanemo

Skener 5. jan 202317:00 4 komentara
Milica Mandić, Dragan Jović
WangxYuguo via Guliver Image

Posle Olimpijskih igara u Tokiju nije bilo dileme u izboru najboljeg trenera godine. Nije ni u odabiru Olimpijskog komiteta Srbije, a ni proglašenju Svetske tekvondo federacije. Kratko i jasno – Dragan Jović Gale.

Novogodišnji paketić

Da mu je neko rekao da će u krajem godine koja je za nama rezultati biti isti, teško da bi Jović u to poverovao. Ipak… Istina je drugačija, Jović nije stučnjak koji juri priznanja. Ima ih toliko da kada bi počeo da nabraja… Sada su u arhivi sledeći brojevi – četiri puta najbolji srpski trener i tri puta broj jedan u svetu. Koliko još ima takvih u Srbiji, možda je tu negde njegov veliki prijatelj Dejan Savić iz vremena srpske vaterpolo dominacije.

„Kada volite posao koji radite mislim da ne treba specijalna motivacija. Mene isključivo motiviše put koji treba da pređem sa svakim sportistom ponaosob. Na tom putu su različite prepreke, neke unutrašnje a neke i spoljašnje. Kada dobijete priznanje da ste najbolji u svojoj zemlji, to nije kraj motivacije, to je početak novog putovanja po ruti koja je sada utabana i sigurna“, rekao je Jović na svečanosti Olimpijskog komiteta Srbije.

Pet medalja sa Svetskog prvenstva u Gvadalahari, zlata Nadice Božanić i Mahdi Hodabahšija su za kratko bili u žiži srpske sportske javnosti. Jedan razlog je u tom momentu aktuelno Svetsko prvenstvo u fudbalu, a drugi poslovnična ne preterana zainteresovanost za vrhunske rezultate i promocija Srbije u manje atraktivnim sportovima. Da budemo iskreni, tekvondo je zahvaljujući Milici Mandić stigao na naslovne strane novina, na udarma mesta na portalima i tu uspeva, ovako ili onako da opstane više od deset godina.

„Gvadalahara? Verovao sam, ali sve je bilo drugačije. Promenjena su pravila. Igra se na dve dobijene runde. Sve je drugačije. Sećam se svetskog u Mančesteru 2019. Bili smo sjajno pripremljeni, smatrao sam da nam medalje, ne medalja, nego medalje neće izmaći. Prvog dana je Milica Mandić izgubila u borbi za medalju. Bio je to razlog da definitivno potonemo“.

Mahdi Hodabahši
FOTO: Tekvondo asocijacija Srbije

Dva puta tako nešto je Galetu teško moglo da se dogodi. I kada pričamo u prelepoj Galebovoj sali i dok se sa zida na impresivan način razgovor kontrolišu imena sa table zvezda ovog kluba, Jović se prvo osvrće na zlatne medalje.

„Nadica je imala u svom klubu Imperium vrhunske rezultate u mlađim kategorijama. Kasnije se kod nje, ali i njenog brata pojavila dilema o nastavku karijere. Razmišljali su o prekidu. Bile su to loše vesti za srpski tekvondo. Naš sportski direktor je razgovarao sa njom, posle sam i ja pričao kako vidim njenu karijeru. OKS je Nadicu evidentirao na Igrama mladih, postala je kandidat o kojem treba da se vodi računa. Punih 18 meseci smo dorađivali neke stvari u tehnici, taktici, ulazili u sistem koji traže seniori a koji je potpuno različit od juniora. Kod seniora snaga, srce i želja nisu dovoljni. Treba uraditi u treningu i nešto da se udarac produži, da se stigne do boda, dosta toga. Uspeli smo i izdominirala je“-

Mahdi Hodabahši je pored zlata izabran za MVP takmičenja. Iranac je već Srbiju oduševio rezultatima.

„Mahdi je čudo. Bio je idol u Iranu, ali su ga u 25. godini otpisali. U januaru je imao operaciju kolena i potom našao snage da sa 30 godina stigne do zlata. Briljantan, bez izgubljenje runde. Oduševio je sve prisutne. Na gala svečanosti posle turnira predsednik Svetske federacije Čungvon Čo je razgovarao sa njim, interesovao se za uslove rada u Srbiji“.

World taekwondo

Na kraju pet medalja, a Jović se uz smeh prisetio prvog dana boravka u Gvadalahari:

„Došli smo u Gvadalaharu. Hotel je imao bazen pa smo se šalili. Hajde da ubodemo bronzu, pa da se kupamo. Sa svakim sam razgovarao, održao sam motivacioni govor pred takmičenje. Sve su znali, ako si spreman možemo sve. Nismo do tada imali uspeh u godini, promene pravila su bile stresne za sve“.

U čemu je glavna promena pravila. Ranije su se bodovi u tri runde sabirali.

„Povedeš u prvom rundi većom razlikom i onda imaš vremena da se prpremiš za naredne dve“.

Danas je drugačije…

„Možeš da dobiješ prvu rundu sa 8:0, da naredne dve izgubiš sa po 1:0 i izgubio si meč. Kao u tenisu, runde su setovi. Plastično, ranije smo spremali za meč, a sada se spremamo za runde. Daleko stresnije. Recimo Tijana Bogdanović je najjača u trećoj i tada može da stigne sve. Ali, treba doći do treće, posebno jer 76 posto takmičara koji dobiju prvu rundu slave i na kraju“.

REUTERS/Murad SezerGale je sa pulenima smislio svoj način borbe. Dosta je otkrio, u godini koja je počela i onoj olimpijskoj ambicije su iste.

„Mislim da Galeb može da ima četvoro učesnika na Igrama. Imamo nekih dilema, ali rešićemo. Važno je da znamo stazu“.

Nema nikakve dileme da je TK Galeb najbolji srpski sport. Pri tome se misli na sve sportove. Rezultati govore. Rad na tri lokacije, specijalni programi, iziskuju mnogo rada. Taj rad prate i problemi koje često snagom imena, prezimena i ostvarenih rezultata pokušava da reši najbolji srpski trener.

„Postali smo, po obavezama, profesionalan sport. Nema improvizacije, zabave, pristupa radu koji nema za cilj velika ostvarenja.Problem je što nismo veliki sport. Nama je država mnogo pomogla u finansiranju obaveza centra. Taj rok je istekao. Pokušavam da nađem sponzore koji bi imali ogromnu reklamu u centru, u aktivnostima kluba, u svemu. Od dve velike firme sam dobio toliko ponižavajuću ponudu da sam rekao – bolje ništa nego to“.

Jović namerava da pokuca na mnoga vrata. Ako se može i do samog vrha. Opravdanje je sledeće:

„Imamo rezultate, ne odustajemo. Ali, da li je mnoguće da u sportovima, na osnovu određene kategorizacije, omogućimo najtalentovanijim da misle samo o treningu. Da ih ne interesuje članarina, da ih ne interesuje hoće li nešto biti ili neće. Verujem da lako mogu da pokrijem svoj predlog za nastavak kvalitetnog rada. Neću da se busam i da govorim kako gubim silno vreme rešavajući probleme koji ne treba da postoje. Neću da se hvalim ponudama i da mogu da odem gde želim. Neću, jer neću da ostavim ni ove takmičare, ni ovu decu koja mogu da nastave put na toj uspešnoj i sigurnoj stazi. Ali moram da kažem onima koji mogu da pomognu – nije sve fudbal i košarka, dajte i nama malo. Valjda i mi predstavljamo i proslavljamo Srbiju. Nije ovo kukanje. Ponavljam država nam je mnogo pomogla ali bojim se da vrednost i rezultati našeg rada još nisu u svesti tih koji mogu da postanu naši saradnici na stazi do medalja“.

Na kraju je ponovio, po ko zna koji put:

„Sada nema spavanja. Dobijanjem priznanja obavezali smo se da još bolje radimo“.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare