Nedavni porazi od Turske u FIBA kvalifikacijama za SP bili su povod i za one sa viškom optimizma da se vrate u realnost srpske košarke i podsete hroničnih problema. Poput sve manje mlađih kvalitetnih igrača sa zapaženim rolama u našim najvećim klubovima uz posledičnu vezu sa nacionalnim timom u bliskoj budućnosti.

Davno zamenjena domaća regionalnom ligom. Ili ukinute stručne forme pri krovnoj organizaciji.

Na spomen poslednjeg, vratićemo se u relativno daleku prošlost pošto Stručni savet ne postoji već deceniju i po. U poslednjih godinu dana, često se pominje reanimacija tela, koje je nadgledalo sve reprezentativne selekcije, ali i bilo jedno od sistemskih rešenja trofejnog sporta.

„U tom telu su bili naeminentniji ljudi vezani za struku i za organizaciju rada Saveza. Održavali smo skoro dnevne sastanke u užem sastavu. Veliki Stručni savet kada smo ga pravili, činili su svi članovi i najistaknutiji treneri, koje smo zvali u tromesečnom ritmu. Tada su bili prezentovani izveštaji svih reprezentativnih selekcija, od seniorske do pionirske. Veoma detaljni sa uvidom u način rada, funkcionisanja, kvaliteta… Struka je davala mišljenje o individualnim potencijalima – ko je perspektivan, koliko i u koga bi trebalo ulagati… Onda je Savet na osnovu tih izveštaja, u saradnji sa trenerima, davao završni tekst, koji bi išao na Predsedništvo ili Upravni odbor, u zavisnosti od organizacije Saveza u to vreme. Sve je bilo u formi predloga, nikakve odluke nismo donosili, niti smo mogli po tadašnjem Statutu. Sve (reprezentativne) trenere, na naš predlog, biralo je Predsedništvo (UO). Odluke struke bile su jednoglasne. Nikada nismo dozvolili da se preglasavamo jer su to bile stručne stvari gde smo na osnovu agrumenata bili jedinstveni. U moje vreme, a i ranije, nikada nije bilo spora da li je za trenera izabran ‘Mika, Laza ili Pera…’ To je bilo opšte prihvaćeno rešenje,“ brzinski pravi fleš bek Dragiša Vučinić za Sport klub.

Košarkaške teme

Zvezda sa centrima u izlogu i trojkama na lutriji

Deža vi

„Voleo bih da Željko Obradović ovo pročita“

Nekadašnji predsednik Stručnog saveta u dva mandata, a u trećem navratu „samo“ član, apostrofira da su se stvari promenile profesionalizacijom Saveza, od dolaska Dragana Đilasa 2011. Tada su uvedeni potpredsednici, jedan od njih (za mušku/žensku reprezentativnu košarku) dobija obavezu da radi nešto što je radio Stručni savet.

„Da li su oni, za sve ove godine, a bile su različite ličnosti, nekadašnji trofejni reprezentativci, pravili svoje timove, analize slične onima iz mog doba, to zaista ne znam. Pretpostavljam da to ne bi moglo da funkcioniše da nisu bili širi timovi, koji su obuhvatili sve profesionalce (seniori – pioniri). Ako su tako radili, to bi bilo nešto slično (sužena forma) nekadašnjem Stručnom savetu sa većim ovlašćenjima, pošto su profesionalci, nego što smo mi imali.“

Institucija Stručnog saveta

Uprkos pretpostavkama Vučinića, sadašnji predsednik KSS, u više navrata je pominjao želju (nameru) za obnavljanjem Stručnog saveta pored potrperdsedničkih zaduženja.

„Potpredsednik za mušku reprezentativnu košarku (Nenad Krstić, prim aut), trebalo bi da zameni predsednika Stručnog saveta u okviru svojih obaveza i da organizuje nešto slično pomenutom telu. Da ima tim stručnih ljudi sa kojima bi se konsultovao i predloge (stručne odluke oko izbora trenera, reprezentacija, termina priprema, organizacije) prezentovao Upravnom odboru. Sve bi pomenuto trebalo da radi…“

A od odgovora na pitanje kako se radi sa mlađim (domaćim) snagama, stiže samo briga, koja nije od juče…

„Postoje neka ključna pitanja kao gde se nalazimo sa reprezentativnim selekcijama, koliko se igrača osposobi (u našim ligama) za reprezentaciju ili za jača takmičenja (Evroliga, ABA)… Tu gledam koliko smo uspešni. Ako analizirate ono sa čime raspolažemo, vidljivi su problemi. Mala digresija. Imali smo kiks na Evrobasketu prošle godine, nismo osvojili ono što smo mislili da ćemo osvojiti bez obzira na veoma kvalitetnu selekciju. Većina njih je već odigrala mnogo važnih utakmica, brzo će ponestati entuzijazma za većim rezultatima. Većina su 30-godišnjaci i stariji. Ima nekolicina mladih (u NBA) i jedan ili dvojica odavde. A kada gledamo Evroligu, pa nemamo previše srpskih igrača, ne računam ove kod večitih rivala. Svi preko 30 godina, u Crvenoj zvezdi, trojica (Davidovac, Dobrić, Kalinić), sličnog godišta. Za godinu, dve, biće problem da obezbediš domaćeg igrača da igra bitna takmičenja, za publiku, za sve one koji vole košarku. Izmđu 20 i 30 godina, kažite mi jednog igrača iz KLS da može da igra u bilo kom značajnom takmičenju za Zvezdu, Partizan, FMP, Megu…Ima malo u Megi, FMP, koji nešto nagoveštavaju. Ali, osim Bogoljuba Markovića, stvarno ne vidim još nekog. E, tu je neki problem.“

A sagovornik Sport kluba, kao iskusan, makar i bivši košarkaški poslenik, krajnje dobronamerno zaključuje:

„To se ranije rešavalo na Stručnom savetu, a sada bi trebalo da se u Savezu skupe stručni ljudi, nikako oni koji nisu dovoljno edukovani i bez autoriteta. Da se ozbiljno pozabave činjeničnim stanjem – zašto više ne stvaramo igrače već u 20, pa do 25. godine kao što smo nekada radili? Neko će reći – pa sada odlaze na američke koledže. Dobro, ali zašto odlaze tamo? Dobijaju novac, školuju se, a neki eventualno zaigraju u NBA. Ako ne uspeju, vratiće se…E, pa, nisam siguran da se toliko njih vraća. Amerika može da nam stvara igrače i neke vraća, to nije rešenje. Ovo slušam od mnogih, ja se sa time ne slažem. Ili, gledamo baltičke zemlje, a da li je neko otišao da vidi kako oni to rade, kako dobijaju mlade reprezentativce…Mnogo su nam se približili, možda su nam neki i malo umakli, kako i zašto se to desilo,“ pita se Vučinić.

Rezultati pokrivaju strance

Kakav je osećaj kada gledate ovoliko stranaca u Zvezdi?

„Poslednje dve, tri godine, ja sam u klupskoj upravi, jedan od članova, koji prisustvuje donošenju najvažnijih odluka. Generalni stav – da igra što više domaćih igrača. Ali, ne možete da nađete da nađete takvog da može da pokrije evroligaški kvalitet. To što smo našli, imamo, to je to, nema četvrtog uslovno rečeno. Ne možete da platite Micića ili Gudurića. Onda imaš to što imaš od domaćih, a dovedeš najbolje strance koje klupski možeš da priuštiš. Sve se to pokriva rezultatima i, igrom. Zvezda ove sezone igra jako lepu košarku. Sto odsto je pogođeno sa strancima, posebno Nigerijci koji daju ton igri i borbenost. Može Zvezda da izgubi utakmicu, ali se odigra maksimalno. To je mnogo dobro i pokriva ovo što igraju stranci. Da mi gubimo, e, to bi bio stravičan problem. Ali, ne možeš pomenuti problem da rešiš kada nemaš odakle da ga rešiš.“

Nekadašnji reprezentativac i predsednik Crvene zvezde, smatra da postoji opcija i u Srbiji, mada…

„Moramo da napravimo interesantno takmičenje za talente od 18 do 25 gde mogu da napreduju i, igraju. Na žalost, u našim evroligašima, ne mogu da igraju, nemaju taj kvalitet. Niko neće da uigrava igrača u tako važnom takmičenju. Čak i u regionalnoj ligi, i oni koji bi trebalo da ih forsiraju, osim Mege, koja je klub specifične organizacije i drugačijeg cilja (stvaranje, prodaja igrača, menjaju se glumci, a predstava ista). I u FMP, takođe se pojavljuju stranci, pa Spartak, isto strana pojačanja, a koliko, recimo, ima Subotičana…Ne možemo da se oslonimo da mladi igrač dobije šansu.“

Možda nećemo propasti, ali kao da nam nema spasa pod obručima.

„Bez izmene odnosa prema sistemu takmičenja, ne vidim rešenje. Ići ćemo sve niže i niže i, utopićemo se kao Hrvati, Bosanci, približićemo im se. Nama je jedini spas da Nikola Jokić još dugo igra (smeh) i eventualno neki od ovih mlađih iz NBA (Nikola Jović, prim aut). Već dugo smo u slobodnom padu.“

Sigurna nizbrdica

Čak ni, još uvek blaga, ali sigurna, nizbrdica, ne utiče na preko potrebno jedinstvo, trofejnog sporta radi…

„Mnogo je polemika, pa svađa, da li ili ne Profesionalna srpska liga, ovo ili ono… Degutantno je da bilo šta kažete, odmah vas trpaju na jednu ili drugu stranu, pa si produkt ovoga ili onoga…  Mislim da moramo da imamo našu ligu. Ako je to Profesionalna liga Srbije, trebalo bi je tako napraviti da u njoj ima prostora za mlade talente, da im se pruži šansa, limitira broj stranaca… Ali, to ne može da bude predlog ili stav pojedinca. Nacionalni Savez bi trebalo da organizuje neki skup na kome bi svi relevantni košarkaški ljudi mogli da iznesu mišljenje, jer ovako više ne ide. Dublja analiza i da se donesu ključne odluke bez uplitanja menadžerskog marketinga i materijalnih interesa pojedinaca. Odluke bi trebalo da donesu stručni ljudi odani košarci. A da li će sve da pokrene potpredsednik ili najstručniji u Savezu, zavisi, po meni bi trebali. Ili će vratiti poziciju Stručnog saveta ili da potpredsednik organizuje neko svoje telo i metodologiju šire konsultuje i donose predloge.“

Da li u Srbiji imamo dovoljno stručnih ljudi da nađu neko rešenje za otklanjanje ili barem usporavanje slobodnog pada?

„Da. Samo da izađemo ispod kišobrana interesa, marketinških, političkih ili bilo kojih drugih, koji su van sporta. Moramo da se sklonimo. Kako mogu da kažem:“Nije nam potrebna ABA liga,“ kada ima onih koji će da dopune – Naša država ulaže u ABA ligu. Ili, menadžeri se drže regionalne lige zbog velikog broja igrača, tržišta… A ja smatram da nam sada ABA liga više šteti nego koristi. Više nemamo našu ligu, koja je osiromašena zbog najboljih šest klubova, bez termina takmičenja. Polovična je skoro celu sezonu, a onda za sedam dana plej ofa, da sve to nadoknadi… A koliko je sve marketinški dobro, lako je proceniti.“

Stručni savet u klubu, ma kakvi

„Stručni savet u Zvezdi, klubu uopšte… Ma kakvi. Dovedeš trenera, odlično ga platiš, tražiš rezultat. On organizuje tim, stručni štab, ako krenemo vodoravno, ispod seniora je koordinator mlađih selekcija i, to je to. Nije moguće, a i nema potrebe za posebnim stručnim telom. U Savezu to još možeš da uradiš preko potpredsednika da se ima širina i opšte mišljenje.“

I za kraj, Vučinić ponovo konstatuje:

„Žao mi je i ne mogu da shvatim da ne možemo da napravimo vrhunskog domaćeg igrača do 25 godina. Nešto negde škripi, ne funkcioniše…“

Ni region nije što je bio…

„Zvezda i Partizan lako napune Beogradsku arenu, po dvadesetak hiljada gledalaca za bilo koje evroligaško kolo. Onda dođe na red neki „običan“ meč ABA lige, pa sa Zadrom, 1000, a sa Budućnošću, 2.400 gledalaca. A igra protiv jednog od najjačih u regionalnom takmičenju. Kada uporedite sa posetom Evroligi, deset puta manje. A ko finansira tu ligu? Pa srpski klubovi. Telekom je dao silne pare za marketing u ABA ligi. A kada bi Zvezda i Partizan u Niš, Valjevo, Kragujevac, bile bi pune sale, kao i u slučaju ili bilo kojeg našeg jačeg kluba iz ABA lige. Ja ne vidim da bi to bilo toliko lošije u marketinškom smislu. Eventualno godinu, dve, a kasnije bi se stvari totalno promenile. Ma nisu ludi ostali…Turska, Italija, Španija, Grčka, Francuska, svi imaju svoje lige..“

Milina sa Karijem i Varajom

„Bio sam član Stručnog saveta početkom veka kada je selektor bio Svetislav Pešić, lepo smo sarađivali. Milina je bila raditi sa Karijem, ali i Žarkom Varajićem. U vreme tadašnjeg tandema, jednog leta, osvojili smo četiri zlata u svim mlađim reprezentativnim selekcijama. To je Žare vodio kao koordinator, a ja sam imao zadatak da idem sa kadetima, kao vođa puta u Rigu (2001), igrao je Darko Miličić, a Stevan Karadžić je bio trener.“

Srpska reprezentacija…