Nakon dve godine na mestu selektora ženske fudbalske reprezentacije Srbije, velikih mečeva, dobrih rezultata i istorijskog baraža za odlazak na Evropsko prvenstvo, Dragiša Zečević podneo je ostavku. I prihvatio novi izazov - da iznova od nekih novih devojaka pravi reprezentativke. Malo je boljih sagovornika na temu fudbala žena u Srbiji od gospodina Zečevića.

I malo je prilika kao što su praznici da se uradi i neki intervju za „svoju dušu“. A malo koji intervju sam tako lako i brzo dogovorila i zakazala kao ovaj kome sam se posebno radovala. Uz to, malo je u srspskom fudbalu prijatnijih sagovornika od gospodina Dragiše Zečevića.

Pored tek zapaljene vatre u kaminu na jednom splavu na Savi mnogo je toga izrečeno. A oko onog glavnog smo se lako složili – fudbalu žena sada su najpotrebnije afirmativne priče.

A takve su i utakmice sa Švedskom, koliko god da su neke stvari i sam rezultat zaboleli. I ne treba ni priču o njima preskakati.

„Hajde da izolujemo te dve utakmice sa Švedskom, sastali smo se u dvomeču koji odlučuje o direktnom putniku na Euro. Žreb je hteo tako. Nije to nikakav alibi, ali to ponavljam – da je Švedska reprezentacija koja je i po FIFA renkingu dugo bila prva, dve-tri godine. Da su imali neverovatne rezultate, tri polufinala na velikim takmičenjima“, počeo je Zečević.

„Dve utakmice. Prva u kojoj smo bili blizu dobrog rezultata, nijanse su odlučivale. Strategiju za utakmicu smo pripremali na jedan način gde nas one nisu mnogo ugrožavale nekim stopostotnim šansama. Mi smo možda imali i zrelije šanse od njih, ali to je jedna takmičarska ekipa koja svako opuštanje kazni. Mi smo opet, kao i na toj prvoj utakmici protiv Islanda i Poljske, brutalno kažnjeni.

Zečević je A reprezentaciju vodio na 26 mečeva. Upisala je Srbija 14 pobeda, pet remija i doživela sedam poraza.

Ponavljam, te dve utakmice sa Švedskom moram da izolujem u odnosu na prethodne jer je jednostavno i naša vizija igre bila sa posedom, sa velikim brojem udaraca na protivnički gol. Međutim, Švedska je nešto drugo, mnogo su kvalitetne, dobre“, nastavlja se ispovest.

„E, sad ta druga utakmica. Mi smo morali da damo jedan gol. Na stadionu se ništa nije čulo. Desila su se ta tri-četiri minuta koja su promenila tok utakmice, taj penal i sve to. Mislim da razlika nije tolika. Šest golova, jednsotavno nije tolika. Prvi put su naše devojke imale jednu utakmicu koja odlučuje o direktnom plasmanu. I to je isto značajno uticalo možda na tu poslednju utakmicu, taj pritisak jer mi nismo imali takav pritisak. Ovde se direktno odlučivalo, a imali smo taj negativan rezultat iz prve utakmice i kuliminiralo je tim lošim rezultatom.

To je drugi tim bio. Možete da pronađete hiljadu razloga zašto je to tako, ali mislim da nije u redu da se ta jedna utakmica poistoveti sa svim onim što je rađeno. Kada napišete jedan naslov ‘Debakl, 6:0’, a pre toga imate jedan kontinuitet i indeks uspešnosti od 60 odosto, imate prvi put u istoriji da igrate baraž za neko veliko takmičenje, mislim da to nije pravo merilo“, jasno je da Zečevića „žulja“ neobaveštenost medija.

Sport klubov Novogodišnji paketić

Mečevima sa Švedskom prethodila su dva duela protiv Bosne i Hercegovine. Pratično jednako važna.

„Pre toga smo imali i baraž utakmice sa Bosnom i Hercegovinom koje su opet nosile jedan veliki pritisak. Znate i vi to, u tim utakmicama debitovalo i igralo šest devojaka iz naše omladinske selekcije. Moram da pričam i o nekom organizovanom i sistemskom radu koji je doveo do toga. Reprezentacija Srbije je satkana od velikog broja igračica koje su već dugo tu i mnogo igračica koje tek dolaze. Nije taj broj prevelik, ali to je, da kažemo, kvalitetna smesa dobrih igračica koje treba da upakujete.

Mislim da smo u prethodne dve godine odradili dobar posao, da smo dominirali na svim utakmicama. Ni na jednoj utakmici, bukvalno ni na jednoj, počevši od prijateljskih utakmica pa do takmičarskih u ovom novom sistemu, imali jedan dobar kontinuitet. Nažalost, završio se tim porazom. Kod nas, tako je to, to se pamti. Ali, nema veze. Idu sledeće kvalifikacije, vrlo brzo će februar, vrlo brzo će takmičarske utakmice“.

Godina za nama zapravo je veoma uspešna. Ali, uspeh je došao kao nagrada za višegodišnji rad.

„Znali smo da imamo veliki potencijal u 2005. i 2006. godištu, ima tu još mnogo devojaka koje su ranije debitovale, koje tek treba da debituju u nekom narednom periodu, ali i taj sistem takmičenja je takav da omladisnka prati seniorsku selekciju, imaju u isto vreme obaveze i možda nije bilo ranije prilike da se neke stvari dese. Ali, generalno, mislim da je prethodna godina, kada se sve uzme u obzir, izuzetno uspešna za srpski ženski fudbal i afirmativna jer se prvi put došlo do baraža. I naravno, ovaj uspeh koji su napravile omladinke plasmanom među osam najboljih repretentacija. To je nešto fantastično. Nina da je prvi strelac, to je nešto što je veliki uspeh koji je došao zahvaljujući radu i trudu“.

„I što se tiče A tima, mi smo imali godinu i po dana takmičarskih utakmica. Nismo imali vremena za prijateljske utakmice. Imali ste priliku da vidite i da je jedna Ukrajina koja je bila ispred nas dva mesta, ona je igrala baraž za ostanak u Ligi B. Ili Slovenija koja je zbog jednog gola ispala u Ligu C. Samo jedan poraz može da vas košta jako mnogo, da nastradate“.

Vremena za uigravanje nema. Nema vremena ni da se breme jednog pritiska otrese, već je tu sledeći važan meč. Želje kod devojaka ne manjka, ali možda treba tu želju ispratiti i odnosom medija prema reprezentaciji, prema značaju onoga što te devojke rade.

„Ne samo u medijima. Nego i u društvu repezentacija zaslužuje veću pažnju. U svakoj svojoj izjavi pre utakmice, posle utakmice, pred okupljanja, ja sam stalno molio da ovim devojkama treba veća podrška. To je ono što sam ja mogao da uradim sa svoje pozicije.

Definitivno postoji ta problematika, ne samo u Srbiji nego na celom Balkanu, da ženski fudbal još uvek nije, pa ne mogu da ga poredim sa muškim, ali kao da nije deo fudbala. Tako se nažalost doživljava. Menja se to, ali u drugim zemljama se menja mnogo brže. A kod nas sporije i svi trpimo zbog toga, a najviše devojke.

One moraju da imaju podršku. Velika su ulaganja tamo negde, i kod nas se to povećava, ali moramo da napravimo neki presek da se vidi gde smo mi realno. Ne samo reprezentativno stanje nego i klupsko. Koliko mi imamo igračica, sa čime raspolažemo, koji su naši dometi, gde smo u odnosu na najbolje evropske ekipe, gde smo u odnosu na ekipe koje su sa nama sada igrale ovaj finalni baraž, gde smo u odnosu na ekipe koje su u B Ligi nacija, gde smo u nekom poređenju naših klubova i vrhunskih klubova. Pa da vidimo šta i kako dalje“.

Sistem imamo, ali nije sve samo u sistemu.

„Kod nas postoji sistem koji je uspostavljen, ali ono što nam svima treba je veća podrška, veća baza i veća vidljivost. Pre svega zbog tih devojka i sve većeg broja devojaka. Vidite ko je sada u ženskom fudbalu, kada odete u neke školice fudbala, vi ćete tamo videti jednu, dve, tri, pet… Po našim regionima ima devojaka. Treba da se osmisli kako je najbolje i koliko je važan gras ruts, koji kod nas što se tiče devojčica nije organizovan na visokom nivou iako tu ne postoje neka takmičenja, ali to mora da bude baza iz koje mi crpimo potencijal kao što smo crpeli iz ove razvojne lige“.

„Postoje neke stvari koje su se promenile na bolje. Imali smo kadetski kup, pa imamo sada fantastičnu kadetsku ligu koja je bila dve godine pilot projekat FIFA, sada je to projekat Saveza. To je nešto što omogućava našim devojkama da igraju u dobrim uslovima, na dobrim terenima i da igraju kvalitetne utakmice i razvijaju se“.

Podrška im definitivno treba. I vidljivost. Mislim da treba da se napravi neki presek stanja kako bi se još efikasnije iscrpeli ti resurski koje imamo“, jasan je Zečević.

Jasno je da je Trening centar u Staroj Pazovi osnovna baza, ali devojke su imale sjajna iskustva iz Leskovca. Veliku podršku, sjajnu dobrodošlicu. Da li bi možda bilo dobro da se pokuša na taj način, da se ženskoj reprezentaciji napravi svojevrsna baza u nekom manjem gradu gde bi one imale stalnu podršku i publiku?

„Videli ste kakve su reakcije devojaka. Kada dođete da igrate za reprezentaciju, pa igrate 10 ili 15 godina, a na većini utakmica igrate pred malim brojem ljudi, bukvalno znate ko će doći na utakmicu…

Mislim da postoji neka nova energija u FSS koja će da poradi na tom pitanju. Te dve utakmice su pokazale da je to nešto što je dobro za nas.

Jeste da su najbolji uslovi kada mi dođemo i najmanje muka imamo kada dođemo u Pazovu, ali mislim da u svakom slučaju to može da bude neki pravac razmišljanja i da vidimo da izmestimo malo fudbal ženski reprezentativni iz Pazove i da se igra na tim lepim stadionima.

Ako izuzmemo ovu poslednju utakmicu, naš cilj je da igramo ofanzivan fudbal, da igramo zanimljive utakmice i mislim da su naše utakmice bile sve neizvesne i atraktivne za gledanje. To mi je mnogo ljudi i reklo. To je neki model kako treba da bude u budućnosti i siguran sam da će i podrška biti sve veća“.

Nakon dve dobre godine u seniorskoj reprezentaciji Zečević se ponovo vraća mlađim selekcijama, ne čeka ga ni malo lak posao.

„To su sve devojke koje moj stručni štab i ja dobro poznajemo jer smo dugo radili sa njima. Opet pričamo o toj generaciji 2005/06. I ostale su tu, ali nekako to je generacija koja je pokazivala jasnu razliku i sa mnogo starijim generacijama u tim takmičenjima koja su imale.

U toj generaciji koju ću ja voditi na proleće su devojke koje su već debitovale za A tim – Mina Matijević, Aleksandra Gajić, ima tu još devojaka koje će debitovati, koje su igrale na prethodnom Evropskom prvenstvu koje će biti okosnica reprezentacije u budućem periodu.

Videli ste sada i na ovoj dodeli, i Nini Matejić i Sari Stokić i svim tim devojkama, šta njima znači igranje za reprezentaciju. Vi kod njih vidite iskrenu želju da se nešto napravi sa reprezentacijom i one će to u budućnosti sigirno da naprave.

Sadašnja generacija koju ću voditi je generacija koja je osvojila treće mesto u prvom krugu u konkurenciji Austrije, Češke i Farskih Ostrva. Sada jako je teška grupa – tu su Francuska, Irska i Vels, sve reprezentacije koje su igrale na Euru. Ali, imaju one svoj kvalitet i potrudićemo se da pripremimo dobro te utakmice. Imamo i u februaru prijateljske utakmice tako da nemojte da se iznenadite ako ponovimo uspeh koji je napravila prethodna generacija iako je jako teško, ali nije nemoguće.

Mislim da se razlika između nas i tih top reprezentacija koje uglavnom igraju na Euru smanjila. Da smo mi konkurentni i da te devojke koje kroz selekcije Srbije prolaze nešto jedva čekaju sledeći skup. To je energija koja daje svima nadu da će doći reprezentacija Srbije veoma brzo na nivo kakav te devojke zaslužuju“, kaže selektor. Ni njemu samom ne manjka ni želje ni vere.

Istakla se posebno Nina Matejić koja je inspiracija i mlađima i starijima od sebe. Najbolji strelac Eura za omladinke, dobitnica Zlatne lopte FSS, kandidat za FIFA Best nagradu za najbolji gol godine…

„Nina je devojčica koja takve golove, kao taj na Euru, daje praktično svakog dana. Sećam se kada me je moj bivši kolega Dragan Stevanović trener Rakovice pozvao i rekao – dođi da vidiš jedno dete. Nina je u polufinalu nekog turnira koji se igrao tamo, dala gol Partizanu, dečacima.

To je bilo 2015-2016. godine. Nina je talenat koji je ekstreman. Ne samo ona. Ima tu još mnogo devojaka. Pisao sam neki izveštaj pre pet godina u kome sam naveo da u tim generacijama imamo devojaka koje će obeležiti evropske i svetske okvire. Nina je svakako jedna od njih.

Ona je još uvek mlada. Iza sebe je imala i nezgodnu povredu. Možda je mogla i ranije da uradi neke stvari. Dala je gol i Nemačkoj pre jedno tri godine tamo kada su bile kvalifikacije za SP. Imala je pauzu zbog povrede leđa. Imala je kontinuitet, kada god je igrala za A reprezentaciju davala je golove. Jednostavno, Nina mora da bude projekat i Saveza. I sve malde igračice. Da se afirmišu, ali da se razviju pre svega“.

I tek da vidite koliko tu nema razlike kada pričamo o muškarcima i ženama:

„Dolazimo opet na ono čuveno naše, kad se pojavi jedan takav igrač i u muškom i u ženskom fudbalu, onda okruženje pravi od te osobe zvezdu koja je pod velikim pritiskom.

Znate i sami, ja verujem da je Nina zrelo dete, da ume da se nosi sa time. Ali, i ona mora da donese neke odluke koje će uticati na njen dalji razvoj jer mlada je i sada mora da izabere put.

Mora da ima i dobre savetnike koji bi je usmerili na to da ona taj svoj talenat pretvori u suvi kvalitet i da ima jedan kontinuitet dobrih igara i rezultata, ne samo u reprezentaciji nego i u klubu i individualno. Za nju je naredni period jako bitan jer neće joj biti lako. Kada vi svi napravite da je ona u tim godinama najbolji igrač, sada je potrebno da se taj kontinuitet nastavi.

A pre svega da ona nastavi da se razvija kao igrač. Ona još uvek nije formiran igrač, ona je igrač koji ima fenomenalne karakteristike, sigurno jedan od potencijalno najboljih napadača u Evropi, ali tu ima još mnogo prostora za napredak i još bolji učinak i ja ne sumnjam da će ona to i da napravi“, objašnjava Zečević.

Nije, naravno, samo Nina skrenula pažju na sebe. Mnogo devojaka odlazi u tinejdžerskim godinama. Ništa im nije lakše nego momcima.

„I naše igračice, pominjali smo malopre Jovanu Damnjanović i Jelenu Čanković, to su igračice koje su same sebi krčile put. Imale su jako težak put. Danas je to možda malo lakše, ali spoljni uticaj nije toliko veliki. Kada vi znate šta hoćete i gde hoćete da stignete, onda trud i posvećenost i talenat na kraju donesu rezultat.

Ja verujem da postoji velika grupa mladih devojaka koje će u narednom periodu jako puno da napreduju. Pominjali smo Saru Stokić. Ona u Milanu nije odigrala niti jednu utakmicu, a kod nas je debitovala i počela odlučujuću utakmicu protiv Bosne i Hercegovine. Ta utakmica je bila za nas tada najvažnija, nosila je veliki pritisak.

A na njoj se nije videlo da ima pritisak. Mi imamo neka testiranja, praćenja, njeni parametri na tom testiranju i na obe te utakmice su bili iznad najbolje rangiranih naših igračica po fizičkim parametrima. I tu nije bilo greške. Ona je na prvom treningu pokazala da je došla da se takmiči i da zaslužuje da je tu. Ona je počela odlučujuću utakmicu protiv Bosne i Hercegovine. I pokazala je kvalitet za koji smo mi ubeđeni da ga te devojke imaju. Imaju tu neku fudbalsku drskost, želju da nešto naprave i napraviće.

Pošto ja i dalje pratim sve te devojke, opet smo došli u situaciju da kada se vratila u Milan opet nije igrala. To je to što sam rekao – svaka igračica mora dobro da razmisli kada bira put. Tako i mi treneri, moramo da gledamo kako ćemo da se razvijamo i kako igrači da se razvijaju. Ako pre vremena izaberete neki baš veliki klub, možda baš to sputava vaš razvoj. To su stvari u kojima morate da imate i sreće, kao i mi na žrebu, ali vi da izaberete taj put koji je pravi. Nije lako, ali važno je da se donesu dobre odluke“.

Ni onima koje su sada na veoma viskokom nivou nije bilo lako. Ali je važno, ako do greške dođe, da je uvidite i shvatite da može da se krene ispočetka.

„Imali ste dosta primera, i naših igračica. Jelena Čanković je sa 18 godina otišla u Barselonu pa je morala da se vrati da ponovo krene iz početka, od Ferencvaroša… Na kraju je to bilo odlično za nju.

Vi ste igrač koji ima određeni kvalitet i mislite da možete da igrate u velikom klubu. I svakako to nije loša odluka bila, nego jednostavno morate da shvatite da kada odete u vrhunski klub koji se bori za titulu, ako idete iz srednje fudbalski razvijene zemlje u neku najbolju ligu da tu dolaze najbolji igrači. Da vi morate da pobeđujete, da iz vikenda u vikend igrate utakmice koje su izuzetno fizički zahtevne, taktički… Nema tu razvoja, traži se odmah i sad rezultat i maksimalni performans.

To je ono što svim našim igračicama fali zato što naša liga ne zadovoljava taj kriterijum i velika je razlika između naše lige, liga u kojima naše devojke igraju trenutno i top liga. To su velike razlike. U muškom fudbalu to nije toliko. Pa navodim sada primer, moći će Srbija koja je 32. na rang listi da odigra nerešeno sa Španijom koja je prva. A u ženskom fudbalu to ne postoji. Ekipe iz top 10 – to je.. Pa mi da smo izbacili Švedsku to bi bila najveća senzacija u istoriji ženskog fudbala.

Jeste naša reprezentacija pobedila Nemačku, to je veliki uspeh i neću da kažem ništa drugo. Ali, kada imate takmičarsku utakmicu koja o nečemu odlučuje, pa i dvomeč, jako je teško“.

A i taj baraž, u suludo komplikovanom sistemu, za Svetsko prvenstvo, izmigoljio se Srbiji kroz prste kada je već izgledalo da je nadomak ruke.

„Jeste, to je ono što kažem da našim devojkama fali i u klupskom fudbalu. Takmičenje. Izazovi i pritisci igranja velikih utakmica. To se promenilo, danas je takmičarska utakmica sve. Baza i polazak od koga idete dalje. I nivoi takmičarskih utakmica i klupski i reprezentativni danas su nemerljivi. I vi možete tačno i jasno da izmerite šta možete.

Naša reprezentacija ima određeni kvalitet, ima sigurno prostor gde može da sustigne te reprezentacije. Ali, treba vreme. Ja verujem da će se promeniti strategija završnice svetskih i evropskih prvenstava. Samo dodajte još osam ekipa, da imamo 24 ekipe – Srbija bi igrala Euro.

Još jedna stvar, ja sam pet godina bio selektor kadetske reprezentacije, mi smo svih pet godina dolazili do poslednje utakmice koja odlučuje. Da ide 16 ekipa, mi bismo imali pet uzastopnih nastupa na Euru. Ali, mi smo dolazili do baraža gde vi morate da pobedite Španiju, Nemačku, Holandiju… Pričamo samo o komtinuitetu i rastu“.

„To će se promeniti, videćete kako će biti teže sada i muškim selekcijama. To je jako teško. Tih nekih deset reprezentacija koje se svakako ističu još više ubrzano razvijaju i imaju jaka takmičenja, jake utakmice, to onda daje rezultat. Mi tu hvatamo priključak, ali uz malo više sreće i mnogo rada, može se“.

Da li je možda, za mlađe kategorije, jedan od puteva kojim bi valjalo krenuti i pokušaj da se dobije organizacija nekog turnira?

„Mislim da i to može da bude pravac, jedan od pravaca. Sada konkurencija u dobijanju tih domaćinstava nije tako velika kao što je bila. To može da bude jedan od pravaca afirmacije ženskog fudbala. Sada imamo stadione koji mogu to da izdrže, samo je bitna strategija. Ja stvarno verujem da će to ljudi koji sada pokazuju neku veliku energiju prepoznati i da će možda u nekoj budućnosti i konkurisati za organizaciju nekog takmičenja što bi bilo afirmativno za sve devojčice u Srbiji i generalno za razvoj fudbala u Srbiji i na Balkanu“.

Pred mečeve sa Švedskom praktično smo prvi put svedočili podršci reprezentativaca, seniora, devojkama. A to nije mala stvar. I valjalo bi da je „normalizujemo“, da ona postane nešto spontano i podrazumevano.

„To je neki proces koji mora da se desi, koji će značiti mnogo devojkama. Značiće mnogo svima. Jer nije bilo ni dodele nagrada do skoro, pa sada imate. Pa prvi put ove godine i nagrada za najbolju mladu igračicu. Ja verujem, osećam neku energiju da će to nekako da se sjedini.

U svim reprezentacijama postoji… Pre nekoliko dana sam čitao da je Aitana Bonmati nezadovoljna trentmanom u La Ligi… Pogledajte i takva jedna liga pa ima anomalija. Ono što mi treba da uradimo u narednom periodu, da urade ljudi koji razmišljaju o razvoju ženskog fudbala, je da te anomalije svedemo na minimum, da ih eliminišemo, prikrijemo, sakrijemo, i da izbacujemo prave stvari, pozitivne, koje će sutra afirmisati jedan veliki talas i devojčica i dečaka koji počinju da treniraju da imaju motiv da kroče na teren, da se ostave telefona, ulice i tog lošeg spoljnjeg uticaja.

To je jedna šansa i za naš Savez koji i te kako ima prostora da napreduje u tom smislu afirmacije gras rutsa za devojčice i dečake, kroz razne kampanje. Ono što bih ja rekao sa ove tačke gledišta, nakon dve godine na mestu selektora A reprezentacije i pet godina – udruženih i sistematizovanih, koordinisanih akcija pod jasnim nadozorom i kontrolom ljudi koji se time bave profesionalno. Mislm da sam bio jasan. To je ono što je potrebno. Treba vreme, ali treba i strategija i volja i mislim da će se to deseiti u nekom narednom periodu. Čvrsto sam ubeđen. Jer ako se ne desi – to nije dobro. Ali, verujem čvrsto da hoće. Da ne verujem, ne bih bio ovde. Stvarno mislim da će se desiti i da će se desiti veoma brzo“, optimistično priča selektor.

Što se tiče seniorske reprezentacije, februar je blizu. I odmah pravo u takmičarske mečeve. Iako neće ekipu voditi sa klupe, svakako je tu za novog selektora Lidiju Stojkanović.

„Sada treba biti stvarno spreman da u februaru se odmah krene u takmičenje. Grupa nije uopšte laka. Finska se plasirala na Evropsko prvenstvo, Mađarska je najbolje rangirana iz trećeg šešira, Belorusija iz četvrtog. Nekako stalno našu reprezentaciju prati loš žreb.

Biti prvi ili opet igrati baraž za Ligu nacija A. Treba to iskoristiti na najbolji mogući način. Lidija dobro poznaje te devojke. Mi smo se čuli, ona i ja sarađujemo već sedam godina. Mislim da je ona odlično rešenje za budućnost, da se vidi i oseti neka nova energija. Verujem da će imati i sreće i uspeha. Naše reprezentativke su pokazale koliko one žele da naprave uspeh, imaju kvalitet i mogu to da naprave.

Samo im treba podrška. Veća podrška nego do sada. Verujem da može da se napravi iskorak. Opet se pravo ulazi u takmičarske mečeve. To je razlika. Ljudi koji se time bave znaju to. Vi sada nemate prostora, ne želim da omalovažavam ekipe iz C divizije, ali to je… Jako je teško. Svi traže svoju šansu. Velika je konkurencija, a prolaz je mali. Morate da budete obazrivi, spremni, da najbolje moguće iskoristite vreme“, upozorava Zečević.

A onda dođosmo i do kraja ili do početka. Jer ovo je jedan začarani krug. Dok su svima u UEFA i FIFA „puna usta“ fudbala žena, fudbalerke nemaju isti trentman ni kada se pravi kalendar takmičenja:

„Ono što za nas nije bilo dobro…. Mi smo prošle godine igrali četiri termina van takmičarskog perioda. I to nije alibi, ali to su teškoće sa kojima se suočavaš.

Verujem da će se i to promeniti. Pre svega zbog zdravlja devojaka. Nije lako igrati u julu sa Izraelom i Škotskom. Većina devojaka je usred prelaznog perioda, kad većina nema treninge. Tako je bilo u decembru, tako je bilo u februaru, tako je bilo krajem maja…

Sada opet imate situaciju da se igra u februaru. Ja samo kažem, neka budu kao kad smo igrali protiv Islanda. Odigrale su dve fantastične utakmice, tako će biti i sada. Igramo dve utakmice kod kuće, mislim da mogu tu da naprave pozitivan rezultat“.

Pa, neka tako i bude. Može se samo napred.

Bonus video