Bez sumnje, Pablo Laso je jedan od najvećih košarkaških stručnjaka svih vremena. Ostavio je neizbrisiv trag u madridskom Realu, koji je pod njegovim vođstvom osvojio 22 trofeja, što je mnoge navelo da tvrde da je imao lak posao sa takvim timom. Međutim, nije bilo baš tako lako...

Kada je napustio ‘kraljevski klub’ zbog zdravstvenih problema, činilo se da je njegovoj trenerskoj karijeri došao kraj, ali, srećom, nije bio takav slučaj. Vratio se poslu prvo u Bajernu, potom je vodio “svoju” Baskoniju, a sada je na klupi Efesa.

Pročitajte još

Tristan Vukčević: Željko je Partizan, osvojili bismo Evroligu!

Moneke: Vukao me za ruku, trebalo je da dobije tehničku – i ništa

Vašington je odigrao svoje u Evroligi ove sezone

Prilikom boravka u Beogradu sa istanbulskim klubom nismo propustili priliku da razgovaramo sa legendarnim stručnjakom, koji je u ekskluzivnom intervjuu praktično analizirao svoju karijeru. Pričao je o igračima koje je trenirao, koje nije, ali i kakav izazov su bili klubovi koji su obeležili njegovu karijeru. Naravno, krenuo je od Reala.

“Dugo sam bio u Madridu, sigurno je da smo bili uspešni, posebno u razumevanju toga da moramo da igramo u različitim okolnostima. Objasniću to na primeru dvojice igrača – godinama smo imali Slotera na poziciji centra, a potom smo u mojim poslednjim sezonama imali Tavaresa na tom mestu, i jednostavno ne možete da igrate isto sa obojicom. I to samo govori o igračima koji su ostali i prilagodili se nečemu što mi kao treneri razumemo, ali za košarkaše nekada to nije lako. Smatram da stabilnost tima kreira atmosferu. Na primer, doveli smo Tavaresa i logično je da će se to odraziti na tim, ali se ispostavilo kao nešto dobro za nas”, otkriva Laso za Sport Klub.

Laso je u Realu proveo 11 sezona, a njegovom mandatu kraj je došao u leto 2022. godine. Španski stručnjak je tokom plej-ofa španskog prvenstva doživeo srčani udar, a lekari su ga savetovali da bi nastavak trenerske karijere mogao da bude poguban po njegovo zdravlje. Napustio je ‘kraljevski klub’ i napravio pauzu, da bi se poslu vratio kao trener Bajerna godinu dana kasnije.

“To je bilo moje prvo iskustvo van Španije, i bilo je veoma uspešno. Drugačija su pravila, ali nekako smo stvorili osećaj da možemo da pobedimo svakoga. Bili smo veoma konkurentni u Evroligi, blizu plej-ina, osvojili smo Kup, osvojili smo prvenstvo i zaista sam bio zadovoljan našim igrama tokom te sezone”.

Iako je Bajern sa Lasom došao do prve titule posle četiri godine, ta saradnja je završena posle samo godinu dana, ali nije dugo čekao novi angažman. Dobio je poziv koji se ne odbija – od Baskonije.

“Povratak u Vitoriju je bio težak, čak i za mene, pošto je u pitanju moj rodni grad, moj tim, velika su očekivanja bila. I rekao bih da smo imali mnogo novih igrača koji su stigli u Evroligu. Bilo je potrebno vreme da se nešto stvori”.

Vreme koje mu je bilo potrebno nije dobio u Vitoriji, pošto mu je uručen otkaz na kraju sezone. Bez posla je bio do decembra, kada je preuzeo Efes, gde je na klupi nasledio Igora Kokoškova.

“Sada sam u Efesu, gde je potpuno drugačija situacija, imamo veliki broj igrača koji se vraćaju. Iskreno se nadam da će mi sve te situacije pomoći da naučim kako da tretiram igrače, kako da se ophodim prema klubovima, pošto su sve okolnosti teške. Ono što bih voleo da dobijem zauzvrat je da utisak bude da kao trener mogu da se prilagodim svakoj situaciji i to je nešto što govori dobro o treneru, a imam mnogo kolega koji to rade mnogo godina i pokazuju veliku odgovornost, ali i pokazuju da mogu da odrade odličan posao”.

Tokom bogate karijere, Laso je imao priliku da radi sa velikim brojem sjajnih košarkaša, a on na sjajan način objašnjava šta pravi razliku između velikih igrača i svih ostalih…

“Mogao bih mnogo da pričam o igračima koje treniram, ali ako postoji jedna stvar koju uvek cenim kod igrača je kada svoje sposobnosti koristi za dobri tima. To je ono što velikog košarkaša čini još većim jer će svima biti jasno kakav je igrač u pitanju. I to je nešto što cenim kod igrača, da ne misle samo o tome šta oni mogu. Jer kada pričamo o velikim igračima, nemamo potrebu da pričamo o poenima, skokovima, već šta su uradili da bi pomogli svom timu”.

Koji su to igrači koji se za njega izdvajaju, a sa kojima je radio?

“Naravno, zbog moje španske veze, moram da pomenem Ćaća Rodrigesa, Serhija Ljulja, Rudija Fernandesa, Felipea Rejesa, sve igrače koji su za Španiju uradili nešto posebno. Naravno, tu su bili i Pau Gasol, Huan Karlos Navaro, koje nisam trenirao. I tu je Luka Dončić. Ako bih zaboravio Luku, to bi bilo veoma glupo jer je on jedan od najboljih igrača na svetu. Tu je i Valter Tavares, koji ima takvo telo da mora da pravi razliku. Sada imam tu sreću da treniram Šejna Larkina, koji za mene jedan od najboljih igrača u Evropi”.

Naravno, morali smo da ga pitamo i kog igrača bi voleo da trenira, a do sada nije bio u prilici…

“Voleo bih da treniram Nikolu Jokića. Lako je to reći, ali voleo bih da radim sa njim. I reći ću vam zašto – smatram da mi, treneri, znamo košarku, ali moramo da budemo otvoreni da naučimo nešto novo. I mislim da je Nikola takav igrač koji vas uči svakog dana. Zbog toga bih bio veoma zahtevan prema sebi, znajući da bih voleo da treniram Nikolu jer mislim da je on momak koji bi mi pokazao mnogo toga. Kažem baš Jokić znajući da treniram odlične igrače, ali kada me već pitate za nekoga koga nikada nisam trenirao, ostao bih pri njemu”, otkriva Laso.

Iskusni stručnjak je u intervjuu za Sport Klub pričao i o saradnji sa Željkom Obradovićem kada je bio igrač, šta ceni kod srpskog stručnjaka otkako je postao trener, ali i šta mu se sviđa kod Saše Obradovića. Uz to, pričao je i o tome koliko se trenerski posao promenio u poslednje dve decenije, a taj deo razgovora vas čeka naredne nedelje na sajtu Sport Kluba.

Bonus video