Osvojio je praktično sve, ali i dalje želi još. Njegov Real će ostati upamćen kao jedan od najvećih evropskih timova svih vremena, on svakako kao jedan od najboljih trenera ikada viđenih, ali uprkos tome veruje da najbolje tek predstoji.

Pablo Laso je za ljubitelje košarke definicija trenera. Zadovoljstvo je gledati ga kako se ophodi prema svojim igračima, kako radi sa njima, a gotovo jednako i slušati ga kako priča o košarci.

Zašto bi Pablo Laso želeo da trenira Jokića? Evo odgovora!

U prvom delu ekskluzivnog intervjua za Sport Klub Laso je praktično skautirao timove koji su obeležili njegovu karijeru u poslednje dve decenije, pričao je o igračima koje je trenirao i sa kojima bi voleo da radi, a u ovom se osvrće na svoju igračku karijeru i trenere od kojih je učio, a i dalje uči.

Pre nego što je postao jedan od najboljih trenera svih vremena, Laso je imao zavidnu igračku karijeru. Ponikao je u Baskoniji, u kojoj je proveo 10 godina, potom je prešao u Real, a igrao je još i za Trst, Malagu (današnju Unikahu), Đironu, Ljeidu i Valjadolid. I dan danas drži rekord po broju asistencija i ukradenih lopti u španskom prvenstvu, koje nikada nije osvojio kao igrač, ali je sve nadoknadio kao trener. Tokom igračke karijere osvojio je Kup kralja i Kup Rajmunda Saporte, a za reprezentaciju Španije je odigrao 61 utakmicu.

„Ne žalim ni za čim, iskreno. Rekao bih da sam veoma zadovoljan svojom karijerom kao igrača. Klinac koji je počeo da se igra loptom stigao je do nacionalnog tima, igrao je velike utakmice, finala, šampionate… Igrao sam u sjajnim timovima, u različitim zemljama“, otkriva Laso za Sport Klub.

Odmah po završetku igračke karijere započeo je trenersku. Probijao se kroz rangove, da bi 2011. godine stigao u Real. Malo ko je mogao da zamisli da će se toliko dugo zadržati u ’kraljevskom klubu’, a zdravstveni problemi označili su kraj jedne od najtrofejnijih dinastija u evropskoj košarci. U tom periodu Real je osvojio 22 trofeja, uključujući dva u Evroligi i šest u španskom prvenstvu. Posle jednogodišnje pauze uslovljene srčanim udarom, vratio se poslu kao trener Bajerna, a pod njegovim vođstvom minhenski velikan je 2023. došao do prve titule u Bundesligi posle četiri godine. Usledila je jedna sezona u Baskoniji, relativno solidna, a od decembra sedi na klupi Anadolu Efesa…

„Kao trener sam osvojio Evroligu, razne šampionate, kupove, u Španiji, van Španije. Za mene je moja karijera prava čast, ali i dalje volim da pobeđujem svake večeri. I za mene je to najvažnije – posle utakmice ću biti srećan ako pobedimo, tužan ako izgubimo. Onog dana kada ne bude više tako, ne mislim da ću obavljati svoj posao na pravi način. Zbog toga uvek razmišljam unapred i verujem da najbolje tek dolazi. Ako bih jednog dana rekao: ‘U redu, osvojio sam Kup Nemačke, osvojio sam prvenstvo Španije, osvojio sam Evroligu’, to ne bih bio ja. Potrebna mi je ta energija da pred utakmicu razmišljam da treba da odigramo dobro da bismo pobedili, to je ono što osećam o sebi. Ne razmišljam o onome što se desilo, o onome što nas čeka sutra. Sutra će doći, bićemo spremni za to, ali u ovom trenutku razmišljam samo o onome što nas čeka sada“.

Ali, na pitanje da li postoji neki plan do kada zapravo planira da ostane trener, Laso kao iz topa odgovara:

„To je odlično pitanje, ali, NE“ (smeh).

Što se tiče Lasove trenerske filozofije, jasno je da se on i te kako oslanja na jaku odbranu, koja pokreće tranziciju, koja biva krunisana kreativnim rešenjima. Tokom godina skupljao je ’cake’ od svih trenera sa kojima je radio, a to radi i dan danas, kada gleda svoje rivale na klupama drugih timova.

„Gajim veliko poštovanje prema trenerima protiv kojih igramo. Od svih njih, definitivno, gospodin Pešić je za mene jedinstven. Naravno, tu su i Željko (Obradović), Etore (Mesina)… Mnogo je trenera od kojih možete da naučite, čak i mladi treneri mogu da vas nauče novim situacijama koje shvatate zahvaljujući svom znanju. To ne znači da ćete i vi tako raditi, ali to se odnosi na to kako se odnose prema igračima, kakve sisteme imaju, kako se prilagođavaju“, otkriva Laso, „Kao igrač mi je bilo teško da odgovorim na to pitanje jer bi me uvek pitali koji igrač vam se sviđao u vaše vreme? Smatram da treba da izvučete najbolje od svih, a isto je i kada ste trener. Svakako je bilo nekoliko trenera koji su imali važniju ulogu u mojoj karijeri od drugih, ali uvek pokušavam da izvučem najbolje od njih, znajući da sam srećan što sam igrao za neke od njih, kao i što sam delio važne životne momente sa njima“.

Pročitajte još o Evroligi

Topao, a leden: Batler je igrač kojeg Zvezda mora da zadrži

Od finala do plej-in zone: Kontrastna sezona Monaka i Fenera

Među trenerima koje je dobro upoznao još kao igrač, Laso ne propušta da pomene dvojicu Obradovića – Željka i Sašu. Jedan ga je trenirao, protiv drugog je igrao, a obojica su mu postali veliki rivali kao treneri.

„I Saša i Željko su sjajni umovi, što govori dobro o njima u pogledu košarke. Kao igrači su uspevali da se pokažu zajedno sa sjajnim saigračima, a i to govori dobro o njima. Definitivno su imali sjajne igrače oko sebe, ali su im i bili potrebni, i zato su obojica postali treneri. Malo toga što ima Željko vidim i kod Saše. Na neki način reaguje na situacije koje su teške po njega, a svaki trener se uvek nađe u teškim okolnostima. Zbog toga mislim da Saša radi odličan posao Zvezdom“.

Što se tiče starijeg od dvojice Obradovića, on je još pre nego što su sarađivali u Realu ispisao stranice istorije, a od tada je nastavio u istom ritmu i postao najtrofejniji evropski trener svih vremena sa neverovatnih devet titula.

„Imao sam tu sreću da igram za Željka. Iskreno, imali smo veliki broj svađa, koje bi se obično završavale njegovim rečima: ‘Pablito, kada budeš trener, uradi tako’. I sada sam trener, ali bio je u pravu. Željko je za mene bio veoma važan zbog načina na koji me je tretirao kao igrača, ali i zbog toga što me je pitao šta mislim, a mogao je da kaže da nećemo tako jer je on trener. Ali, ne, pitao bi me: ‘Pablo, šta ti misliš o tome’. I zaista mislim da je odnos između Željka i njegovih igrača veoma važan, a tokom godina je bio uspešan sa Partizanom, Panatinaikosom, Fenerbahčeom, reprezentacijom… Srećan sam što neko uopšte misli da sam na istom nivou kao on“.

Zbog svega rečenog, iskusni stručnjak je prava osoba za pitanje koliko je sada trenerima teže da istrpe svoje igrače, nego što je slučaj bio u vreme kada je on bio košarkaš.

„Mnogo toga se promenilo, na primer, pravila. Željko me je trenirao 1995. godine, to je bilo davno. Tada nije bilo mnogo stranaca, tek je počelo da se primenjuje Bosmanovo pravilo, a sada je veoma teško naći tim koji ima lokalne igrače. Da li je to dobro ili loše? Morate da se prilagodite. I nekako smatram da je Željko radio dobar posao u tome što se prilagođavao svakoj situaciji. Definitivno je sada drugačije, evo ja imam sinove i oni su potpuno drugačiji u odnosu na mene. Ponekad pogledam suprugu i pitam je da li će to zaista da urade. To je za mene nezamislivo, ali generacije se menjaju. I u mnogim situacijama igrači moraju da uče, ali i vi morate da ih naučite, samo što morate da razumete i da su nove generacije takve“.

Laso nastavlja priču o tome koliko se trenerski posao promenio tokom godina…

„Kada sam tek postao trener nismo znali ništa o nekim igračima, doveli biste američkog igrača iz Švedske ili neke druge zemlje, a sada samo kliknete i možete da pronađete njegove podatke, procente, sve. U to vreme nismo imali Internet. Jednostavno, imate obavezu da se menjate. Rezultati koje je Željko imao tokom vremena samo govore u prilog tome da je uspeo da se prilagodi takvim situacijama, znajući da će biti teško. Ali, on je taj koji mora da se prilagođava uz razumevanje da pre 35 godina niko to ne bi radio. To govori i o njegovoj ličnosti. Ne znam da li je sada teže, verovatno jeste, posebno jer je teško promeniti se, ali u isto vreme morate da se prilagodite i to je važna stvar ako ste trener“.

Trener Efesa je pomenuo i jako bitnu stvar – sada treneri oko sebe imaju mnogo više saradnika nego što je bio slučaj pre deceniju, dve ili tri. Ali, da li im je to olakšalo ili otežalo posao zapravo?

„Hajde to ovako da predstavimo. Ako imate prijatelja koji pokreće neki posao, prva stvar o kojoj brine je njegovo osoblje. Ako vodite košarkaški tim, brinete o članovima tima. Ako ga nemate, lakše je, ali sada imate to. I onda bi vam rekli da ne morate da skautirate utakmice, to će uraditi vaš asistent. Ali, ako imate više saradnika, imate i više stvari o kojima morate da razmišljate. Veoma je važno razumeti da sve ono što je košarku učinilo boljom treba da koristite, ali to ne znači da će vam posao biti lakši. To vam pomaže, definitivno, ali neće vam mnogo olakšati posao. Oduvek sam mislio da je trenerski posao težak jer se bavite ljudima, ali to što imate više ljudi oko sebe, što imate veću pomoć, ne znači da će biti lako. Ponekad vam je posao teži ne jer imate manje ili više ljudi oko sebe, već je težak zbog okolnosti koje se pojave, a tome morate da se prilagodite i da reagujete“, rekao je Pablo Laso u intervjuu za Sport Klub.