Pošto budućnost fudbala u Srbiji ne obećava, sadašnjost mu ne pruža ništa vredno, ljubitelji ovog sporta žive uglavnom od prošlosti, od nekih lepih uspomena, a sada ih se rado sećaju. Ovo je priča "u pluskvamperfetku" i verujem da klincima rođenim u ovom veku deluje nestvarno, a istinita je. Stvarno se desila, pošto se na ovim prostorima davno igrao sjajan fudbal.
U vreme kada se igrala utakmica tog 6. novembra 1973. imao sam 14 leta i mislio sam da nikada neću ostariti, a nisam ni slutio da ću dočekati čak 2024. godinu. Taj datum je ostao upisan zlatnim slovima u istoriji Crvene zvezde koja je na čuvenom Enfildu pobedila Liverpul sa 2:1 i plasirala se u 3. kolo tadašnjeg Kupa šampiona.
Prva utakmica na Marakani je završena minimalnom pobedom „crveno-belih” 2:1. Malo je ko očekivao da će to biti dovoljno za revanš pogotovo što u timu nije bilo Dragana Džajića koji je te godine otišao u JNA. Međutim, Miljan Miljanić se nije nimalo uplašio šampiona Engleske, a ni njihovog menadžera Bila Šenklija. U prvih 45 minuta tim iz Beograda je bio bolji i imao čak tri vrlo povoljne šanse (Aćimović dve i Petrović), ali do odmora je ostalo 0:0.
NAJČITANIJE NA PORTALU SPORT KLUBA
Najava najbolje sezone u istoriji: Jokić u proseku ima tripl dabl
„Vučić kontrolisao Partizan preko navijača, sad kontroliše štetu“
Beograđani su u prvom poluvremenu blistali. Tom prilikom se desilo nešto do tada neviđeno na Enfildu. „Crveno beli” su održali javni čas fudbala. Od 33. pa do 36. minuta igre domaći fudbaleri skoro puna tri minuta nisu uspeli da dodirno loptu.
Zvezdin kvartet Kule Aćimović gospodar lopte, Pižon Petrović pun mladalačkog zanosa, Bleki Bogićević kicoš i zvezdarski flegman, Stane Karasi prekaljeni majstor se poigravao na sredini terena. Sva četvorica su naredne godine igrali na SP u Nemačkoj. Što bi klinci rekli na delu je viđena klasična ševa. Jovan Aćimović je jednom prilikom rekao: Bio je to „balkanski patos”.
Šteta što tada nije bilo društvenih mreža, ni jutjub, a ni instagrama pa da ti minuti ostanu večito zabeleženi, a i Zvezdini golovi bi garantovano imali milionske preglede. Ovako ostaje samo ono što je zapisano, a danas je mnogo onih koji se tada nisu ni rodili, a sve manje onih koji su gledali i upamtili tu utakmicu.
Drugo poluvreme je domaćin bio bolji, ali Crvena zvezda je postigla dva prelepa gola po kojima sam do dan danas upamtio tu utakmicu. Istina, odlično pamtim i promašaj Aćimovića na samom početku kada je bio „sam ko duh”, ali je sa ivice peterca šutirao u Klemensa.
Kakav je gol postigao Vojin Lazarević u 61. minutu, verovatno najlepši u karijeri. Liverpul je dominirao od starta drugog poluvremena, ali je Zvezda izvela brz kontranapad i posle dodavanja Jankovića Lazarević je poludesno, metar dva izvan šesnaesterca „raspalio” po lopti koja je „ubila pauka i porodicu” u desnim rašljama Liverpulove mreže. Muk na Enfildu. Retko lep gol.
Pobedonosni pogodak je u smiraj meča postigao Cole Janković. Sa slične pozicije kao i Lazarević, ali sa leve strane Janković je iz slobodnog udarca pogodio suprotne rašlje Klemensovog gola i rastužio 45 hiljada navijača domaćeg tima. Liverpul je krenuo sa centra, a sudija Rudi Glekner odsvirao kraj sada već legendarne utakmice i značajne pobede šampiona Jugoslavije.
Mnogi će možda pomisliti da je to bila jedna od „bezveznih” generacija „crvenih”, ali bi se grdno prevarili. Većina igrača iz tog tima su činili okosnicu sastava koji je 1977. i 1978. osvojio prve dve titule prvaka Evrope i počeo da stvara mit o Liverpulu koji je do tada bio daleko poznatiji po „Bitlsima” nego po fudbalu. Emil Hjuz, Kevin Kigen, Stiv Hajvej, Jan Kalagan i Rej Klemens su igrali protiv Crvene zvezde na Enfildu, ali i četiri godine kasnije kada je Liverpul u finalu Kupa šampiona pobedio Borusiju iz Menhengladbaha sa 3:1 i na taj način prvi put trijumfovao u ovom takmičenju.
Fudbal ima čaroliju da stvori nezaboravan doživljaj, a ovaj svedok piše da se neke činjenice ne bi zaboravile.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare