Volim da pišem. I mrzi me da pišem. I to je jedna od brojnih bitaka koje dva Ja vode u Meni. Anđeli i demoni, u ovom slučaju benigni sukob, nema mrtvih, ranjenih i povređenih.. I to je nešto.

U svakom slučaju, bitku je ovog puta odlučio direktor Sport kluba. Pitao me da li ću, pored svih obaveza, imati vremena da pišem blogove. Rekao sam da, naravno, neću imati vremena. Onda je podigao honorar. Odjednom sam se setio da imam vremena na pretek. Na kraju krajeva, i da nije podigao honorar, bilo bi mi zadovoljstvo. Tako sam mu rekao. Zapravo, to sam pomislio. Đavolčićeva laž, anđelčić je rekao okeeej.

Ruku na srce, prvi dani Gren slema daju materijal za knjigu. Mnogo mečeva bi dobilo lično poglavlje. Na primer…

Đokovićeva ‚‚Imam dve dobre vesti“ pobeda. Em što je pobedio, em gore od ovoga ne može da igra. A kada u drugoj brzini, sa samo blic prebacivanjem u treću, ipak relativno lagano pobedi top 100 igrača, to je ipak više dobar znak nego kontra.

Đereov ‚‚Sranje“ poraz. To je prvo rekao, uz suzu, nakon 16. izgubljenog taj brejka u nizu, u petom setu. Ubeđivao sam ga da je karma – ono što jeste, ali bio je neutešan. Čak sam uspeo da dva puta izgubim meč, rekao je. Stvarno jeste. Baš sranje.

Lajovićev ‚‚Nije mi drago ovako, ali takav je život“ pobeda. Stvarno, Duci? (Ovde mi fali emoji sa iskrivljenim ustima). Nisam baš siguran da bi se dobro završilo da se Karenjo Busta nije povredio. Ali, evo je.. Karma! Da je Pablo na praznom Artur Ešu rekao ‚‚Nema veze, igramo dalje, nije čovek namerno to uradio“, ispao bi najveći šmeker ikada. Verovatno bi izgubio, ali postao bi mitsko fer-plej biće. To bi se pamtilo mnogo više nego bilo koja naredna pobeda. Ili poraz. Sve se vraća.

Aleksandrin ‚‚Meč kao meč“ poraz. Kako ga bre tako nazva, Krunić? Kad si u oba seta u teškom nokdaunu, pa se oporaviš, pa ipak na kraju popiješ nokaut, to meni nije baš meč kao meč. Još na najvećem turniru u ovom sportu. Ali ok, njen život, njena karijera. Samo mi se čini da bi moglo biti mnogo glamuroznije. Bar ovo drugo.

Alehandrova ‚‚Šta se ovde desilo?“ pobeda. Fokina ima 2:0, 5:3 i 40:0 protiv prošlogodišnjeg finaliste. I odigra poen kroz noge. I Hurkač se vrati. I Hurkač servira za pobedu. I Hurkač izgubi. Ček, stvarno, šta se ovde desilo? I šta je karma sa ovim htela da kaže?

Perov ‚‚Bicikl’‘ poraz. Prođe čovek pored nas, na bajsu, ispred kompleksa, nešto pre početka svog meča. Veslao pedalama kao Armstrong sa zenicama veličine zrnce peska. Sad će kući avionom. Ali ok, zato te i volimo, Benoa.

Penistonova ‚‚Brzo sam svršio“ pobeda.

Serenin ‚‚Ipak je možda vreme za kraj“ poraz. Ako u svojoj dnevnoj sobi dozvoliš uljezu da te maltretira, možda je vreme da se zaključa dom za svagda. Da je bar ulješčina, nego je ulješčić. I dolaziće samo veći i jači. I neće joj biti prijatno, a još manje ljudima koji je obožavaju. A ima ih mnogo.

Krajinovićeva ‚‚Da sam ovo izgubio više nikad ne bih došao na Vimbldon majke mi“ pobeda. Konačno, Fićo. Mogao bi komotno da padne transparent poput Ivaniševiću u Splitu. Koliko čovek može da igra dobro tenis, a koliko to retko radi… Poludeću sa njim. Prepodne bih ga usvojio, uveče zapalio.

Nadalova ‚‚Danas mi je stopalo super, ali videću sutra“ pobeda. I da imam taj fetiš, daleko bilo, pa bi mi se smučilo već. Najveći fajter jesi. Ali uskoro ti više niko neće verovati. Ili je istina negde između.

Igina ‚‚Ne može mi niko ništa“ pobeda. 36 u nizu. Ešli, vraćaj se, postaje monotono baš.

Eto. Baš je bilo zabavno, zapravo. Što ne pišem češće? Sad tako kažeš kad si završio, videću te sutra. I sutra ću. Aha, važi. Aj se kladimo. Aj.

Žurka ne staje.