Ni 2024. godina nije bila izuzetak - i ona nam je zauvek uzela brojne sportiste i sportske radnike i donela mnogo tuge.

Početkom godine, 8. januara, svetom je odjeknula vest da je preminuo Franc Bekenbauer.

Jedan od najvećih fudbalera svih vremena Franc Bekenbauer preminuo je u 79. godini. Čuveni Kajzer Franc bolovao je od Alchajmerove bolesti.

Važio je Bekenbauer za najboljeg libera svih vremena, a po mnogima i za najboljeg defanzivca ikada. On je praktično izvršio revoluciju ove pozicije, a brojka od preko 100 golova u klupskoj i reprezentativnoj karijeri pokazuje to. Kajzer, što na nemačkom znači „car“ kakav mu je bio nadimak do dana današnjeg ostao je obrazac kako moderan središnji defanzivac treba da izgleda u savršenim okolnostima.

U reprezentativnom dresu Zapadne Nemačke odigrao je 103 utakmice i postigao 14 golova, a bio je jedan od najzaslužnijih za titule evropskog i svetskog šampiona 1972. i 1974. Kao selektor takođe je bio svetski šampion 1990. a bio je i trener Bajerna sa kojim je osvojio Bundesligu i Kup UEFA.

Bio je i osvajač Zlatne lopte 1972. i 1976, tri puta član najboljeg tima svetskih prvenstava, a 1966. bio je proglašen najboljim mladim igračem i treći strelac šampionata. Na jubileju UEFA 2004. proglašen je drugim najboljim evropskim fudbalerom svih vremena, a član je i najboljeg tima dobitnika Zlatne lopte.

Ceo svet je zanemeo 17. januara kada je iz Sjedinjenih Američkih Država stigla tragična vest da je preminuo Dejan Milojević.

Deki nas je napustio prerano, u 46. godini, nakon što njegovo telo nije uspelo da se izbori sa posledicama srčanog udara.

Odluku da završava igračku karijeru je objavio 1. septembra 2009. Od tog trenutka, počeo je da razmišlja kao budući košarkaški trener i pedagog. Radio je na sebi, usavršavao se, obrazovao i već 2012. dobio priliku da pokaže šta zna – a znao je mnogo.

Potrajalo bi dugo ako bismo pokušali da nabrojimo sve momke koji su stasali uz Dejana Milojevića u Megi u narednih osam godina, ali navešćemo neka: Nikola Jokić, Vasilije Micić, Nemanja Dangubić, Ivica Zubac, Rade Zagorac, Vlatko Čančar, Ognjen Jaramaz, Marko Simonović, Timote Luvavu-Kabaro, Alfa Kaba, Goga Bitadze…

Koliko je živeo košarku govori i to što je retke periode u godini kada nije imao obaveze u Megi koristio da putuje po Americi i usavršava se na kampovima NBA timova, tako da ga je posle kratkog perioda na klupi Budućnost od januara do juna 2021. godine put, ipak, odveo preko Atlantika.

Poziv Golden Stejt Voriorsa da se priključi stručnom štabu Stiva Kera i radi sa Stefenom Karijem, Klejom Tompsonom, Drajmondom Grinom i ostalim članovima poslednje prave NBA dinastije prihvatio je sa zadovoljstvom i na leto 2021. potpisa višegodišnji ugovor sa organizacijom iz San Franciska.

Nije doveden slučajno, njegov zadatak bio je razvoj individualne tehnike i taktike igrača na unutrašnjim pozicijama, jer su priče o tome koliki uticaj je Deki imao na znanje i veštine sada već najboljeg košarkaša sveta – Nikole Jokića – uveliko kružile NBA krugovima.

U svojoj drugoj sezoni u Kaliforniji, Milojević je sa Voriorsima osvojio i titulu, postavši tek drugi trener iz naše zemlje sa šampionskim prstenom.

Taj dragoceni komad zlata samo je jedan od dragulja koji su ostali iza Dejana Milojevića na njegovom putu od Padinjaka do šampionske parade u San Francisku iz kojeg bi se jednog dana sigurno vratio i kao ponosni selektor ponosne košarkaške reprezentacije Srbije – zemlje koja nikad neće zaboraviti takvu trenera, košarkaša, sportiste i čoveka.

U aprilu smo ostali bez dragog kolege, čoveka koji je život posvetio sportskom novinarstvu. Nakon mesec dana duge borbe, zauvek nas je napustio Jovan Ciga Sekulić.

Radio je u „Sportu“, „Blicu“, „Glasu javnosti“ i potom „Večernjim novostima“ u kojima je bio urednik sportske redakcije i pomoćnik glavnog urednika do odlaska u penziju 2018. godine.

I nakon toga ostao je uz sport i medije, imao je savetodavne uloge u Fudbalskom savezu Srbije i Crvenoj zvezdi, o čijem je pohodu na titulu evropskog i svetskog šampiona 1991. prethodno izveštavao kao novinar.

Dugo godina obavljao je funkciju pedsedavajućeg u Udruženju sportskih novinara Jugoslavije, potom i Srbije i Crne Gore, a bio je i predsednik Udruženja sportskih novinara Balkana.

Od legendarnog profesora doktora Milivoja Karalejića oprostili smo se 18. maja.

Jedini trener uz Svetislava Pešića koji ima osvojene sve medalje i trofeje od kadeta do seniora na Evropskim i Svetskim prvenstvima.

Kroz njegove treninge prošla je plejada vrhunskih igrača Jugoslavije počev od Delibašića, Radovanovića, Ćosića, Kićanovića, preko Divca, Kukoča, Rađe, Ilića, Đorđevića, Pecarskog, pa do Bodiroge, Jarića, Rakočevića, Stojakovića, Gurovića…

Profesor Karalejić bio je dobitnik Nagrade za doprinos i razvoj košarke u Srbiji. Zauvek će biti upamćen kao rodonačelnik kondicione pripreme.

Tog 15. juna užasne vesti stigle su iz Crne Gore. U Budvi je u ranim jutarnjim časovima preminuo golman crnogorske fudbalske reprezentacije Matija Šarkić.

Šarkić je rođen u Grimzbiju u Engleskoj 1997. godine. Njegov otac je Bojan Šarkić, diplomata koji je tokom karijere bio ambasador Crne Gore u Velikoj Britaniji i Belgiji.

Šarkić je počeo da se bavi fudbalom u akademiji briselskog Anderlehta, a potom je od 2015. do 2017. godine bio član omladinskog pogona Aston Vile. Do 2020. godine je ostao u klubu iz Birmingema, a bio je na pozajmicama u Viganu, niželigašima Stratfordu i Havt end Voterlovilu, kao i škotskom Livingstonu. Potom je potpisao ugovor sa Vulverhemtpon Vonderersima, a na pozajmicama je bio u Šruzberiju, Birmingem Sitiju i Stouku. Od 2023. godine je sa uspehom nosio dres Milvola.

Za reprezentaciju Crne Gore debitovao je 2019. godine.

Sven Goran Erikson preminuo je 26. avgusta.

Šveđanin je otišao sa životne scene posle duge i teške bolesti. Erikson je preminuo od raka pankreasa, koji je švedskom treneru dijagnostikovan početkom godine o čemu je otvoreno govorio.

Sven Goran Erikson oglasio se poslednji put samo nekoliko dana pre smrti.

Mirno jezero u Švedskoj, u njegovom rodnom Suneu – to je Eriskon izabrao za svoje poslednje odredište, mesto na kome je pronalazio mir i sa koga je poželeo da se još jednom oglasi i oprosti od navijača. Na žalost, ispostavilo se da je to bilo i njegovo poslednje oglašavanje.

„Imao sam dobar život. Mislim da se svi i dalje plašimo dana sopstvene smrti, ali i to je deo života. Moraš da naučiš da to prihvatiš. Nadam se da će na kraju ljudi reći – da, bio je dobar čovek. Ali, naravno da to neće reći baš svi.

Nadam se da ćete me pamtiti kao pozitivnog čoveka koji je pokušao da uradi sve što je bilo moguće. Nemojte da žalite, smešite se.

Hvala vam na svemu. Svim trenerima, svim igračima, svim navijačima. Bilo je fantastično.

Vodite računa o sebi i svom životu. I živite ga.

Zbogom“, poručio je Erikson.

Ova emotivna poruka nekadašnjeg trenera vrhunac je dokumentarca koji je napravio Prime Video, a koji je osvrt na Eriksonov život i karijeru u fudbalu koja ga je povela preko celog sveta.

Na kraju je ispunio i svoj nedosanjani san – da vodi Liverpul bar jednom. Dogodilo se to u duelu legendi Liverpula i Ajaksa nakon velike akcije navijača Redsa i tadašnjeg menadžera Jirgena Klopa.

Kao selektor Engleske vodio je generaciju koja je mogla da ima sve, a na kraju nije uspeo da preskoči sa njima četvrtfinale nekog velikog takmičenja. Igrali su u toj generaciji Vejn Runi, Dejvid Bekam, Stiven Džerard, Frank Lampard, Džon Teri, Rio Ferdinand i Ešli Kol.

U dokumentarcu Erikson otvoreno priča i o svom privatnom životu kao i o profesionalnom.

I zaključio je:

„Moj život je bio kao bajka. Nije to bio normalan život. Bio je dobar. Možda i previše dobar, a za to moraš da platiš“.

Branko Rašović je preminuo 11. oktobra.

Legendarni fudbaler Budućnosti, Partizana i Borusije Dortmund, bivši reprezentativac Jugoslavije i učesnik nezaboravnog finala Kupa šampiona iz 1966. godine napustio nas je danas, u 83. godini.

Rođeni Podgoričanin je u dresu crno-belih upisao 210 nastupa, dao je dva gola i radovao se tituli prvaka SFRJ u sezoni 1964/65. Rašović je posle Partizana igrao i za Borusiju iz Dortmunda, takođe je tamo proveo pet godina i onda se penzionisao 1974. godine.

Kada je reč o reprezentaciji prošao je mlađe kategorije jugoslovenskog tima za čiji je prvi tim igrao od 1964. do 1967.

Nakon karijere fudbalera je jedno vreme radio i kao trener, a radio je u Partizanu do odlaska u penziju 2008. Njegov sin Vuk je takođe poznat kao nekadašnji igrač i trener kluba iz Humske.

Sredinom decembra, 17. dana poslednjeg meseca u godini, javnost je šokirala vest o samoubistvu Janisa Time.

Tima je pronađen u jednom hostelu u Moskvi, a pored njega je pronađena poruka: „Pozovite Anu“. Ana je Timina bivša supruga na čijem je instagram profilu dan uoči samoubistva Tima ostavio sablasnu poruku u kojoj je ispisao svoj dan rođenja i dan smrti.

Tima je igrao u Rusiji u ligi koja nije profesionalna, već pri jednoj kompaniji, za tim koji se zove Alikson. Nekadašnji letonski reprezentativac odlučio se na taj potez početkom ove sezone.

Imao je 32 godine, a u karijeri je igrao za Rigu, Lijepajas, Ventspils, Zenit, a igrao je i u evroligaškim klubovima poput Himkija, Baskonije, Olimpijakosa. U kasnijoj fazi karijere nastupao je i za Darušafaku, ali i Umakao Grises iz Portorika, Obradorio i Lejklend Medžik, razvojni tim u NBA ligi.

Za reprezentaciju Letonije igrao je na 56 utakmica.

Ove godine oprostili smo se od:

Mario Boljat, Mario Zagalo, Franc Bekenbauer, Dejan Milojević, Šon Barber, Lior Lubin, Luiđi Điđi Riva, Luis Teheda, Kurt Haurin, Raša Babić, Andreas Breme, Robert Tid, Artur Žorž Braga de Melo Teišeira, Veljko Aleksić, Đuzepe Barone, Kanamu Sakuma, Zoran Perić, Vonte Dejvis, Akebono, O’Džej Simpson, Jovan Ciga Sekulić, Lucijano Sušanj, Vili Limond, Boško Prodanović, Irfan Mešić, Brajant Tobin, Velibor Džarovski Džaro, Ruben Daglas, Velimir Dašić, Danilo Dončić, Darijus Moris, Šarif Laval, Milivoje Karalejić, Karlos Erera, Karl Hajnc Šneliger, Bil Volton, Aurimas Kibas, Leri Alen, Milovan Tasić, Neven Ranić, Deri Vset, Janko Mirončević, Matija Šarkić, Kevin Kembel, Franjo Vladić, Lorenco Somaskini, Dragan Kapičić, Zoran Vorotivić, Kajri Džekson, Monte Kifin, Kristian Klarić, Džekobi Džouns, Rej Rirdon, Zoran Petrović, Lazar Đukić, Vladimir Jorga, Slobodan Buca Galešev, Ratomir Tvrdić, Peter Lundgren, Kristof Daum, Sven Goran Erikson, Huan Izigredo, Džoni Gudro, Mislav Bezmailović, Jovan Nikolić, Sol Bamba, Ron Jejts, Ilkan Karauan, Ed Kranepul, Otis Dejvis, Murijel Furer, Toto Skilaći, Robert Landsdorp, Nikola Vujović, Marko Valok, Dikembe Mutumbo, Pit Rouz, Jovan Lalić, Marlon Alirio Perez Arango, Kipjegon Bet, Johan Niskens, Frederik Baudri, Džordž Baldok, Diter Burdenski, Branko Rašović, Rikardo Emanuel Alkantara Paiva, Miro Bjelić, Tomislav Milićević, Abdelaziz Barada, Amir Abdul-Rahim, Đorđe Petronijević, Ze Karlos, Zdravko Bućan, Blagoje Mitić, Bridžit Šumaher, Hiromicu Mijura, Maksimilijan Hajdenart, Ubajd Hajder, Bela Karolj, Slavko Bogosavljević, Marijan Kajdus, Helmut Dudakam, Nil Frejzer, Janis Tima, Ajgars Fadevejs, Džejms Hičkok, Pol Bamba, Svetozar Šapurić, Paskal Erve, Sofi Hediger, Ilke Viluda, Hana Vlašić, Rebeka Čeptegej, Aneli Erhart, Ugo „Čolo“ Sotil .

Slava im!