U NBA ligi i Denver Nagetsima je od 2013. godine – počeo je kao video koordinator, a sada je Ognjen Stojaković (40) asistent u stručnom štabu Majka Malouna, u jednom od najjačih timova na svetu.

U intervjuu za Sport klub, Stojaković govori o ambicijama Denvera i o tome kako će se tim snaći bez Džamala Mareja, zatim o karakteristikama trenera Malouna, kao i o tendencijama u ranoj fazi sezone…

Kakva je tvoja uloga ove sezone i kako se ona razlikuje u odnosu na prethodne?

Ove godine sam dobio zvanje asistenta, tj. assistant coach-a, ali i dalje sam prisutan na developmentu (razvoju igrača), uz sve obaveze koje to nosi sa sobom. Drugačije je to što sam od ove sezone stalni član trenerskih sastanka na kojima se analizira, diskutuje, pravi i razvija strategija za utakmice, treninge itd. To ovde predstavlja sledeći korak u trenerskoj karijeri.

Tipičan dan u životu development trenere. Evo na primer danas, poceli smo sa individualnim treninzima u 9.40, a glavni trening je u 11 – radimo sa po nekoliko grupa individualno po 20 minuta pred trening. Takođe, obaveza je i priprema igrača protivničkih ekipa, koja se prezentuje ekipi pred utakmicu, zatim gledanje snimaka i analiza utakmice individualno sa igračima, na kojima se „čiste“ i koriguju greške sa prethodne utakmice.

„Jokić sada radi na detaljima“

Kakve su ambicije tima? Malo je nezgodno – svi očekuju da Denver napravi korak više, a ipak ste bez Džamala Mareja, uz Jokića najvažnijeg igrača tima.

Naše ambicije su šampionske. Kada smo svi zdravi, mislim da smo jedan od najboljih timova u ligi, ali s druge strane, realni smo i znamo koliko Džamal znači timu. Idemo dalje, guramo, jedna po jedna utakmica. Koncentrisani smo na sebe i na svoj napredak.

Sreća u nesreći je to što će drugi igrači dobiti veću priliku da igraju i napredovaće, a to će nam značiti na duže staze. Za nas je ključno pitanje to kako da Nikola svež dočeka plej-of.

Jokić je aktuelni MVP, i ovu sezonu je počeo odlično – gde to on može još da napreduje?

Uvek postoji prostor za poboljšanje. Kod Nikole su to sada male stvari, uglavnom u vezi sa time kako ga druge odbrane čuvaju, tj. neki specifični elementi koji mogu da mu pomognu da se izbori sa različitim vrstama odbrana. Reč je o detaljima.

„Porter je talenat a la Durent“

Po tvojoj proceni, koliko je Majkl Porter junior sazreo igrački i mentalno da u kontinuitetu bude opcija broj dva, posle Jokića?

Porter je ekstremno talentovan igrač, talenat a la Durent ili Karmelo Entoni. Kada skoči, on bukvalno ne vidi nikoga ispred sebe, niko ne može da mu blokira šut. Njegovo vreme tek dolazi, tako da treba biti strpljiv, ima samo 23 godine. Ova sezona biće fenomenalna za njega, zato što će imati više odgovornosti i moći ce da napreduje. Npr, u prvoj utakmici u sezoni, protiv Finiksa, imao je i pet asistencija, što mu je rekord karijere.

Kako bi opisao trenera Majka Malouna u odnosu sa kolegama i igračima?

Surovi profesionalac. Elokventan je, širokih shvatanja i razume košarku, voli je i živi za nju. Pedantan je i strukturalan – trudi se da uvek sve bude pregledno predstavljeno, i da se govori tačno u metu i direktno. Detaljan je i posvećen.

Vraća li se šut sa poludistance?

Koje tendencije primećuješ u ligi, postoje li zajednički imenitelji za većinu ekipa?

Prethodnih godina je bilo karakteristično da se traže samo ziceri ili šutevi za tri poena. Prema analitici, ti šutevi imaju najveću vrednost, a šut sa poludistance smatra se lošim šutem, gotovo izumrlim. A onda pogledamo prošlogodišnje finale u kojem su igrali Finiks i Milvoki, i imamo dve ekipe koje uzimaju dosta takvih šuteva. Videcemo da li će se i koliko taj trend zadržati i ove sezone.

Mada je još rano govoriti, ono što je primetno na početku ove sezone jeste da se mnogo brže igra – tranzicija ili brzi napadi, što ima smisla, jer odbrana još nije postavljena, pa je lakše poentirati ili inicirati drajv-en-kik igru.

Koliko misliš da će na igru uticati promena pravila, pre svega ona o iznuđivanju faulova pri šutu?

Meni se to dopada, da se ubace košarkaški elementi. Nadam se da će to zaživeti, a zasad se sudije dobro snalaze, pokušavaju to da guraju. Pogotovo nama to znači – Denver je i inače tim koji ne šutira mnogo slobodnih bacanja, pa je nezgodno kada igraš protiv ekipe u kojoj samo jedan igrač u proseku beleži šest do deset penala. Taj podatak ti potpuno promeni način na koji ga čuvaš. Takmičarski, mislim da će biti interesantnija košarka.

Ko izgura zdrav sezonu…

Mnogo nekih priča na startu sezone – Irving i vakcinisanje, saga sa Simonsom u Filadelfiji… I zbog toga je teško predvideti, ali obavezno je pitanje na početku sezone – ko su najveći favoriti da doguraju do kraja?

Zapad je stvarno divlji zapad, ima pet-šest ekipa koje ravnopravno konkurišu za veliko finale. Finiks koji je bio prošle godine bio u finalu, zatim Lejkersi sa Lebronom, Klipersi, Juta, Dalas, Portland… Ne smemo da zaboravimo Golden Stejt sa Karijem, tim koji i inače šutira veliki broj trojki, a sada je to još izraženije.

Doveli su i našeg Dejana Milojevića, koji će sigurno pomoći u radu sa centrima, još kad im se vrati Tompson… Tu smo i mi naravno, a Minesota i Memfis, gde je naš Darko Rajaković, mlade su i talentovane ekipe koje mogu da pobede bilo koga.

Teško je proceniti ko je tu favorit, a ključni faktor jeste zdravlje igrača. Ko bude uspeo da celu sezonu izgura zdrav, taj će imati najveće šanse. Na istoku je Milvoki glavni kao akutelni prvak, Filadelfija i Boston su izuzetno talentovane ekipe, mislim da je Čikago napravio odličan posao i da može da iznenadi, pa Atlanta, Majami. Treba malo da prođe sezone, pa ćemo videti, sada je stvarno još rano.

„Dončić je u MVP priči“

Koji misliš da je naredni korak za Luku Dončića? Imao je fantastične individualne sezone, misliš li da ove sezone Mevsi mogu da prođu prvu rundu plej-ofa, sa novim trenerom Džejsonom Kidom?

Dalas je odlična ekipa koja spada u tu grupu nezgodnih koje sam spominjao. Dončić definitivno ima talenat da bude jedan od najboljih u NBA, već sada to jeste, ima kvalitet da bude u MVP priči.

Oni su uradili dobar posao dovođenjem Igora (Kokoškova), koji razume Luku i zna kako razmišlja, mislim da može mnogo da mu pomogne. Kada je reč o protivniku, tu mnogo zavisi od profila direktnog protivnika, kako ti on odgovara. Jedno je sigurno – jak su tim.

Uvek se govori o najvećim zvezdama lige, ali ko su igrači iz drugog plana koji su važni i koji bi mogli da eksplodiraju?

Ne bih da komentarišem igrače drugih timova, ali kada je reč o našem timu, mislim da ljudi treba da obrate pažnju na rukija Bounsa Hajland. Izuzetno talentovan, neustrašiv momak, pravi takmičar koji obožava kosarku – mislim da će iznenaditi mnoge.