Fudbalska reprezentacija Srbije ispisala je ove godine istoriju. Na stadionu Fudbalskog kluba Dubočica. U Leskovcu. Da je bilo istine u onome što smo slušali godinama, ispisala bi je u Šurčinu. Na Nacionalnom stadionu. Ali, mi nemamo Nacionalni stadion.

Deset godina je prošlo kao tren…

Deset godina napuniće uskoro priče i obećanja o izgradnji novog Nacionalnog fudbalskog stadiona. Deset!

Pričali su nam o tome i iz Fudbalskog saveza i sa vrha države. Ko je stizao i sa koje god funkcije je stizao. Od Tomislava Karadžića koji je 2014. bio na čelu Saveza, preko Slaviše Kokeze, do sadašnje garniture koja malo priča, ali dovoljno dobro klima glavom.

Siniša Mali i Aleksandar Vučić o Nacionalnom stadionu pričali su nam sa svih funkcija koje su tokom ove decenije obavljali.

Zacrtavali rokove za početak i završetak radova, pa kao da ništa nije bilo smišljali nove. Iznova i iznova. Kad god je zgodno da se malo ne misli na prave probleme, eto priče o Nacionalnom fudbalskom stadionu. I doterasmo je do toga da je, ako smo ikada ikome poverovali stadion već morao da bude uveliko gotov, do toga da se on sada pravi u sklopu sasvim drugog projekta. Biće tu, rekao je predsednik, i neki veliki točak, i akvarijum, i pozorišna četvrt, i svemirski brodovi. OK, niko nije pominjao svemirske brodove. Samo proveravam da li me pratite.

Kratak presek, nakoso i na ćoše

Za skoro deceniju, priče o stadionu pratile su dosta slične floskule. Najlepši stadion. Finale Lige šampiona. Cena u milionima evra koja je stalno rasla. Ostajali smo pri tih 52.000 mesta koje mogu da budu dovoljne samo za „domaću“ upotrebu stadiona i eventualna finala Lige konferencije i Lige Evrope.

Pojavljivale su se slike budućeg najlepšeg stadiona u Evropi, najvljivana je gradnja samo prirodnim materijalima, pa ceo poslovni kompleks pored, pa tržni centri…

I kao i svih ovih godina do sada – nikom ništa.

Kome treba bilo šta sem stadiona?

Ko smo mi? Srbi! Šta želimo? Nacionalni stadion!

Skener

31. dec 2022 22

Skener

31. dec 2022 22

Geneza mita o Nacionalnom stadionu u Srba

Skener

31. dec 2021 14

Skener

31. dec 2021 14

Nacionalni stadion: Važno da je u budžetu, pa kad bude

Skener

31. dec 2019

Skener

31. dec 2019

Nacionalni stadion: San ili java vredna stotine miliona

Skener

30. dec 2018

Skener

30. dec 2018

Nova godina, novi mi, ista stara obećanja

E, da vidimo šta smo to imali ove godine.

Krajem januara, ministar finansija Siniša Mali bio je prvi koji je u novoj godini iskoristio kartu Nacionalnog stadiona – čekali smo na to 29 dana od početka 2023.

„Potpisali smo ugovor za infrastrukturu, bukvalno se sada prave kampovi za radnike i radovi kreću u narednih nekoliko nedelja“, rekao je Mali gostujući na TV Prva i dodao da će gradnja stadiona biti završena počtekom ili polovinom 2026. godine.

Bio je februar, tada još nismo znali da smo pobedili i da ćemo biti domaćini izložbe Ekspo 2027, ali je usvojena Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona – druga faza koja je objavljena u Službenom glasniku.

„Prostornim planom utvrđuju se osnove organizacije, korišćenja, uređenja i zaštite područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona, u skladu sa Projektom izgradnje objekta u cilju realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027. sa pratećim sadržajima, kao područja posebne namene od nacionalnog značaja, kompatibilnih sa Nacionalnim fudbalskim stadionom“, stoji u Uredbi.

Setićemo se da je onda usledio period predizborne „kampanje“ za izbore u Fudbalskom savezu Srbije. Iako je FSS birao predsednika svima je kao dan bilo jasno da je jedino važno ko će biti zadužen za infrastrukturu i pitanje Nacionalnog stadiona. A to je morao da bude nekadašnji ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Izložbeni objekat 001 – Nacionalni fudbalski stadion

Kada je „biranje“ u Savezu završeno onako kako je planirano stigla je i objava da će Srbija 2027. godine biti domaćin Specijalizovane izložbe EXPO 2027 sa temom „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“.

I eto ga ministar finansija Siniša Mali ponovo da nam najavi izgradnju svega pa i Nacionalnog stadiona.

Najavio je Mali, koji je bio predsednik Radne grupe za izradu i podnošenje kandidature za organizaciju, da će „Ekspo izložba biti održana pored budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu, na prostoru koji je saobraćajno odlično povezan između beogradske obilaznice i autoputa ‘Miloš Veliki’ u blizini Aerodroma ‘Nikola Tesla'“.

I poentirao:

„Tu će biti izgrađen Nacionalni stadion, prostor za Ekspo i novi sajam. Biće sagrađena i sva potrebna prateća infrastruktura. Reč je o saobraćajnoj, komunalnoj i energetskoj infrastrukturi“.

Siniša Mali je ove izjave dao u intervjuu za list Politika 23. juna. Pet meseci nakon što je najavio da izgradnja stadiona počinje za nekoliko nedelja.

Naravno da tih nekoliko nedelja traje duže od pet meseci, pa gde ste vi učili matematiku i sabiranje do 100 kada to ne razumete?!

Sredinom avgusta, RTS je izvestio da se da ceo kompleks kod Surčina mora da bude završen do decembra 2026. te da se već mesecima prave pristupne saobraćajnice i da se dovlači kamen za tampon zonu i pre svega izgradnju stadiona.

Naveli su, odmaklo je i projektovanje. Prema planu svetskog arhitekte Marka Femvika očekuje se da će projekat biti gotov do proleća, kada počinje i izgradnja.

Opa!

Od izjave sa kraja januara da gradnja počinje za par nedelja, u avgustu smo došli do toga da gradnja počinje na proleće 2024.

Beton, čelik i staklo

„Stadion je kružni, ima pravilnu kružnu formu, 52.000 mesta za sedenje. Biće delimično pokriven, znači tribine će uglavnom biti pokrivene, ali ovaj središnji deo će biti otvoren. Znači neće biti pokretni krov, ali to je jedno jako lepo arhitektonsko rešenje“, naveo je Boban Veličković, šef tima za nadzor projekta.

I, pazite sad – od prošlogodišnjeg „stadion će biti od prirodnih materijala“ stižemo tačno ovde – „beton, čelik, staklo“!

Gradiće se po zahtevima vodećih fudbalskih federacija, bez atletske staze koja je predviđena za olimpijske stadione. Da bi se ostvarila prisnost navijača i igrača, odnosno postigao medijski spektakl, publika je bliže terenu, a završna obrada može biti skromna ili vrlo bogata, rekao je Boban Veličković.

„Naš stadion će biti nešto što je, kako da kažem, srednje, ali će biti veoma lep i sigurno u ovom trenutku jedan od najlepših u Evropi kada ga budemo završili. Beton, čelik, staklo, zelena fasada“, navodi Veličković.

Znači, za šefa nadzora projekta, Nacionalni stadion će biti „nešto srednje“, neće biti pokriven „ovaj srednišnji deo“ i biće (normalno) jedan od najlepših u Evropi. Znači, ispunjava sve kriterijume da ga zovemo svojim.

Idemo sad na početak oktobra.

Šestog dana desetog meseca, usvojen je Zakon o budžetu za 2024. I u njemu 467.5 milijardi dinara namenjenih za „kapitalne izdatke“. Od toga za Ekspo 2027 22.6 milijardi dinara i za Nacionalni stadion 13 milijardi dinara (110 miliona i kusur u vidu 169.000 evra)- duplo manje nego što je budžetom ranijih godina opredeljivano za imaginarnu izgradnju imaginarnog stadiona.

Putovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom novembra, u društvu prvog čoveka UEFA Aleksandra Čeferina Srbijom i tada je odredio rok za završetak izgradnje Nacionalnog stadiona.

„Uputili smo dopis (u sportu se to zove ili pismo o namerama ili kandidatura, prim.aut) da se igra finale Lige Evrope kad se izgradi stadion, to će biti na stadionu koji će biti gotov do 1. decembra 2026. To će biti velika stvar, a što se tiče velikih takmičenja potrebna je bolja infrastruktura“, rekao je Vučić.

Za nadati se da je predsednik UEFA bar u neobaveznom ćaskanju predsedniku Srbije objasnio šta znači činjenica da Srbija pravi stadion kapaciteta 52.000 mesta. Čini se da i jeste jer je predsednik megalomanske najave igranja finala Lige šampiona na budućem najlepšem stadionu Evrope zamenio kandidaturom za finale Lige Evrope. Bar dok ne zaboravi na to pa se vrati na Ligu šampiona, zajedničku kandidaturu za Evropsko prvenstvo sa pola Balkana i sve ostalo što je ranije najavljivao.

Da se zidalo, zidalo se

U Srbiji su tokom 2023. godine sazidana i otvorena tri stadiona. Sva tri gde im mesto nije, gde se igra drugoligaški i trećeligaški fudbal. Ali igrala se bogme i Liga konferencije jer je Čukarički bio domaćin ne na Banovom brdu nego u Leskovcu.

Leskovac, Loznica i Zaječar dobili su nove stadione. Lepe, ušuškane i male. Naravno, kasnilo se sa radovima, izmešane su bile stolice, na Lagatoru je travu i pre nego što se njome zakotrljala lopta uništila bakterija…

I kada je već stadion Dubočica uveliko bio u upotrebi, svečano ga je otvorio predsednik države koji je Leskovčanima na noge tu doveo reprezentaciju u njenoj najvažnijoj utakmici u protekle dve i po decenije.

Da ne pominjemo činjenicu da tu nije moglo da se trenira pre meča, da Leskovac nema smeštajne kapacitete koje zahteva UEFA, da smo izmolili da nam se kazna igranja na praznom stadionu odloži i da smo prekršili uslove određene za odlaganje te kazne. Da su na ulici ispred stadiona ostala deca koja je trebalo da budu na tribinama…

Narodski rečeno, da ne cepidlačimo

Je li država rekla da će sazidati stadione? Jeste. Je li ih sazidala? Jeste. Je li bilo problema? Jeste. Je li bilo sumnji da stadioni neće dobiti UEFA licencu jer ne ispunjavaju određene uslove? Jeste. Jesu li je dobili? Jesu. Kako? Kome je to važno zaboga? I ko smo mi da to pitamo?

I rekao je predsednik krajem avgusta kada je obišao stadion u Leskovcu da je samo održavanje terena trošak od 12.000 do 15.000 evra mesečno i da će za početak tim poslom da se bavi Fudbalski savez, ali da će uskoro biti izabran operater iz inostranstva kome će upravljanje stadionima biti dato u zadatak.

„Oni će upravljati sa više objekata, mi ćemo kao država da postignemo ugovor, deo troškova će se vratiti kroz lokale, a deo kroz sadržaje, koncerte, biskopske projekcije, to će da rade najbolji ljudi na svetu, ja to ne znam“, rekao je Vučić i dodao da bi ti neki stranci mogli da na upravljanje uzmu i Arenu u Beogradu koja posluje sa gubicima.

Samo nekoliko meseci kasnije, u oktobru, FSS je osnovao preduzeće za upravljanje stadionima. Država je stadione predala Savezu na staranje jer se valjda već dovoljno istrošila da ih napravi pa što bi svoju imovinu održavala kad može to neko drugi da radi. Svojim parama. A i šta bi radio potpredsednik Saveza?

I naravno, prešlo se na najave novih rekonstrukcija, novog građenja, novog, novog, novog… Pa i novog „Čika Dače“ u Kragujevcu.

Naravno, predsednik nam je objasnio koliko bi to trebalo da košta, ali ova godina se završava vešću da je tender za angažovanje izvođača radova na „Čika Dači“ propao jer je najjeftinija ponuda bila dvostruko veća od onoga što bi država platila.

„Dolazi ‘Čika Dača’ na red, biće jedan od dva najlepša stadiona u Srbiji“, rekao je nedavno Aleksandar Vučić u sklopu predizborne kampanje.

Portal eKapija piše da je komisija konstatovala da nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke o dodeli ugovora. Na tender su inače pristigle ponude dve grupe ponuđača. Jedna ponuda iznosila je oko 141, a druga oko 135 miliona evra sa PDV.

Ministarstvo za javna ulaganja raspisalo je u julu ove godine tender za usluge izrade projekta za izvođenje radova, izvođenje radova i usluge izrade projekta izvedenog objekta za stadion „Čika Dača“ u Kragujevcu. Procenjena vrednost radova je 9,1 milijarda dinara (oko 77,6 mililiona evra) bez PDV, a rok za izvršenje ugovorne obaveze nije mogao biti duži od 1.280 kalendarskih dana, odnosno tri i po godine.

Čekajući veliki točak i najlepši stadion

Sada nam dakle preostaju dve godine čekanja. Da vidimo da li će u neko ovo vreme 2026. zasvetleti reflektori nad Nacionalnim fudbalskim stadionom.

I da vidimo koliko će to da košta i ko će to da plati. Jer da se napravi za 13 milijardi dinara – vidimo na primeru „Čika Dače“ – neće da može!

Bonus video