Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Praznici. Vreme ljubavi, darivanja, želja, snova. Novih - starih ciljeva, ideala, idola... Kada je ženska košarka u pitanju, pravi trenutak za razgovor za Sport Klub sa zvanično najboljom košarkašicom Srbije - Jovanom Nogić. Igračica i ličnost za primer.
Nije preterano ako kažemo da Jovana Nogić nosi najlepše osobine mladosti. Talenat, znanje, posvećenost, hrabrost, iskrenost, neposrednost… Večiti preduslovi za uspeh i pobede. Ova prijatna i vaspitana devojka je tačno znala šta hoće kada je još kao devojčica skakutala i trčkarala za loptom na treninzima oca Gorana u Portugaliji, gde je odrasla. Odlučna da postane košarkašica, a zatim su ciljevi, jedan po jedan, padali po domino efektu.
Povezane vesti
Između dresova mlađih selekcija Portugalije i Srbije izabrala je onaj koji joj, po prirodi stvari, bolje stoji pri srcu, a to srce je na prvom takmičenju zaigralo svom silinom uz prve taktove srpske himne. Svi vidici su joj se tada otvorili. Već je sebe videla kao seniorsku reprezentativku, a zatim i kao učesnicu Olimpijskih Igara…
Dok čekamo da padne i prva medalja sa reprezentacijom, najpre smo upitali Jovanu kako je izgledalo ostvarenje jednog od najvećih snova, učešće na OI u Francuskoj…
„Neverovatan, neopisiv doživljaj i osećaj. Nekako postepeno je raslo uzbuđenje, posebna priča je bila radost kada smo osvojile vizu na kvalifikacijama u Brazilu, a u Francuskoj je sve išlo korak po korak. Otvaranje OI je bilo lepo organizovano, šteta što je padala kiša, ali svejedno, bilo je nezaboravno, dobro su nam se našli kišobrani koje smo dobili od KSS“, uz neizbežan osmeh priča Jovana.
Zatim je u ozbiljnom tonu nastavila praznični intervju za Sport Klub.
„Na otvaranje Igara su nas vozili iz Olimpijskog sela do autobusa, koji nas je prebacio do mesta gde smo se ukrcale u brod na Seni. Svaka zemlja je imala svoje mesto za ukrcavanje. Puno srce mi je bilo kada sam videla ljude sa našom zastavom, kako nam mašu i otpozdravljaju sa tri prsta, među njima i vojnike, legionare. Dirljivo je kad vidiš koliko ljudi podržava malu Srbiju, to mi mnogo znači“.
Igre u Francuskoj su bile po mnogo čemu specifične, ali su ih najbolje srpske košarkašice dočekale spremne za sve izazove na parketu i van njega.
„Nama koje smo debitovale prijalo je što je grupna faza takmičenja bila u Lilu. Košarkaši i mi smo bili nekako izolovani, sklonjeni od sve te gužve, odgovaralo nam je postepeno prilagođavanje. Bile smo pripremljene, znale smo kakav nas ambijent očekuje, o tome su nam pričale i selektorka Marina Maljković i starije saigračice. Od same pomisli da šetaš selom sa najboljim sportistima celog sveta, naježiš se odmah. U Lilu je bilo sve nekako uobičajeno, kao na nekom zasebnom, važnom košarkaškom takmičenju, nismo još imale osećaj da smo na OI. Tamo smo imale i normalne krevete, a posle u Parizu su nas čekali ti kartonski, o kojima se mnogo pisalo i pričalo, ali sve je bilo u redu“.
Posebna zahvalnost Ani i Marini
Kada se zahvaljivala Košarkaškom savezu Srbije na godišnjoj nagradi Jovana nije izostavila dve dame, ključne za uspehe ženske srpske košarke.
„Zahvaljujem se svima na lepom priznanju, pogotovo Ani Joković i Marini Maljković za sve što čine za žensku košarku. Otkad se bavim košarkom, san mi je bio da igram za reprezentaciju Srbije“, poručila je u video poruci na svečanosti KSS.
A za Sport Klub je dodala još lepih reči na račun Jokovićeve i Maljkovićeve:
„Kada mi je stigao poziv da igram za Srbiju bila sam presrećno dete od 13 godina. Ana me je pratila od mlađih kategorija, pomogla je oko procedure da dođem iz Portugalije da igram za Srbiju, a kada sam došla imala sam od nje i svih ostalih veliku podršku. Ipak, drugačije je kada ne odrasteš u Srbiji, bilo mi je potrebno vreme da se adaptiram. Sa selektorkom Marinom Maljković imam izuzetnu saradnju. To što ona radi za žensku košarku i za ženski sport generalno, nešto je najlepše. I šta sve čini za nas, kakav ima pristup svakoj igračici, zaista je nešto neverovatno“.
U Olimpijskom selu u Parizu ih je dočekala gužva, ali uspele se da zadrže fokus na ono zbog čega su došle. Ostavile su srce na terenu, neobičnim sistemom takmičenja i voljom čudnog poludirigovanog žreba nezasluženo su u četvrtfinalu nabasale na favorizovanu Australiju, ali i osvajanje šestog mesta za talentovani i podmlađeni tim Srbije je ogroman uspeh.
„Ženska košarka na OI je bila na visokom nivou na OI. Ne samo utakmice koje je igrao tim SAD, nego i sve ostale. Zadivila me je Nigerija sjajnom igrom, borbenošću i pobedama u grupi, one su za mene bile najprijatnije iznenađenje. Bilo je logično da sa njima igramo u četvrtfinalu i imale bismo šansu da uđemo u polufinale. Bila sam srećna što mi učestvujemo, ali sam uživala i u utakmicama drugih timova, radovala sam se što imam priliku da gledam uživo finale, najbolje igračice sveta i vrhunsku žensku košarku. Svi smo navijali za Francuskinje, bile su tako blizu da nedodirljivoj Americi nanesu poraz“.
Sport klubov Novogodišnji paketić
Srpkinje su na OI u Lilu i Parizu izgarale na terenu, savladale Kinu i Portoriko, malo je falilo da sruše i famoznu Španiju, ali Jovana Nogić uz fantastične trijumfe izdvaja još nešto, ne manje značajno i upečatljivo.
„Osetile smo olimpijski duh i atmosferu u punoj meri kada smo sa ostalim našim olimpijcima dočekale Novaka Đokovića u Olimpijskom selu sa osvojenim zlatom. Tada su me pogodile OI, naglo i silno, pravo u metu. Bilo je veoma emotivno kada je Nole došao sa zlatom oko vrata i podelio radost sa nama. Kada smo videle koliko je njega usrećila zlatna olimpijska medalja shvatile smo značaj Igara. Osećale smo se veoma srećno i ponosno“.
Prema zvaničnim FIBA podacima Jovana Nogić je bila najbolja igračica srpskog nacionalnog tima na OI sa prosečnim indeksom korisnosti 12. To joj, svakako, prija, ali se sa posebnim emocijama osvrće na drugi momenat sreće u minuloj godini. Olimpijski kvalifikacioni turnir u brazilskom Belemu, gde su u veoma jakoj konkurenciji (Australija, Nemačka, Brazil) izvadile vizu za OI.
Reprezentacija kao porodica
Ženska reprezentacija Srbije je od 2021. godine u konstantnom procesu podmlađivanja, šansu su dobile i neke mlađe igračice, ali i neke iskusnije, koje su i ranije bile u sistemu. Tako da se sada radi o potpuno izmenjenom sastavu. Jedna od uzdanica ekipe Marine Maljković, Jovana Nogić, ne krije koliko joj znači igranje u „A“ selekciji:
„Sve pobede u sportu mnogo znače, ali nešto posebno je ljudska strana. Srećna sam što sa svim tim divnim devojkama delim dobro i zlo. To su najbolje košarkašice Srbije. Znamo svi kakve su bile naše prethodnice i šta su sve osvojile, ali one više ne igraju. Imamo nove, mlađe snage, potpuno različitu vrstu ekipe u odnosu na nekadašnju. Nema više velikih igračica kao što su bile Sonja Vasić, Jelena Bruks, Ana Dabović. Oprostile su se Aleksandra Crvendakić, Tina Krajišnik i Nevena Jovanović. Sada imamo dobre igračice na drugi način, mladje uz par naijskusnijih, da ih ne nabrajam. Krasi nas veliko zajedništvo, to je najvažnije“.
Srpkinje je na kraju potpuno zasluženo poslužila sreća, pobeda Nemačke nad Brazilom (73:71) stavila im je pečat u pasoše za put na OI. Teška matematika je odlučila, bilo je bitno da u duelu Nemačke i Brazila ne pobede Brazilke sa tačno sedam poena i uz to da postignu 73 poena, što bi zaista bio redak maler.
„Kada se vratim na kvalifikacije u Belemu tek sada vidim kakav smo uspeh tamo ostvarile. Otišle smo na to važno takmičenje bez zajedničkog treninga, okupljale smo se usput, deo tima nam se priključio u Lisabonu, a Angela Dugalić je direktno iz Amerike došla u Brazil. Odigrale smo tri teške utakmice i kvalifikovale se na OI. Bilo je važno samo da se ne dogode tih sedam poena Brazila, sve drugo nam je odgovaralo. Pratile smo u dvorani taj meč i proslavile plasman. Kada su se ta buka i radost stišali, moja cimerka Ivana Raca i ja smo ušle u hotelsku sobu, pogledale se i jedna drugoj rekle, „vau, idemo na OI“! Suze su same krenule…“
Vrlo dobre Jovanine partije na OI, na kvalifikacijama za OI i u kvalifikacionom prozoru za EP 2025. bile su preporuka za zasluženu nagradu KSS za najbolju srpsku košarkašicu u 2024. godini.
„Ovo priznanje mi je ogromna čast, ali sam svesna da je i velika odgovornost i pre svega, motivacija da nastavim sa radom i trudom“, poručila je, između ostalog, putem video bima na Novogodišnjoj svečanosti KSS i redom se zahvalila svima koji su uticali na njen razvoj i karijeru.
Do novih reprezentativnih izazova je dele klupski u ruskom Jekaterinburgu, u koji je uoči ove sezone otišla iz Bešiktaša. Na neki način je izašla iz zone komfora, s obzirom na udaljenost i klimu u ovom ruskom gradu, ali s druge strane, tamo su je dočekali tradicionalni, fantastični uslovi za rad i život.
„Ove zime nije velika hladnoća kako zna da bude. Temperatura se kreće „samo“ do minus 13 stepeni, što je podnošljivo. Očekivala sam mnogo jaču zimu. Dobro me je pripremila Tina Krajišnik, ona je tamo igrala prošle sezone i ispričala mi je sve do detalja. Iako ne igramo u Evropi, nastavila sam kvalitetno da treniram i igram utakmice, koje su na vrhunskom nivou, bez obzira što sve ubedljivo pobeđujemo. Ruska liga je jaka i ostale ekipe su vrlo kvalitetne, ali naša je najbolja. Rusi znaju košarku, to nije potrebno naglašavati. U svim klubovima uvek imam iste ciljeve da se osvoji neki trofej, a kada je u pitanju Jekaterinburg, to su sva takmičenja u kojima učestvuje. Radi se o klubu sa tradicijom, koji drži vrhunski nivo. Iako ne učestvujemo u međunarodnom takmičenju i dalje angažuju najbolje američke igračice“.
Daleki Jekaterinburg koga zovu „trećom prestonicom Rusije“ je nadomak Sibira, a Jovanin tim kada putuje na utakmice menja nekoliko vremenskih zona. Međutim, bogati klub im raznim privilegijama olakšava daleka putovanja, o čemu Jovana iz skromnosti ne želi da priča, a mi ćemo samo otkriti da igračice imaju kraljevski tretman. Svakako, igranje za Jekaterinburg je neprocenjivo iskustvo za sve te sjajne profesionalke iz Evrope i Amerike.
„Naporna su putovanja, ali uslovi su vrhunski. Naše je samo da treniramo i igramo utakmice, sve drugo, do najsitnijih detalja, organizuje klub. Ljudi iz kluba su neverovatno pažljivi i brižni, stalno se javljaju da pitaju da li nam nešto treba. Imamo zaista izuzetan tretman. Htela sam da iskusim novu sredinu i kulturu i Rusija je za mene pravo otkriće. Rusi na prvi pogled deluju hladno, ali kada ih bolje upoznaš potpuno je drugačije. Devojke u ekipi su divne. Treniram da napredujem, imam vanserijske uslove za rad, sve je drugačije. I kada se naporno trenira i putuje sve ti pada lakše, jer je sve sjajno organizovano“.
Kako ističe, u svim klubovima gde je igrala bilo joj je lepo na svoj način, u Portugaliji, Americi, Španiji, Turskoj…
„Divno mi je bilo i u Bešiktašu, zavolela sam i Istanbul, lep grad, dobri ljudi i u takvoj atmosferi je takođe zadovoljstvo da radiš. I u Americi na koledžu je sve bilo odlično, ali Rusija je posebno iskustvo“.
Kada se osvrne na 2024. godinu preplavi je zadovoljstvo.
Svetska putnica pod obručima
Jovana Nogić je rođena 17. decembra 1997. godine u Beogradu, ali je od ranog detinjstva živela sa porodicom u Portugaliji. U mlađem uzrastu igrala je u portugalskim klubovima, Albufeiri, Imortalu, Benfici, zatim, u američkom koledžu Providens, pa u španskim timovima Kadi La Seu, Klarinosu, Kampus Prometeu i Avenidi. Potom je provela jednu sezonu u Bešiktašu i prešla u Jekaterinburg.
Osvojila je sa klubovima brojne trofeje i individualna priznanja.
Za mlađe selekcije Srbije igrala je na pet EP i na jednom SP. Članica seniorske reprezentacije Srbije je od 2019. godine, nosila je dres sa državnim grbom na SP u Australiji 2022, u kvalifikacijama i na EP 2023, kao i na OI 2024. godine.
Košarkaški savez Srbije joj je, prema glasovima sportskih novinara, dodelio nagradu za najbolju košarkašicu Srbije u 2024. godini.
„To je, za sada, moja najlepša godina. Igrala sam sa Bešiktašem u finalu Evrokupa, nažalost, nismo osvojile trofej, ali vredna je i vicešampionska titula. Što se reprezentacije tiče, bila je to godina u kojoj sam ostvarila san, učešće na OI. Kao što sam rekla, kvalifikacioni turnir mi je ostao u posebnom sećanju, a i sve doživljeno u Lilu i u Parizu.“
Naravno, u ovo doba godine neizbežne teme su planovi i ciljevi.
„Ciljevi su mi uvek isti, da sa klubom i reprezentacijom osvojimo neki trofej, medalju. Sa reprezentacijom je ostao još jedan „prozor“ u febrauru, da samo potvrdimo učešće na EP. Biće jaka konkurencija na EP, možda nemamo toliko talenta, ali trudićemo se sve da nadoknadimo fanatičnim radom i borbenošću. Velika očekivanja ne menjamo, tako razmišljaju sve devojke u reprezentaciji. Biće veoma teška konkurencija, od Francuske, Belgije do Nemačke, koja se uvrstila medju favorite. Neće biti lako, ali dobro ćemo se pripremiti za sve što nas očekuje“.
Jovana je provela praznike sa najbližima u Srbiji, a na kraju intervjua za Sport Klub nije izostala poruka svima iz sveta sporta i šire:
„Želim svima puno zdravlja, da budete sa vašim voljenima i srećni i uspešni i da nastavite da pratite žensku košarku“.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare