„Velika trojka učinila je jedne druge boljima i podigla tenis na viši nivo, a sada Novak Đoković to samostalno čini“, kaže u velikom novogodišnjem intervjuu za Sport klub Mihail Južni, nekadašnji osmi teniser sveta.

Poznat po svom izvrsnom osećaju na mreži, atraktivnom stilu igre i ponekad burnom temperamentu, Južni je svojevremeno bio magnet za TV gledaoce. Rođeni Moskovljanin osvojio je deset ATP titula, dvaput igrao polufinale US opena (2006, 2010) i upisao 31 pobedu nad rivalima iz top 10.

U ekskluzivnom razgovoru za Sport klub, 41-godišnji Južni govorio je o prirodi svog odnosa sa Kristijanom Garinom, o tome zašto se završila saradnja sa Denisom Šapovalovom, kao i o svojim mečevima protiv Velike trojke. Takođe, Južni je govorio o neverovatnoj sezoni Novaka Đokovića i njegovom teniskom nasleđu, o Janiku Sineru i Karlosu Alkarazu, kao i o svom viralnom momentu iz 2008. godine.

Šta danas radi Miša?

Trenutno je Južni trener jednom ruskom igraču koji se takmiči na fjučersima – porodični prijatelj, Mihail dobro poznaje oca 21-godišnjeg momka.

„On još nema ni ATP bod, pa je to drugačiji izazov. Ako dođemo do kvalifikacija za grend slemove, to je već veliki uspeh za nas, pošto smo počeli praktično od nule“, kaže Južni za Sport klub.

Na društvenim mrežama, nedavno su se pojavila fotografije Južnog sa nekadašnjim 17. teniserom sveta Kristijanom Garinom, koji je sada pao na 82. mesto.

„Kristijan me je pitao da radimo skupa, ali sada nemam vremena. Rekao sam mu da možemo malo da treniramo zajedno i da možda odradimo nekoliko turnira, ali za to nisam siguran“.

Zašto se rastao sa Šapovalovom?

Od avgusta 2019. do kraja 2021. godine, Južni je trenirao Denisa Šapovalova. Tokom tog perioda, levoruki Kanađanin dogurao je do polufinala Vimbldona (2021) i do desetog mesta na svetu.

„Bilo je to neverovatno iskustvo za mene. Imao sam sreće – samo godinu dana posle završetka igračke karijere, ukazala mi se prilika da radim sa odličnim, mladim igračem. Imao je veliki potencijal i zaista smo dobro počeli. Tokom pandemije smo proveli tri meseca skupa trenirajući u Bradentonu. Denisova majka mi je mnogo pomogla kada sam tek došao – objasnila mi je neke stvari u vezi sa njegovom igrom i ličnošću, šta mu se dopada, šta ne, kako ne bih pravio glupe greške iz nedostatka informacija. Imali smo odlične rezultate“.

Činilo se da je Južni pronašao ključeve da oslobodi ogromni potencijal Šapovalova, koji je u tom periodu bekhendom igrao više drajv nego slajs, a uz to je imao i više samopouzdanja i bio konstantniji.

„Posle tog vimbldonskog polufinala, nismo se saglasili u vezi s nekim odlukama oko rasporeda – ja sam mislio da treba da se držimo prvobitno dogovorenog plana… Počeo sam da se osećam kao da gubimo povezanost pomalo, tako da samo okončali saradnju na kraju te godine. Bila je to zajednička odluka, ali ako bih morao da sumiram uzroke, to bi bili: izbor turnira i izbori u vezi s treningom. Počeo sam da se osećam više kao sparing partner, a manje kao trener“.

Naredne, 2022. godine, posle poraza od Aleksa de Minora na Rodžers kupu (7:5, 7:6), Šapovalov je pozvao Južnog da se vrati.

„Kada sam ja igrao, nikada nisam gledao tenis, ali sada uživam da ga gledam. Gledao sam i taj meč, Denis me je pozvao i pitao za mišljenje o njegovoj igri. Pitao me je da dođem u SAD, a ja sam mu rekao da mogu da se priključim za US open. Zajedno smo trenirali, a on mi je govorio o svojoj dotadašnjoj sezoni i problemima sa kojima se suočavao van terena. Nije mu bilo lako… Pitali su me da mu budem glavni trener i da putujem dvadesetak nedelja godišnje, što je zvučalo kao izazov koji sam želeo da prihvatim. Mnogo smo razgovarali u Njujorku, posle još nekoliko puta pričali i telefonom, ali moj je utisak bio da se ništa nije promenilo. Osećao sam da ne mogu da mu donesem promenu koja mu je potrebna – on sluša, ali ne radi u potpunosti ono što bi trebalo da radi kako bi postao vrhunski igrači. Pre dve-tri godine, on je bio jedan od onih momaka koji su mogli konstantno da budu u top 10, ali da bi se to dogodilo, mora da promeni nekoliko stvari van terena. Pre svega, mora da bude zdrav i sto posto fizički zdrav. Potom, i to je glavna stvar, tenis mora da mu bude prioritet. Jeste mu prioritet uglavnom, ali po mom mišljenju, doneo je neke pogrešne odluke u kojima nije tenis postavio kao prioritet“.

„Federer i ja smo igrali isto, samo je on sve radio bolje od mene“

Tokom igračke karijere, Južni se mnogo puta sastajao sa članovima Velike trojke. Za njega je najteži protivnik bio Rodžer Federer (međusobni skor 0-17), a nešto više uspeha imao je protiv Novaka Đokovića (3-7) i Rafaela Nadala (4-13).

„Rafa i Novak su bili mlađi od mene, tako da mi je u startu bilo lakše da igram s njima. Prvi mečevi su bili tesni, ali kako je vreme proticalo i oni se poboljšavali, postajalo je sve teže“, kaže Pukovnik, kako su ga zvali njegovi navijači, i dodaje:

„Za mene – i ne samo za mene, već i za hiljade drugih – najteže je bilo sa Rodžerom, pri tom smo i mnogo puta igrali na travi. Da budem iskren, možda sam samo dvaput imao pravu šansu da ga pobedom. Jednostavno je – imamo isti stil igre, a on sve radi bolje od mene: servira bolje, slajsom mu ništa nisam mogao. Možda smo samo u bekhendu bili jednaki, ali nigde nisam imao prednost. Taktički nisam ništa mogao da uradim. Sećate se da ga je Giljermo Kanjas pobedio dvaput u nizu (Indijan Vels i Majami 2007) – Kanjas svojim stilom igre, koji tera rivala na grešku, nije odgovarao Rodžeru kada bi ovaj imao loš dan“.

Postojao je još jedan problem – glava.

„Sa Rafom i Novakom mi je bilo lakše da igram s mentalnog aspekta, jer sam znao da sam ih već pobeđivao. Sa Rodžerom je postajalo teže svakim novim mečom. Onda sam vršio i preveliki pritisak na sebe jer sam žarko želeo da ga pobedim – dakle, i pre izlaska na teren, to za mene nije bio običan meč, a već takva emocija bi mi snizila šanse za trijumf. S druge strane, ni on nije želeo da izgubi od čoveka kojeg je prethodno savladao milion puta“.

Federer se povukao, dok je Nadal propustio skoro celu 2023. godinu zbog povrede, a njegov iščekivani povratak desiće se uskoro u Brizbejnu, na turniru koji počinje 31. decembra.

„Ko je mogao da prepostavi da će Rafa osvojiti Australijan open i Rolan Garos 2022. godine? Tako i sada – niko ne zna kako će sve ispasti, ne zna ni on sâm. Možda stane već posle Australijan opena, ali je isto tako zamislivo i da osvoji Rolan Garos još jednom. Zato je zabavno sve to pratiti“.

„Ne shvatam kako je Novak i dalje tako motivisan“

Kada je reč o Đokoviću, on je i dalje na vrhu – u sezoni za nama osvojio je tri grend slem titule i završio je godinu na mestu broj jedan osmi put u karijeri.

„Da ste mi pre pet godina rekli kako će Đokovićeva 2023. izgledati, onda bih bio iznenađen. Ovako, gledajući ga iz godine u godinu kako se menja, njegovi rezultati me ne iznenađuju. Jeste važno to što je fizički spreman, ali postoji jedna stvar na koju bi svi trebalo da se ugledaju – njegova motivacija. Da budem iskren, ne razumem u potpunosti kako je moguće da je čovek toliko motivisan posle svega što je osvojio – on ne igra tenis, on živi tenis, i pri tom ima porodicu. Zagrevanje, trening, ishrana, oporavak, borbeni duh – nije se opustio ni u jednom segmentu, i tako uspeva da ostane na gornjoj granici svojih sposobnosti. Takođe, i mentalno je mnogo jači. Novak i dalje ima ciljeve, a meni je zanimljivo da ga gledam, da nešto naučim, jer mislim da je on izazov za sve da postanu bolji. Velika trojka učinila je jedne druge boljima i podigla tenis na viši nivo, a sada Đoković to samostalno čini“.

Na pitanje šta ga najviše impresionira u vezi sa Đokovićevom igrom, Južni odgovara:

„Temeljno poznaje svoje telo i zna da rasporedi energiju tokom meča. Čisto teniski – nastavio je da napreduje. Radeći sa Ivaniševićem, počeo je mnogo više da izlazi na mrežu – setite se Bersija 2021, njegovi izlasci napred preokrenuli su meč sa Medvedevom. Ranije ne bi mogao da napravi takvu promenu. Ipak, ono najvažnije sada jeste da zna kako da igra velike turnire i kako da tempira formu. Već godinama ljudi govore ’oh, ovo je Novakova poslednja sezona na vrhu’, ali on i dalje pobeđuje“.

„Mrzeo sam kad neko priča tek tako…“

Dvojica mladih izazivača pokazali su se kao najveća pretnja Đokoviću prošle sezone. Janik Siner ga je pobedio dvaput – u grupnoj fazi u Torinu (posle je Novak slavio u finalu) i u Dejvis kupu, dok je Karlos Alkaraz sprečio Đokovića da osmi put podigne vimbldonski pehar.

„Ne volim da prognoziram, ali znam da nas čeka interesantna godina. Siner je napravio veliki iskorak krajem 2023, mislim da nije mnogo ljudi mislilo da je sposoban da igra tako u kontinuitetu, u ovoj fazi karijere. Počeo je da sarađuje sa Darenom Kejhilom, koji zna kako se stiže do vrha, pošto je već radio sa svetskim brojevima jedan (Lejton Hjuit, Andre Agasi, Simona Halep). Alkaraz takođe ima oko sebe jak, kompletan tim ljudi, sa Huanom Karlosom Fererom na čelu. Alkaraz sluša svoj tim i prati njihove savete. Teško je predvideti da li će Siner ili Alkaraz imati bolju karijeru, pošto u tenisu postoji mnogo upitnika – porodični problemi, povrede, loša sreća u važnom meču…“

Ljudi koji pomno prate tenis pitaju se šta je sledeći korak u razvoju Sinera i Alkaraza, ali Južni kaže da bi bilo nekorektno da on govori o tome, jer ne poznaje situaciju unutar tima.

„Za sve vrhunske igrače – suština je u detaljima. Čovek bi morao baš da bude deo tima kako bi znao šta tačno treba popraviti. Mrzeo sam kada ljudi govore nešto čisto da bi nešto rekli – na primer ’on treba da ide na mrežu više i imaće bolje rezultate’. Mnogo je sve to složenije. Primera radi, ljudi govore da bi Medvedev trebalo da stoji bliže na riternu. Pitajte njega! Može on da stoji bliže, ali ako se on tu ne oseća komforno, to znači da je ta odluka pogrešna“.

„Kad sam video krv, sabrao sam se“

ATP tur je trenutno široko pokriven kvalitetnim igračima, i Južni misli da je mnogo kandidata za potencijalni dodatni proboj.

„Medvedev već ima mnogo iskustva, tu je u vrhu. Biće interesantno videti šta će Holger Rune promeniti u radu sa Borisom Bekerom. Andrej Rubljov bi mogao da napravi iskorak, Kasper Rud bi mogao da se vrati. Ne znamo šta se dešava sa Feliksom Ože-Alijasimom – loša je godina iza njega, ali on je i dalje odličan teniser. Fric, Hurkač, Tijafo, sigurno sam nekoga i zaboravio, jer ima mnogo dobrih igrača. Šapovalov takođe“.

Mnogi koji i ne prate tenis znaju lik Mihaila Južnog. Kako? Za to bismo morali da se vratimo u 2008. godinu i čuveni meč sa Nikolasom Almagrom u Majamiju. Ljut na sebe posle gubitka poena, Miša se jako udario ramom reketa triput po glavi, i raskrvario se.

„Video sam taj snimao stotine puta, naravno, ljudi mi ga uvek pokazuju, ha-ha. Ono što mnogi ne znaju jeste da sam toga dana bio nervozan od starta. Ne znam zašto, bio sam lud taj dan. Poveo sam 4:0 u prvom setu, a onda sam pretrpeo brejk i bacio sam reket sa osnovne linije ka stolici. Posle prvog poena u narednom gemu, ispucao sam loptu van stadiona i dobio upozorenje. Prejake emocije, očito, ali bila je to dobra lekcija. I na kraju sam pobedio! Preterao sam kada sam se udarao reketom u glavu, ali posle toga sam se smirio i osvojio sedam poena u nizu. Kada sam video krv – što je bilo slučajno, loša sreća – počeo sam da bivam tiši, sabrao sam se. Taj momenat okrenuo je meč, jer mi se posle toga promenio mentalni sklop“, zaključuje Južni za Sport klub.