Magla svuda, magla oko nas... I gde baš da padne tog devetog novembra 1988. godine u Beogradu... Valjda je htela da napakosti Zvezdi i ozari lica navijača i igrača Milana (nikako drugačije ne može da se protumači), koji su svog predstavnika imali i na zapadnoj strani najvećeg srpskog stadiona, u novinarskoj loži.

Iznenadićete se kad pročitate njegovo prezime. Dakle, Gulit. Legendarni Rud Gulit (zbog povrede van takmičarskog protokola rosonera u revanšu drugog kola Kupa šampiona) našao se na mestu „specijalnog izveštača“.

Kada se pojavio u teget kaputu izazvao je prvoklasno iznenađenje, pratio se svaki korak, kao da ulazi u šesnaesterac i priprema za udarac na gol Crvene zvezde… Pogled je zastao i na njegovoj ruci, u njoj je držao gramofonsku ploču. Ostade nerazjašnjeno kako je longplejka „Riblje čorbe“ završila kod Gulita? Za sve ostalo znamo kako se završilo u noći fantastične inspiracije momaka u crveno-belom, višom silom zaustavljenih da uzmu ono što im je pripadalo (dan kasnije stigla je i definitivna potvrda u ponovljenoj utakmici).

A, da bi se do svega toga došlo, moralo je prethodno da se odigra i „prvo poluvreme“ u Milanu. O tome i svemu ostalom što je pratilo dvoboj najboljeg italijanskog i jugoslovenskog tima, Sport Klub danas sa Goranom Mazom Vasilijevićem, standardnim prvotimcem vladajućeg prvaka iz nezaboravnog vremena…

„Otišli smo već prežaljeni u Italiju, sticao sam utisak da samo igrači Zvezde i gotovo zanemarljiv postotak našeg navijačkog tela veruju da može nešto da se napravi protiv najjačeg sastava na planeti, jednog od najupečatljivijih, najvrednijih u istoriji fudbala. Oni što sve znaju predviđali su ubedljiv poraz, najmanje sa tri gola razlike, morao je neko da ih urazumi da stvari baš ne stoje tako. Za reč se na stadionu Milana javio Dragan Piksi Stojković, u čijem se vodećem pogotku oslikala sva čudesna, magična moć igrača, u duelu sa Barezijem, najboljim svetskim, centralnim defanzivcem. Kapa dole, velemajstore! Što se izjednačenja tiče… Radost zbog promene rezultata na semaforu sve je, na trenutak, opila, ne krivim nikoga, sve razumem, Italijani su nas na prepad kaznili, plaćen je danak neiskustvu. Tih 1:1 je pokazalo da Zvezda ima čemu da se nada u Beogradu, da rival nije ni brži, ni jači, ni hrabriji. Smatram, takođe, da su Italijani potpuno izmenili mišljenje o nama, od olako shvaćenog, postali smo ozbiljan takmac“, ističe Vasilijević za Sport Klub.

Danima se kovala strategija za novi susret, igrači su međusobno non-stop pričali o Milanu, navijači su preko noći ušli u kožu optimista, stvorila se super klima, mirisalo je na najveću senzaciju u poslednjih ko zna koliko godina…

„Hotel Metropol je izabran za karantin. Trener Branko Stanković, poznat po gvozdenoj disciplini, sve nam je zabranjivao, u sklopu nedozvoljenih stvari našle su se i cigarete… Čak je išao u inspekciju, posetio je i sobu koju sam delio sa Piksijem i počeo da traži duvan. Kad je dohvatio dušek, odmah mi se smračilo, pomislih: gotovo je, naći će, nisam se ni okrenuo, a on je već držao kutiju i krenuo da kritikuje… Branili smo se kako zapalimo jednu, eventualno dve cigarete dnevno, nije nas konstatovao… Automatski se postavio upitnik za učešće u revanšu, proklinjao sam dan kada sam se upustio u avanturu sa cigaretama… Nekako se gužva primirila, ali nešto drugo je zadalo novu brigu, Piksi se žalio na bol u kolenu, postavljalo se pitanje da li će moći da igra…Ma, ne bi taj propustio ovakvu utakmicu…I, naravno, nije izostao.“

Zvezda u sastavu: Stojanović, Jurić, Najdoski, Radovanović, Vasilijević, Šabanadžović, Ivanović, Savićević, Bursać, Stojković, Đurović. Za Milan: Gali, Tasoti, Maldini, Kolombo, Barezi, Rajkard, Donadoni, Anćeloti, Van Basten, Evani i Virdis. Krcata Marakana, 100.000 gledalaca…

„Beton je vibrirao. Prvi put pred toliko navijača, gori zemlja, gori i nebo, zagrevanje uz gromoglasnu podršku, zatim dolazak do tunela, pa izlazak sa fudbalerima Milana i sudijama na centar, verujte da italijanskoj ekipi uopšte nije bilo svejedno u takvom grotlu, prepoznao sam strah u očima protivnika. A mi, kao kamikaze… Minut za minutom, 0:0 u prvom delu, pauza, odjednom nadire magla sve žešće, igra se nastavlja, velemajstor Dejan Savićević trese mrežu, 1:0, minut 51. Sve se otvorilo kada je Virdis dobio crveni karton, da bi magla, nažalost, preuzela kompletnu kontrolu, koju je potpisao sudija Diter Pauli odlukom da opravdano prekine meč u 64.minutu. Dole, na terenu, nismo znali pravila, pričalo se da će UEFA da registruje rezultat do prekida, u opticaju je bila i mogućnost da se utakmica nastavi za 24 sata, dok su manjinu predstavljali oni koji su pretpostavili da će sutradan da se odigra novi susret. Manjina je pogodila, nije bio problem što ćemo ponovo da igramo, već što smo faktički imali dobijenu utakmicu, urezalo se duboko, sa tim smo se vratili u hotelske sobe i dva, tri sata kasnije čuli navijače, koji su došli pred Metropol da nas podrže i dokažu koliko poštuju urađeno.“

Nije se posrećilo u novom obračunu, penali su presudili u korist Milana, igrao je i Rud Gulit, vi ste iza golmanske linije izbacili loptu, u sećanju je i sudar sa Donadonijem?

„Koliko je velikom Milanu bilo gusto, čupavo ili šta već, potvrdilo se i ulaskom rovitog Gulita na teren, italijanski sastav je strepeo za ishod, pribojavao se reprize, u vatru je bacio sve raspoložive adute… Kod 0:0 desilo se ono što se desilo. Dika Stojanović je izboksovao loptu, ona se nekako odbila do mene, loše sam je udario iz prve, dobila je kontrafelš, potrčao sam za njom i dok je bila u vazduhu izbacio je iz mreže… Nikad u životu nisam postigao autogol, zar to da mi se dogodi kad je na stadionu 100.000 navijača? I sudija, i njegov pomoćnik bili su pod lošim uglom, povikao sam: idemo, idemo… Ni Italijani nisu bili sigurni, radilo se o deliću sekunde… Prošlo je bez gola, pardon, autogola, registrovanog autogola. Kad se govori o duelu sa Donadonijem, sudarili smo se glavama, obojica smo pali, ja reda radi, da ne bih dobio žuti karton, iako nisam imao nameru da povredim italijanskog reprezentativca. Pritrčao je doktor Branko Nešović i pitao kako sam, odgovorio sam mu da sam dobro i uputio da pomogne nepomičnom Donadoniju, usledila je pravovremena intervencija, Neša je Donadoniju izvukao jezik i spasio mu život. Išao sam u bolnicu da ga posetim, izvinio se, mada, ponoviću, ni za šta nisam bio kriv, on je to shvatio i prozborio: Dešava se u fudbalu. U tom istom fudbalu, Milan je poveo pogotkom Van Bastena, rezultat je poravnao Piksi Stojković, na penale se nerado vraćam, oni su za mene i dalje lutrija, poštujem, svakako, drugačija mišljenja. Posle svega, ostao je žal za propuštenim, ostao je i dokaz da smo mogli da se nosimo sa bilo kojom ekipom na kugli zemaljskoj, ostaje na kraju i činjenica da se, tri godine kasnije, grupa igrača iz tog sastava pozlatila evropskom i svetskom krunom.“

Zvezdino rukovodstvo umelo je, i pored eliminacije od Milana, da otvori kasu i podeli nagrade?

„Vrhunski potez kluba. Kratko i jasno.“

Predstoje obračuni Crvene zvezde i Milana u Ligi Evrope?

„Igranjem u Zvezdi stekao sam naviku da uvek, u svakoj utakmici, očekujem njenu pobedu, ništa ne menjam na tom planu. Milan je favorit, no, fudbal je, čini mi se, jedini sport u kojem favorit ne mora da pobedi. Dovoljno da, ni pod razno, ne otpisujem crveno-bele, Ibrahimović jeste sjajan igrač, pa ipak, ne može sam… Uz pomenuto, trener Dejan Stanković će, ne sumnjam, fino sve da spakuje, igrači će, opet nemam dilemu, da pruže maksimum. Šteta je što će proteći bez navijača na stadionu, eh, da su i oni tu… Verujem da gostima ne bi bilo dobro u ambijentu nalik onome viđenom pre 23 godine na Marakani. Napred, šampioni“, dodao je Goran Maza Vasilijević u razgovoru za Sport Klub.