Kad neko posle meča sezone ugasi svetlo profesionalizmu…

Skener 23. jun 202319:18 116 komentara

U četvrtak uveče je majstoricom i trijumfom Partizana nad Crvenom zvezdom završena finalna serija (3:2) ABA lige, a meč odluke je, pored prepune Arene navijača domaćina, mogao da prati i mnogobrojni televizijski auditorijum. Ovi poslednji, istina, ostali su uskraćeni „samo“ za sliku dodele pehara rekordnom, sedmostrukom osvajaču regionalnog prstena. Presedan kakav nije napravljen u bližoj i daljoj prošlosti.

Pročitajte još

Da su na početku kalendarskog leta sevale munje, ili lilo iz kabla, kao prethodnih nedelja, još bi pomislili da je Ilija gromovnik poslao neku junsku prethodnicu, pa je prenos iz najveće dvorane naprasno morao da se zameni studijskim enterijerom kada je proglašavan šampion. Ali, beše samo jedna pretopla, sparna noć. Bilo bi teško poverovati i da su za sve krive smetnje na vezama, pa još u digitalnoj eri, usred Beograda, u dvorani simbolično udaljenoj od sedišta TV kuće koja već nekoliko godina ima ekskluzivno pravo prenosa utakmica regionalnog šampionata.

Ne izgleda ni slučajno, ni aljkavo, ali jeste neprofesionalno, čak i bez pokušaja (glumačke) šmire ili nekog nemuštog opravdanja. Navijačke maske su tako lako spale u profesiji koja bi trebalo da bude neutralna. Niko ne može sportskim novinarima zameriti privatna klupska opredeljenja, ali kada se nešto slično primeti iz aviona, onda to već ima drugi naziv. A dotični nestanak slike podizanja pehara crno-belih prvotimaca i svetski trofejnog stručnjaka (Željko Obradović), eksplicitan je i jeftin primer kako medij(i) ne bi trebalo da rade.

Ne toliko zbog trenutnih komentara navijača Partizana, koji su zapalili društvene mreže, već zbog simpatizera i svih ostalih, uključujući i one crveno-belih boja. Ako ćemo po amaterskom ponašanju od pre neko veče, možda će jednog dana u istu TV kuću doći oni koji ne mogu da smisle klub sa Malog Kalemegdana, pa će da gase svetlo kada ovi budu dizali pehare. U novinarskoj profesiji, koja kao i mnoge druge (važnije) godinama sve teže funkcioniše, da ne upotrebimo neku gadniju frazu, ipak, može se imati malo više dostojanstva i poštovanja. Pa, nije važno da li je to srce zvezdano ili partizansko.

Umesto završne tv slike iz Arene, oni koji su ostali kraj malih ekrana, mogli su da slušaju raznorazne budžetsko-državne ekspozee, bez kojih ne bi bilo nečijih trofeja. I ne bi, kao i bez silnih klupskih sponzora, nije nikakva tajna, što uprave večitih često naglašavaju. Istina, još konkretno ne pominjući brojke, udele… Ali, ne uništava se finalni deo prenosa, na takav providan način. To može da bude tema neke druge emisije, ne i zamena za proglašenje novih prvaka ABA lige.

Ova naša profesija, u kojoj nije da nema i (poneki) svetao primer, trebalo bi da bude i neki (in)direktni način vaspitavanja navijača svih (domaćih) boja. Da ne bi strepeli šta sve može da krene sa tribina, a nije da toga nije bilo poslednjih decenija. A takve stvari se ne čine tako što ćete jasno da istaknete klupske boje. A kad ljubimci nisu uspeli da slave, ima da ugasimo svetlo.

Onda ga neće biti ni na kraju tunela…Nije lepo zbog košarke, nije lepo zbog Partizana i Crvene zvezde, nije lepo zbog svih onih koji su gradili takve sportske institucije.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare