Upravo sam obrisao dva pasusa. Oba su bila o Novaku Đokoviću. Jer kad sam ih pročitao, shvatio sam da to nije to. Nije ono što sam juče osećao, ili bar sad nisam u stanju da to nešto učukam na tastaturi. Možda umor, a možda i shvatanje da će taj čovek svaki naredni dan dati nešto novo.

Wimbledon

Miler za SK: Rodžer je najveći, iznad je i Nadala i Đokovića

Skener

7. jul 2022 18

Skener

7. jul 2022 18

Teniska kolumna bez tenisa

Skener

1. jul 2022 39

Skener

1. jul 2022 39

Nije lako nečiju posebnost smestiti u jedan tekst. Da, zapravo, to je. Evo ga. Pokušavam da sve uguram u jednu kolumnu, pa gde si bre pošao? Nijedna kutija ne može da primi bezbroj sardina, nijedan stan u Blokovima ne može da primi dovoljno Kineza. Pusti čoveka da radi to što radi, piši samo o onome što je bilo juče, za sutra će ti već dati materijal – sutra. Zato i jeste tako poseban.

A sutra će me možda usrećiti kao juče, zbog aviona. Ili će me iznervirati zbog nečeg drugog. Zbog vode ili fotografija i stiskanja nečijih ruku. Svakako neću biti ravnodušan. I uvek ću navijati zbog njega. Jer svi imamo mane, ali i sreću da možemo da ih krijemo. Njegove svi vide.

Kako god, dok filozofiram prođe tekst. Možda je tako i bolje, za nauk da sledeći put, ma koliko komiran bio, sednem i iščukam taj tornado emocija i misli. Samo tako može dostojno da se isprati šta ovaj čovek radi.