Uz tipični osmeh sa Drine koji momentalno diže energiju, rečenicu iz naslova kaže nam Stefan, momak iz Višegrada na privremenom radu u SAD. On se nada i stalnom.

Ozmo u Velikoj Jabuci:

Jedna od priča zbog kojih se osmehnemo na život

Skener

27. avg 2023 5

Skener

27. avg 2023 5

Novak usred ludila: Oooo, moj Bože! (FOTO)

Skener

26. avg 2023 4

Skener

26. avg 2023 4

U čemu je stvar? Njegova devojka radi u jednom mestu, da mu ne spominjemo ime, gde su navodno najbolje masaže u Njujorku, tu dolazi i Novak, pa je Stefanu rekla da je bio njegov zemljak „neki Đoković“. Otuda smeh.

Kako smo do Stefana došli? Ovde se tako stvari ulivaju jedna u drugu kao da su najprirodnije, čak i neobične stvari čovek doživljava kao da su najnormalnije jer – Njujork.

Džet-leg iliti „avionska noga“, što kaže moj teča Dane (znamo da je lAg, ne lEg, ali poštujte foru), snažno me je udario – zaspao sam sinoć u 20.30, probudio se u 4.30. Da nema iskušenja u vidu košarke, možda bih nekako i uspeo ponovo da zaspim, ali ovako samo gledao kako Feliz, Tauns i ostali dobijaju Italiju, zatim skoro celo drugo poluvreme Nemačke i Australije, a onda sam se odlučio za ranojutarnju šetnju po Kvinsu.

Gde god da sam, volim da upoznam „svoj“ kraj, a sada sam šetao približno 45 minuta i reč engleskog nisam čuo. U filipinskom sam kraju – tri restorana njihove kuhinje, ali i supermarket koji je znatno raznovrsnije snabdeven nego prosečna prodavnica u Kvinsu. Razmišljao sam da li nekoga da uvuče u priču o košarci, bilo je nekoliko kandidata, ali reko’ da ne maltretiram ljude u sedam ujutru…

Doručak, još malo košarke, a onda su po mene došli Srđan – nametnuo se već Srki kao naš domaćin, osam godina živi u Njujorku – i Jela.

– Gde ćemo?

– Ne brini, sve smo smislili.

Četvrti mi je put u Njujorku, obišao sam sve glavne tačke i po više puta… „Vodim vas negde neturistički“, reče nam Srki. I stvarno – gondolom smo prešli do Ruzvelt ajlenda, malog ostrva između Kvinsa i Menhetna.

„S obzirom na to koliko je malo, dosta je Srba – stotinak. Ali malo je depresivno, nema mnogo barova, zabave“, priča nam Srđan.

I gondola i brod na koji smo se potom ukrcali na Ist Riveru funkcionišu kao gradski prevoz. Vožnja brodom ispod četiri poznata njujorška mosta – nešto slično bi se u Parizu npr. zvalo krstarenje i debelo se naplaćivalo – a ovde je linija prevoza. Da l’ da uradimo i neku anketu?

– Do you follow tennis?

– Da.

Baš „da“, ne „yes“, već na prvom potencijalnom anketiranom naišli smo na Pančevku Mariju, koja je dve godine ovde i koja živi u Astoriji, delu Njujorka sa najviše Srba. Ima karte za Novakov meč, naravno.

Vožnja se završila blizu Vol strita, Bruklin nas je gledao sa druge strane, većali smo da li sesti negde na klopu. „Ili pivo?“

Topao i prijatan dan, isto takvo i raspoloženje, lagano pivce je logičan produžetak te priče. Montauk Wave Chaser IPA, to je bio moj izbor i nisam se pokajao.

„Želite li još vode“, prišla nam je konobarica bukvalno četiri sekunde pošto smo to konstatovali na srpskom. To smo joj i rekli, a ispostavilo se da je Ekvadorka u vezi s Albancem.

„Imamo i jednog vašeg, sad ću da ga zovem“, kaže nam uz osmeh.

I tu dolazimo do Stefana, koji nam samom svojom pojavom dodatno diže energiju. „Ne znam ni sâm kako sam ovde“, smeje se i počinje svoju priču od Majamija do (trenutno) Njujorka.

„Imam karte za polufinale“. Nadamo se da se vidimo onda, Stefane. Poslao nam je turu pića, što je značilo da moramo nešto i da pojedemo kako pred posao ne bi bili „švb“, što kaže sestrić moje supruge, moj dobri Vasa. Tanke kore, fila taman koliko treba, idealno za kraj.

„Hajde da vas vozim do tenisa“, kaže nam Srđan, a usput smo uradili i jednu mini anketu. Evo je:

Stigli smo tačno na vreme da malo dođemo sebi pre Noletovog treninga sa Hačanovom u četiri popodne. Nije bio udarni termin kao kad je trenirao sa Medvedevom – manje ljudi, nešto intimnija atmosfera, jednočasovni trening tokom kojeg je Đoković bio koncentrisan, našpanovan i nije mnogo komunicirao sa svojim ljudima.

Sve je kako treba pred početak gozbe, ludila prve nedelje i uvećanog adrenalina u drugoj. Dan po dan, uživaćemo zajedno.