Poslednje tri godine u njegovoj karijeri kao da su pisane po scenariju grčke tragedije: povrede, zabrana zbog klađenja, neuspešni angažmani u Turskoj i Australiji.

Ali onaj ko zaista bude pisao biografiju Danijela Staridža, pisaće o njemu kao verovatno najdarovitijem engleskom fudbaleru u svojoj generaciji.

U oktobru 2021. objavio je da će igrati za Pert Glori iz Australije. Bilo je jasno da je pred njim poslednje poglavlje u njegovoj igračkoj avanturi.

POVEZANO

Gari Lineker – Kralj El Klasika i (umalo) legenda Barse

Skener

3. jan 2024 0

Skener

3. jan 2024 0

„King Teddy“ ili kako je Šeringem nasledio Kantonu

Skener

1. jan 2024 0

Skener

1. jan 2024 0

Pre toga je imao kraću epizodu u Trabzonu. U početku se činilo da će biti uspešna – sedam golova na 16 utakmica. Ali u martu je usledio neočekivan otkaz. I to zbog kršenja pravila o klađenju.

Navodno je svom bratu najavio transfer u Sevilju, zbog čega je suspendovan na četiri meseca iz fudbala. Prelazak u španski klub nikada nije realizovan, a njegov boravak u Turskoj okončan je neslavno.

Proveo je godinu dana u “ilegali”, čini se preduga pauza za svakoga ko želi da igra fudbal na profesionalnom nivou.

A potom stiže poziv iz Australije. Klub koji u svom nazivu ima reč “slava”, pomalo simbolično za igrača čija je slava polako bledela.

“Dolazim ovde kao skroman čovek, svoj ego sam ostavio ispred vrata. Nisam došao ovde na odmor, već da igram fudbal” rekao je na predstavljanju u Pert Gloriju.

Šest meseci kasnije, posle isto toliko odigranih mečeva i nula golova – došao je kraj.

“Ovo je razočaranje. Imali smo velike nade kada smo doveli Danijela. Ali stvari nisu išle kako smo očekivali. Na prvoj utakmici, 18.000 ljudi je došlo da ga bodri. Ali onda se povredio i ništa više nije bilo isto” žalio se prvi čovek kluba Toni Pinjata.

Staridž je bio veliki talenat akademije Mančester Sitija. Debitovao je kao 18-godišnjak za prvi tim 2007.

Povreda kuka usporila je njegov razvitak, ali se na teren vratio u velikom stilu. Duel FA Kupa sa Šefildom i prvi gol na velikoj sceni. Prvi od mnogih koji će imati izuzetnu estetsku vrednost.

U Sitijevom svetloplavom dresu bilo ih je svega šest, pre nego što je 2009. obukao nešto tamniju Čelsijevu garnituru.

Drogba i Anelka činili su paklenu konkurenciju u napadu, ali četiri gola na isto toliko mečeva u pohodu na trofej u Kupu, njegov su pečat u prvoj sezoni na Stamford Bridžu.

Dokazivanje je naredne sezone morao da nastavi na pozajmici u Boltonu. Razlog: Fernando Tores.

Osam golova na 12 nastupa. Dovoljno da stekne poverenje novog menadžera Plavaca Andre Viljaš Boaša.

Među 11 ligaških golova u sezoni 2011-2012 ističe se ovaj.

Pehar Lige Šampiona je bio tu, uz njega i novi trofej u FA Kupu.

Ipak, epizoda u Londonu bližila se kraju. Liverpulov projekat sa Brendanom Rodžersom na čelu delovao je primamljivo.

Parnerstvo sa Luisom Suarezom u špicu i njihova međusobna hemija činili su ovaj tim Liverpula posebnim.

Ne bi bio Suarez to što jeste da nije bilo Staridža. Divlji Urugvajac i njegova glad za golovima i Englez sa elegantnim umetničkim darom – ne može bolje od ovoga.

Trajala je ova idila celih 18 meseci. Navijači Liveprula dobro pamte golove protiv Mančester Sitija, Junajteda ili ovaj na meču sa Evertonom.

Na svom vrhuncu, Staridž je stigao i do dresa nacionalnog tima i nastupa na Mundijalu u Brazilu.

Nakon sezone iz snova (21 gol u Premijer ligi) povrede su počele da uzimaju maha. Nikada više neće moći da ponovi taj golgetski učinak. Ni blizu. Za pet godina, tek je 36 puta bio starter u PL. Nijednom nije uspeo da odigra više od 20 mečeva u sezoni.

Ali s vremena na vreme, uspevao je majstorijama da podseti kakva je klasa nekada bio. Kao u finalu Lige Evrope sa Seviljom…

Kada je sa Liverpulom osvojio Ligu Šampiona, postao je prvi engleski fudbaler koji je sa dva različita kluba bio šampion Evrope.

“Danijel je zaslužio da bude smatran velikanom Liverpula. On je jedan od najboljih egzekutora koje sam video. Postiže golove za koje biste mislili da su nemogući” ovim rečima ga je Liverpulov menadžer Jirgen Klop ispratio sa Enfilda 2019.

I tako bi trebalo pamtiti Staridža. Kao igrača koji je nemoguće činio normalnim.