„Šta je ovo, što je ovoliko ljudi ovde“, kaže mi Olga Danilović dok se nalazimo u hodniku punom ljudi. „Saša, jednostavno nema mesta, hajde kod nas u kancelariju“, već je, s razlogom, nervozna Penelopa iz ITF, čiji je zadatak da pronađe red u haosu.

Eto, tolike su gužve kada je na Rolan Garosu tzv. Medijski dan. Dve velike konferencijske sale – jedna sa 50-60 sedećih mesta, i druga sa 20-30 – rezervisane su za one najbolje i najtraženije igrače.

Lako su dostupne za novinare, zapravo se nalaze u istoj prostoriji u kojoj su smešteni i naši stolovi. Srpski, japanski i kineski novinari su u tom smislu idealno pozicionirani, treba nam svega desetak koraka do najvećih sala.

U podnožju te prostorije, dvadesetak metara daleko od nas, nalazi se ono što se naziva Interview Area. Četiri mala stola okružena sa po nekoliko stolica gde se takođe rade intervjui sa manjim grupama novinara ili oni „jedan na jedan“. Ograđena reklamnim panoom od te prostorije nalazi se konferencijska sala broj tri sa nekih petnaestak mesta. Uslovno rečeno „sala“, u stvari je na otvorenom, ali igrač je „za katedrom“ – kao i u dve najveće – sa reklamnim zidom iza sebe.

OZMO NA ŠLJACI:

Hamad za SK o borbi u sebi: „Trip“ na meču, realnost posle

SK: Olga Danilović ima novog trenera

Sve što voliš u tenisu – bez glamura i bez cene karte od 150 evra

Ako neko može da se podigne – to je Novak

Od Osake i Fonseke do Ive Jović – skriveni dragulji prve runde RG

Tik uz to je miks zona za televizijske intervjue, kao i hodnik sa početka teksta, sada krcat. Tu su i Petra Kvitova, Sofija Kenin, čujem kako neko izgovara da mu je Đoković idol, ali ne uspevam da dešifrujem ko.

Uglavnom, Olgu i mene na kraju su poslali na kauč pored kancelarije, gde je bilo bar malo mira za širu priču. „Evroliga? Neću gledati – nema Partizana“, kaže Olga dok smo ustajali po završetku intervjua.

Hamad Međedović, s druge strane, nije delio njeno mišljenje: „Tempirao sam obaveze tako da mogu da gledam. Jedva čekam!“

Eto, sad znate kakva je atmosfera, a u celom tom haosu kaže se i svašta pametno i zabavno.

Evo izjava koje su obeležile Media Day:

Aleksander Zverev i grom: Moj put do ovde bio je neobičan jer je trebalo da poletimo juče (četvrtak) u 18.45. Poleteli smo iz Hamburga, leteli smo zajedno sa Lehečkom, Nakašimom, nekim dublašima i – udario nas je grom, baš neobično. Morali smo hitno da sletimo nazad u Hamburg.

Nismo mogli da nađemo drugi avion, svi drugi su leteli sutradan ujutru, a ja sam otišao na drugi avion oko 1 ujutru i došao ovde oko 3. Bilo je prilično smešno. Prvi put mi se desilo da me udari grom u vazduhu, što je smešno jer je bilo samo malo buke, nije bilo drmusanja, ništa…

Danil Medvedev ne planira skoro da se povlači: Teško. Ne, i ja mislim isto. Uzeću Marina (Čilića) kao primer. Obožavam ga. Obožavam ga kao igrača, kao primer sportiste. Kakav radnik. Ima dvoje dece, a i dalje pokušava. Uvek dođe trenutak kada će on, ja, svi mi reći – dosta. Novak, videćemo kada će on. Juče je napunio 38.

Ali za sada – nimalo. Opet, imam osećaj da zaista nisam daleko od vrhunskog nivoa. Kada kažem „vrhunski nivo“, mislim na onaj na kojem je sve moguće – gde su finala moguća, gde su Grend slemovi mogući, sve je moguće. Ali upravo taj „nije daleko“ je ponekad najteži korak.

Mira Andrejeva o tome kako je koleginice drugačije tretiraju posle uspeha: Možda malo osećam razliku, ha-ha. Počinjem da primećujem da me sve više ljudi oslovljava imenom, a ne samo sa „Hej, kako si?“. Kažu: „Hej, Miro“. Prija mi to (smeh). Imam osećaj da me sve više igračica i igrača – ne nužno da me prepoznaju, već više da me upoznaju. I ja, zauzvrat, imam priliku da upoznam nove ljude, da pričam s njima. Prijatno je, zaista, upoznavati nove ljude.

Nekad se desi da mi priđe neko od koga to nisam očekivala – neću spominjati imena – ali iznenadi me kada neko jednostavno priđe da popričamo ili samo da pita kako sam i tako to.

Stefanos Cicipas o izgubljenim grend slem finalima (RG 2021. i AO 2022): Lep je osećaj igrati finala grend slemova. Tada se osećaš važnim. Imaš utisak da zaista nešto postižeš u karijeri. To definitivno donosi mnogo samopouzdanja tvojoj igri. Biti u poziciji da to uradiš i na betonu i na šljaci pokazuje da postoji raznovrsnost u mojoj igri. Nisam samo igrač koji može dobro da igra na šljaci ili obrnuto. Imam osećaj da mi takva iskustva daju mnogo informacija – šta nije funkcionisalo, zašto sam izgubio ta finala, šta mogu da popravim sledeći put. Dvaput je Novak razotkrio moje mane. Bilo je izuzetno teško držati korak s tim intenzitetom. Lako je to reći.

Jedne godine sam ovde bio veoma blizu, vodio sam 2-0 u setovima, ali čak i tada mi je delovalo da je pobeda daleko. Kao da do tog trenutka nisam uradio ništa posebno, jer sam igrao protiv najboljeg igrača na svetu u tom trenutku.

Imam utisak da je konkurencija sada mnogo teža nego tada. Igrači su znatno zreliji. Udari su se promenili. Igrači danas bukvalno imaju drugi forhend. Igraju kao da imaju dva forhenda. Moram da prilagodim svoju igru.

Karlos Alkaraz kada su ga pitali o detaljima suspenzije Maksa Pursela: Iskreno, ono što ste mi upravo rekli zvučalo mi je kao da govorite kineski. Ne, zaista – nemam pojma o čemu ste pričali, tako da ne mogu da kažem da li je to dobro ili ne. Iskreno, nikada u životu nisam čuo za to. Tako da ne mogu da vam odgovorim. Izvinite.

Holger Rune o tome šta želi da mu trener govori tokom meča: Da, šta ja želim? Zavisi od trenutka. Obično volim da dobijem jednostavne savete tokom mečeva, jer si već dovoljno pod stresom, tako da…

Mislim da su osnovne stvari najvažnije u ključnim poenima – budi hrabar, drži se plana igre, takve stvari. Uglavnom jednostavne poruke. Kad si u meču, to je borba. Ponekad zaboraviš osnovne stvari. Lepo je kad imaš nekoga da te podseti.

Bonus video: