U američkom fudbalu nailazimo na veliki broj statistika. Neke su relevantne, neke ne baš, neke nam jasno pokazuju da svedočimo posebnim trenucima. Prebačenih pet hiljada jardi jednog kvoterbeka je uspeh kojim samo odabrano društvo može da se pohvali, samo osmorici je to pošlo za rukom u Superboul eri (Dru Bris je uspeo pet puta, ali je jedan čovek).

U modernoj eri, sa svim pravilima koje su olakšale život kvoterbekovima verujem da će klub 5.000 dobijati nove članove u budućnosti, ali na ultimativnoj ratničkoj poziciji, poziciji raning beka dostići 2.000 jardi trčanjem će uvek biti za poštovanje i divljenje.

Povezano

Upoznajte klasu kvoterbekova 2021.

NFL

6. jan 2021 6

NFL

6. jan 2021 6

Samo osam igrača je uspelo da pretrči više od 2.000 jardi u regularnom delu sezone, a kako se liga sve više okreće dodavanjima delovalo je da se neće pojaviti neko ko bi mogao da nastavi tradiciju. Ovakvo dostignuće obično postižu generacijski talenti, ali treba uzeti u obzir i radni vek trkača u NFL, s obzirom na činjenicu da njihove karijere najkraće traju (prosek je 3,3 godine) , da iskoristim manje popularan termin, za NFL timove oni su „potrošna roba“.

Godinama pratim ovaj sport, više od decenije sam i igrao na ovim prostorima i znam koliko udaraca trpi jedan raning bek od momenta kada preuzme loptu. Treba protrčati kroz defanzivnu liniju, lajnbekere i sekundarnu liniju, a u želji da naprave prostor za svog saigrača često se i ofanzivci zakucaju u trkača ili bar padnu preko njega. To je siguran kontakt pri svakoj akciji, čak i kada se ide na pas jer bek uglavnom prvo blokira, pa se tek onda otvara kao hvatačka opcija iz bekfilda. Telo trpi, telo nije mašina, pa su u NFL godinama unazad izbegavali da troše visoke pikove na draftu kako bi izabrali raning bekove, osim ako reč nije bila o vanserijskim talentima. Lakše je draftovati ili potpisati novog klinca koji će za malu svotu ostaviti srce na terenu, ako se povredi tu je sledeći u redu i tako u krug. Ali, šta je sa generacijskim talentima, igračima koji su toliko specifični da će se večno pričati o njima, momcima koji su uspeli da pretrče sve prepreke i predrasude i sada stoje upisani u knjige rekorda? Ovo je priča o njima i poglavlju koje se zove klub 2.000 jardi.

Sve je počelo davne 1973. godine kada je raning bek Bafalo Bilsa O’Džej Simpson uspeo prvi da prebaci do tada nezamislivi broj. U sezoni od samo 14 utakmica Simpson je istrčao 2.003 jarde, 143,1 po meču, što je neoborivi rekord i dan danas. Simpson je postao član Kuće slavnih 1985. godine, a nakon toga se njegov život pretvorio u holivudski film, ali to nije tema ovog bloga. Drugi raning bek koji je pretrčao 2.000 jardi je Erik Dikerson, koji je 1983. postavio ruki rekord po broju istrčanih jardi sa 1808, a potom 1984. godine rekord po broju istrčanih jardi u sezoni sa 2.105. Dikerson je važio za jednog od najboljih bekova svoje generacije i pokrenuo je tu tradiciju sjajnih igrača koji trče u dresu Remsa. Od 1999. godine i on je član Kuće slavnih.

Više od jedne decenije čekao se novi generacijski talenat koji bi se našao u ovom odabranom društvu, a 1997. godine možda po stilu trčanja najzabavniji trkač svih vremena Beri Senders je istrčao 2053 jarde. Senders je igrao samo devet godina u NFL, bio je frustriran neuspesima Detroit Lajnsa, ali gledajući njegove najbolje poteze mnogi su se zaljubili u ovaj sport. Za manje od 10 godina Beri je uspeo da istrči više od 15.000 jardi, svake sezone je trčao više od 1.000, a od 2004. godine se njegova bista nalazi u Kući slavnih u Kentonu.

Već sledeće sezone Terel Dejvis je postao četvrti igrač koji je učlanjen u klub 2.000. Dejvis je 1998. godine postigao i 21 tačdaun, najviše od svih trkača koji su pretrčali 2.000 jardi, a popularni TD je podigao i Lombardijev trofej te godine odbranivši titulu šampiona NFL. Iako je njegova karijera bila kratka, samo sedam godina, ono što je Dejvis učinio dok je igrao obezbedilo mu je mesto u Kući slavnih u kojoj je član od 2017. godine. Gledajući priču o njegovom životu i karijeri, oduševio me je podatak da je jedan tačdaun u Superboulu postigao uz potres mozga kada je izgubio vid i kada mu je bukvalno pao mrak na oči, a saigrači i lekarski tim su potvrdili da nije postojao način da ga spreče da igra i da to nije bio prvi put da se tako nešto desilo. TD trenutno radi kao analitičar za NFL Network.

Džamal Luis je draftovan 2000. godine od strane mlade franšize Baltimor Rejvensa i već kao ruki postao je starter koji je igrao ključnu ulogu u osvajanju Superboula, ali su na njegovu sezonu od 2.066 jardi Rejvensi čekali do 2003. godine. Luis je od 10 sezona, koliko je igrao samo četiri puta odigrao sve utakmice, a i pored toga imao je samo dve sezone sa manje od 1.000 jardi, tako da je na kraju karijere pretrčao više od 10.000 jardi. Sećam se Kombajna 2008. godine kada sam prvi put svedočio obranju rekorda na 40 jardi. Samo 4,24 sekunde je bilo potrebno Krisu Džonsonu da pretrči tu distancu i da se zahvaljujući brzini probije u prvu rundu drafta. Mnogi su osporavali njegovu konstituciju, govorili da sprinteri na poziciji raning beka ne mogu da izdrže udarce i da budu uspešni, ali kao što ponekad biva CJ2K ih je sve demantovao već u ruki kampanji u kojoj je imao skoro 1.500 jardi skrimidža uz 10 postignutih tačdaunova. Sledeća sezona bila je istorijska, Džonson je istrčao 2.006 jardi i pridružio se najproduktivnijim trkačima svih vremena, a da sezona bude upamćena, dodao je i 503 jarde hvatanjem i postavio rekord po osvojenim jardima skrimidža oborivši rekord Maršala Folka, dobio je i priznanje za najboljeg ofanzivnog igrača godine. Prve tri sezone Krisa Džonsona bile su Proboul, a u prvih šest sezona je pretrčao po više od 1.000 jardi. Iako je odigrao samo jednu plej-of utakmicu, CJ2K će ostati upamćen kao ’home run hitter’, niko nije uspeo da istrči šest tačdaunova od 80 ili više jardi. Uz Terela Dejvisa jedini je igrač koji se penzionisao a da nije pretrčao više od 10.000 jardi u karijeri.

Na draftu 2007. godine sedmim pikom Minesota Vajkingsi su izabrali Edrijana Pitersona. Već u ruki sezoni se pokazalo da je Piterson pun pogodak, naročito krajem sezone kada je protiv Čardžersa istrčao 296 jardi što je rekord NFL. U istoj sezoni dres mu je poslat u Kanton u Kuću slavnih. U prvih pet sezona je pretrčao više od 1.300 jardi, a onda je usledila ozbiljna povreda, Ol Dej je pokidao prednje ukršteni i medijalni ligament u kolenu. Nakon samo 12 odigranih utakmica 2011. godine Piterson je istrčao 970 jardi, prvi put ispod 1.000. Mnogi su sumnjali u njegov povratak na teren, bar u onoj prepoznatljivoj formi, takva povreda bi morala da utiče na sposobnost menjanja pravca, da ne zanemarimo količinu dobijenih udaraca kojoj se Piterson izlaže. Još jednom smo svedočili kako želja pobeđuje sumnju dok smo gledali kako Piterson hita ka rekordu Erika Dikersona. Samo oswam jardi je nedostajalo, iskreno da sam trener, Piterson bi trčao do tog rekorda jer je bio srce, duša i  identitet tog tima Vajkingsa. Na kraju sezone sa 2097 jardi, Piterson će ostati na mestu broj dva od osmorice večnih, a 2012. bio je i MVP sezone. Piterson i dalje igra, ovo mu je bila 14. godina, (2014. bio suspendovan, odigrao je jedan meč), istrčao je 600 jardi u dresu Detroit Lajnsa i približio se broju od 15.000 istrčanih jardi u karijeri.

Čekalo se osam godina da neki raning bek pretrči više od 2000 jardi, a nakon prošle sezone Derik Henri je nagovestio da bi on mogao biti taj. Pre poslednje utakmice sa Hjuston Teksansima Henriju je falilo 240 jardi da se pridruži sedmorici veličanstvenih i u tome je uspeo maestralnom partijom u kojoj je postigao i dva tačdauna. Predvodio je ligu po broju jardi trčanjem, broju nošenja i broju istrčanih tačdaunova (17), a sezonu je završio sa 2.027 jardi. Prvi put u istoriji se desilo da dva trkača iste franšize pretrče više od 200 jardi, a Tajtansi su pokazali da u istoriji NFL možda imaju i najbolji bekfild. Tajtansi su ispali u ’vajld kard’ rundi prethodnog vikenda od Baltimor Rejvensa, Henri nije bio na svom nivou i pokazalo se koliko je važan za napad svog tima, bez njegovih 100 jardi, Tajtansi retko kada pobeđuju. Deluje kao da je novo rivalstvo na pomolu, rivalstvo koje je važilo za jedno od boljih početkom ovog veka.

Osmorica sjajnih raning bekova, osmorica igrača koje treba očekivati u Kući slavnih, dobijali su individualna priznanja, ali je samo Terel Dejvis uspeo da osvoji Superboul u sezoni kada je pretrčao više od 2.000 jardi. Klub 2.000 možda jeste ogromno individualno dostignuće, ali ako gledamo statistički retko kad dovodi do timskog uspeha. Naravno, statistika i rekordi su tu da bi se menjali i obarali, a dok je Derik Henri u top formi možda ćemo doživeti i da jedan igrač dva puta istrči 2.000 jardi.