Tenis, sport koji danas okuplja milione igrača i gledalaca širom sveta, ima bogatu i fascinantnu istoriju koja seže mnogo dalje u prošlost nego što mnogi pretpostavljaju. Ali ko je zapravo osmislio tenis?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, jer je tenis evoluirao kroz vekove, transformišući se od drevnih igara loptom do savremenog sporta kakvog danas poznajemo.

Koreni tenisa u drevnim civilizacijama

Vrlo rano, već u 11. veku, tenis se pojavljuje kao igra, mada znatno različita od današnje. Začeci tenisa mogu se pronaći u civilizacijama starog Egipta i Grčke, gde su ljudi igrali različite igre rukama i loptom. Stari Egipćani su razvili igre koje su uključivale udaranje lopte dlanom, dok su Grci praktikovali igru zvanu „sfairistike“, što je pojam koji će kasnije imati značajan uticaj na savremeni tenis.

U starom Rimu takođe nalazimo tragove igara koje podsećaju na tenis. Rimljani su igrali igru zvanu „harpastum“, koja je uključivala bacanje i hvatanje lopte, što se smatra jednim od prethodnika tenisa. Ove rane igre nisu imale mnogo sličnosti sa današnjim tenisom, ali su postavile temelje za razvoj igara s loptom u Evropi.

Srednjovekovni tenis – „jeu de paume“

Krajem 12. i početkom 13. veka, u Francuskoj se razvila igra poznata kao „jeu de paume“ (igra dlanom), koja se smatra direktnim prethodnikom savremenog tenisa. Igrači su prvobitno koristili gole ruke da bi udarali loptu preko konopca razapetog na dvorištu. Kasnije su počeli da nose rukavice, a na kraju su razvili i primitivne rekete.

POPULARNO NA PORTALU SPORT KLUBA

(VIDEO) Nije dobro za Zvezdu: Izundu u kolicima na aerodromu!

Zvezda i Partizan i… stranac u Beogradu

Novak: Dugo sam mislio da sam Supermen, pa sam dobio „šamar“…

Krajem 18. i početkom 19. veka, tenis se pojavljuje u formalnijoj verziji u Francuskoj, gde tenisko igralište dobija preciznije dimenzije. Igralo se u dvorani dimenzija 30×10 metara, sa razapetim konopcem na visini oko 2 metra koji je služio kao mreža. Reket je bio sličan kuhinjskoj dasci, a lopta je bila kožna i napunjena dlakom.

Razvoj opreme – prvi reketi

Oko polovine 16. veka, istorijski dokumenti po prvi put pominju drveni reket-ram našpanovan kožnim trakama ili žicama napravljenim od životinjskih creva. Ovaj izum značajno je promenio igru, omogućavajući preciznije i snažnije udarce.

Krajem 16. i početkom 17. veka, tenis postaje omiljena igra u celoj zapadnoj Evropi, naročito u Francuskoj, gde je do 1657. godine izgrađeno čak 117 igrališta i „kuća za loptanje“. U ovom periodu, tenis je bio igra aristokratije, a francuski kraljevi poput Luja XIV bili su poznati ljubitelji ovog sporta.

Poreklo reči „tenis“

Pretpostavlja se da je tenis dobio ime od stare francuske reči „tenez“ (nekad pisano kao „teniz“), što u prevodu znači „držite“ ili „primite“, a koju su igrači uzvikivali prilikom početka igre ili serviranja.

Ovo se najverovatnije dogodilo kada je iz Francuske tenis prelazio u Englesku, a Englezi nisu razumeli francusku reč „tenez“, već su je izgovarali kao „tenis“. Tako se ova reč odomaćila i upotrebljava se do današnjih dana u gotovo nepromenjenoj formi.

Major Vingfild i rođenje savremenog tenisa

Iako su različite forme tenisa postojale vekovima, osobom koja je „osmislila“ savremeni tenis najčešće se smatra major Valter Klopton Vingfild (Walter Clopton Wingfield), velški oficir britanske vojske. U decembru 1873. godine, Vingfild je patentirao igru koju je nazvao „Sphairistike“ (prema grčkoj reči za igru loptom), inspirisanu starom igrom „jeu de paume“.

On his birthday, honoring the creator and promoter of modern lawn tennis, Hall of Famer Major Walter Clopton Wingfield 🌱

In 1874, a patent for lawn tennis was granted and began to quickly spread after Wingfield presented the equipment and instructions in a box set. A mere two… pic.twitter.com/88JzCpOQuA

— International Tennis Hall of Fame (@TennisHalloFame) October 16, 2024

Vingfild je definisao pravila igre i dizajnirao opremu, uključujući gumene lopte koje su mogle da odskaču na travi. Njegov set za tenis sastojao se od mreže, reketa, lopti i knjižice s pravilima, a mogao se kupiti za pet gvineja. Uskoro je „Sphairistike“ preimenovan u „lawn tennis“ (tenis na travi) kako bi bio pristupačniji britanskoj javnosti.

Godinom rođenja današnjeg tenisa ipak se najčešće smatra 1847. godina, kada su formirana igrališta i pravila tenisa koja su već tada bila slična današnjim. U daljem periodu razvoja ovog sporta, dimenzije igrališta i pravila igre su se postepeno menjali i usavršavali.

Prvi Vimbldon – početak takmičarskog tenisa

Popularnost tenisa na travi brzo je rasla među britanskom višom klasom. All England Croquet Club uočio je naglu popularnost tenisa i već 1875. godine sagrađeno je igralište za tenis, a sledeće godine još četiri terena. Godine 1877. klub menja ime u All England Croquet and Lawn Tennis Club.

Tri meseca kasnije, organizovan je prvi turnir na imanju u Vimbldonu, koji će kasnije postati nadaleko poznati Vimbldonski turnir. Dvadeset i dva učesnika borila su se od 09. do 14. juna 1877. godine, i u finalu pred dvesta radoznalih gledalaca, Spenser Vilijam Gor (Spencer William Gore) pobedio je V.C. Maršala (W.C. Marshall) rezultatom 6:1, 6:2, 6:4, i tako postao prvi pobednik Vimbldona i nezvanični svetski prvak.

On this day in 1877 1st Wimbledon Men’s Tennis: 27-year-old English rackets player Spencer Gore wins inaugural event; beats William Marshall 6-1, 6-2, 6-4. pic.twitter.com/PpQsdIpH0l

— Biological intelligence (@JooMarc58847077) July 19, 2025

Tadašnje dimenzije terena iznosile su: 16 jardi dužine, 9 jardi širine, a mreža je bila postavljena na visini od 122 centimetra. Šest godina kasnije, 1883. godine, visina mreže se menja i na sredini iznosi 91, a na krajevima mreže 106 centimetara, što su mere koje su približne današnjim standardima.

Razvoj međunarodnog takmičarskog tenisa

Tokom godina koje su usledile, tenis se razvija u Engleskoj, Francuskoj, Americi i Australiji, a danas se igra u celom svetu. Ovaj sport igra se u dvoranama i na otvorenom prostoru, što predstavlja prednost u odnosu na mnoge druge sportove.

Krajem 19. veka, tenis se već igrao na različitim površinama – trava u Engleskoj, šljaka u Francuskoj i tvrdi tereni u Americi. Ove različite podloge doprinele su razvoju različitih stilova igre i tehnika. Da li ste znali da su ove razlike u podlogama i danas veoma značajne u profesionalnom tenisu?

Međunarodni teniski savez (International Lawn Tennis Federation, kasnije preimenovan u International Tennis Federation ili ITF) osnovan je 1913. godine da bi standardizovao pravila tenisa na međunarodnom nivou i organizovao turnire. Do ovog trenutka, tenis je već bio priznat kao olimpijski sport, debitujući na Olimpijskim igrama 1896. godine.

Dejvis kup – prvo veliko ekipno takmičenje

U svetu sporta, Dejvis kup predstavlja najznačajnije ekipno takmičenje koje je dobilo ime po osnivaču i donatoru, Amerikancu Dvajtu Filiju Dejvisu (Dwight Filley Davis). Ideja za osnivanje Dejvis kupa rodila se jedne letnje noći 1899. godine.

Dvajt Fili Dejvis je, čitajući u novinama opis trka jahti za „Bokal Amerike“, došao na ideju da bi bilo zgodno organizovati svake godine teniski susret između Amerike i Engleske, tada vodećih teniskih nacija. Ako se ideja ostvari i takmičenje uspe, ovom takmičenju mogle bi pristupiti i druge zemlje.

Najpre je trebalo osigurati jedan trofej i Dvajt se nadao da će nagovoriti svog oca da kupi pehar koji bi bio prelazni i poklanjao bi se pobedniku. Dvajtov otac je pristao i sa tadašnjih 295 dolara, kupljena je srebrna „salatara“ sa zlatnim nitima, a teniski savezi SAD i Engleske pristali su da se takmiče.

Tako je nakon jedne izložbene utakmice sazrela ideja o takmičenju koje se pretvorilo u jedno od najvećih takmičenja na svetu. Prvi susret u okviru Dejvis kup takmičenja organizovan je 1900. godine na igralištu Longvud, u predgrađu Bostona.

Vođa američkog tima bio je sam Dejvis, čija je ekipa pobedila engleski tim sa 5:0. Amerikanci su na dostojan način proslavili osvajanje Dejvisovog trofeja teškog 217 unci: napunili su salataru sa 37 boca šampanjca i zajedno sa protivnicima, sudijama i funkcionerima popili do dna.

„Otvorena era“ i profesionalizacija tenisa

Sve do 1968. godine, tenis je bio podeljen na amaterski i profesionalni, sa najvažnijim turnirima otvorenim samo za amatere. Ovo je značilo da mnogi sjajni igrači, nakon što bi postali profesionalci, više nisu mogli da učestvuju na najvećim turnirima poput Vimbldona.

Godina 1968. označava početak „Otvorene ere“ u tenisu, kada su se najveći turniri otvorili i za profesionalne igrače. Ovo je transformisalo tenis u pravi globalni sport i omogućilo igračima da zarade za život takmičeći se.

Revolucija tehnologije i opreme

Kroz istoriju tenisa, oprema se značajno menjala. Od drvenih reketa i gumenih lopti, preko metalnih reketa sredinom 20. veka, do kompozitnih materijala u reketima 1980-ih i napredne tehnologije današnjice, evolucija opreme imala je ogroman uticaj na način igre.

Dizajner i proizvođač opreme Hauard Hed (Howard Head) revolucionisao je sport 1976. godine predstavljanjem „Prince Classic“, prvog reketa sa velikom glavom koji je olakšao igru amaterima. Od tada su reketi postali sve lakši, snažniji i stabilniji, omogućavajući igračima da razviju nove stilove igre. Zamislite samo kako bi današnji tenis izgledao da se igra drvenim reketima iz 19. veka!

Tenis danas – globalni fenomen

Od svojih skromnih početaka u francuskim i britanskim dvorištima, tenis je evoluirao u jedan od najgledanijih i najpopularnijih sportova na svetu. Četiri Gren slem turnira – Australijan Open, Rolan Garos, Vimbldon i US Open – predstavljaju vrhunac teniske sezone i privlače milione gledalaca.

Današnji tenis je neverovatno atletski i tehnički zahtevniji nego ikada pre. Profesionalni igrači su izuzetno dobro pripremljeni sportisti, a utakmice na najvišem nivou predstavljaju neverovatne demonstracije veštine, snage, brzine i izdržljivosti.

Osmislitelji tenisa – kolektivno nasleđe

Dok se major Valter Klopton Vingfild često navodi kao osnivač savremenog tenisa, istina je da je tenis rezultat evolucije kroz vekove, uz doprinos mnogih ljudi. Od srednjovekovnih francuskih monaha koji su igrali „jeu de paume“, preko Vingfildove formalizacije pravila, do organizatora prvih turnira poput onih u Vimbldonu – tenis je kolektivno nasleđe.

Pravi odgovor na pitanje „Ko je osmislio tenis?“ stoga nije jednostavan. Možemo reći da je tenis osmišljen mnogo puta kroz istoriju, evoluirajući od jednostavnih igara loptom do sofisticiranog sporta kakvog danas poznajemo. Svaka era, svaki inovator, svaki veliki igrač doprineo je oblikovanju ovog sporta.

Ono što je sigurno jeste da je tenis, sa svojom bogatom istorijom i tradicijom, postao mnogo više od sporta – postao je deo globalnog kulturnog nasleđa koje nastavlja da inspiriše i povezuje ljude širom sveta. I kada sledeći put uzmete reket u ruke, setite se da ste deo priče koja je počela pre mnogo vekova i koja će se nastaviti dokle god ljudi osećaju strast prema igri, takmičenju i izazovu.

Bonus video