Rafael Nadal, Novak Đoković i Endi Mari bili su na oproštaju Rodžera Federera, a strane kolege postavile su pitanje – koja bi četvorica rivala trebalo obavezno da se nađu na Novakovom oproštaju?

Da bi bilo zanimljivije, nećemo uzimati u obzir Rodžera, Rafu i Endija, tako da evo potencijalnih kandidata.

– Stan Vavrinka (skor 20-6). Dugo je Stanu trebalo da postane zver i u glavi, ne samo u udarcima (hvala Magnusu Normanu!). Iako Novaku na dva dobijena seta uglavnom nije mogao da parira, vodili su epske borbe na slemovima: sve tri najveće titule Vavrinka je osvojio usput pobedivši i Đokovića (dvaput u finalima, RG 2015. i USO 2016), ali je i Novak dobio svoje deo tih trilera – recimo, u Melburnu 2013. i 2015, kao i u Njujorku 2013.

– Huan Martin del Potro (skor 16-4). Priznajte da ste pomislili da je više dobijao Novaka? Verovatno i bi da mu povrede tako bezdušno nisu skratile karijeru, ali naneo je dva poraza i Đokoviću i nama bolna – za bronzu u Londonu 2012, kao i u prvom kolu u Riju 2016. Podelili su i jedno grend slem finale – na US openu 2018 – kao i antologijski meč u polufinalu Vimbldona 2013. godine. Iste godine je Novak u finalu u Šangaju slavio tek u taj brejku trećeg seta, a poslednji put igrali su u Rimu 2019. godine: tada je Delpo „imao“ Novaka, ali Đoković iskobeljao kako samo on ume.

– Žo-Vilfred Conga (skor 17-6). Zauvek važan u Novakovoj karijeri kao neko preko koga je osvojio prvu grend slem titulu. Mnogi zaboravljaju i niz pobeda Francuza posle tog finala u Melburnu 2008. godine – dobio je pet od sledećih šest duela s Novakom, uključiv i četvrtfinale u Melburnu 2010, ali je potom Đoković bio nadmoćan. Dvoboj koji je obeležio njihovo rivalstvo ipak je četvrtfinale Rolan Garosa 2012, kada je Novak spasao četiri meč lopte i na kraju dobio u pet setova. Uh, to je valjalo preživeti.

– Endi Rodik (skor 4-5): Nisu se uvek slagali kao igrači – Amerikanac je optuživao Novaka i da izmišlja povrede, jednom umalo nije došlo i do sukoba u svlačionici, ali već dugo je Rodik jako na Novakovoj strani i naziva ga legendom. „Nisam dovoljno dugo igrao da bi me prestigao“, jednom je odgovorio na pitanje kako to da ima pozitivan skor sa Đokovićem. Posebno slatka mi je pobeda u Montrealu, ono kad je Novak vezao trojicu najboljih 2007. godine (Rodika, pa Nadala i Federera), ali i ona prkosna sledeće godine u Njujorku, baš posle Rodikovog nabrajanja svih bolesti koje Novak ima…

– Danil Medvedev (skor 6-4). Dva grend slem finala, podeljena na ravne časti, a Medvedev će zauvek ostati upisan kao čovek koji je sprečio Novaka da ostvari kalendarski slem. Pamtim i njihov spektakularni, pomalo zaboravljeni duel u Sidneju na ATP kupu 2021. godine, pred punim tribinama srpske publike – bio je to atomski tenis, ali i ono kada je 2019. godine u Melburnu tada ne toliko poznati Medvedev izmučio Đokovića i fizički i mentalno (bio mu je to jedini test na putu do titule).

– Dominik Tim (skor 7-5). Finale Australijan opena 2020. godine, preokret od 1-2 i ključni poeni dobijeni na mreži. Dva srceparajuća poraza u londonskoj O2 areni, po istom kalupu u taj brejku trećeg seta, zatim onaj meč po vetru u Parizu 2019. godine koji je Tim dobio, ali ono 2016. godine kada ga je po jesenjem vremenu Đoković razbio na Lenglenu na putu ka svom prvom Garosu… Ima i tu finog materijala.

Koga biste vi voleli da vidite na Đokovićevom oproštaju?