Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
I ovim završ... Ben Valas je isključio svoj TV pre nego što je okončan prenos NBA drafta 1996. Njegovo ime nije bilo pomenuto.
Ali, to je bila samo još jedna prepreka koju je ova ljudina morala da preskoči da bi postao „ministar odbrane“ i član košarkaške Kuće slavnih.
Valas je rođen u ruralnoj Alabami, ironično, u mestu koje se zove „White hall“ sa manje od hiljadu stanovnika. Bio je deseti od jedanaestoro dece i stalno je kaskao za starijom braćom.
Kada je bio mali, video je najstarijeg brata kako izlazi iz kola sa košarkaškim dresovima. Small Benu se dres svideo i hteo je da bude sa svojom braćom, pa je tako počeo da se bavi tom košarkom, ne zato što je voleo taj sport, već zato što su mu se svideli dresovi i zato što je hteo da bude sa braćom.
Ispostavilo se da Ben nije tako loš u toj košarci.
„Prvo su me braća maltretirala, morao sam da odnosim lopte, dresove, da čistim sve što je ostalo za nama. Onda sam postao krupniji i bolji i počeo sam da ih pobeđujem. Tada su počeli da beže od mene i nisu hteli da igraju više sa mnom“.
O životu je naučio berući pamuk kao njegovi preci i krpeći kraj s krajem u porodici sa dvocifrenim brojem članova. Pored svih lekcija, najveća je bila „ako želiš nešto, ako zaista to želiš, moraćeš da se baš krvavo potrudiš da bi došao do toga“.
Kao tamnoput momak u ruralnoj Alabami, Valas je imao samo dva putića dalje, jedan je bio sport, a drugi je bio… onaj drugi. Nije odmoglo to što je porastao skoro do dva metra, pa je tako otišao na mali Kajahuga koledž blizu Klivlenda, gde je odigrao dve odlične sezone sa prosekom od 17 poena i 7 (!) blokada po utakmici.
Tada ga je primetio veći koledž Virdžinija Junion, jedan od tradicionalnih HBCU (istorijski tamnoputih) koledža koji je vodio, opet, gle ironije, čuveni trener svetle puti Dejv Robins, poznatiji kao „bela senka“.
„On je bio egzotičan košarkaš, čak i za naše uslove. Bio je izuzetno pokretan, porastao je još dva ili tri inča, pa sam ga stavio na centra. Imao je izuzetno visoku košarkašku inteligenciju, nije nasedao na finte šuta, preuzimao je sve, nikada nisam video da je igrač njegove visine bio toliko dominantan. Izgledao je kao fudbalski linijaš sa radom nogu najbržeg beka u košarci“, rekao je Robins.
Valas nije zaboravio na plantažu i lekcije koje je naučio tamo i neumorno je radio jer je sada znao da NBA nije tako nerealan san. Zato je i bio toliko razočaran te večeri kada njegovo ime nije prozvano na draftu. Ali, to nije značilo da je njegov NBA san gotov, značilo je samo da mora okolnim putem.
Tako se leta 1996. Ben Valas našao u Italiji i potpisao za Ređo Kalabriju. Sada se veoma rado seća tog iskustva.
„Naučio sam mnogo tamo, pre svega osnove igre. Naučio sam da razmišljam malo drugačije i da vidim da košarka ima bezbroj mogućnosti. Naučio sam da svet nije samo SAD“.
Nije dugo trebalo trenerima u NBA da vide šta su propustili, pa ga je već tokom te sezone doveo Vašington, gde je napredovao, korak po korak i strpljivo čekao šansu.
Posle tri sezone u Vizardsima, gde je 206cm visoki Valas u poslednjoj stigao do proseka od 6 poena, 9 skokova i 3 blokade, što je već počelo da liči na brojke koje će beležiti tokom karijere, trejdovan je u Orlando, gde je odigrao samo jednu sezonu. A onda je došao momenat koji je promenio istoriju Detroit Pistonsa, pa i NBA. U paketu koji je poslat u „grad motora“ za Grenta Hila bio je i lepo upakovani „Big Ben“.
Ni tamo nije došlo sve baš odmah na svoje mesto, ali ako je neko mesto bilo za Valasa, onda je to bio „blue collar“, radnički Detroit, gde se nosila kutija sa ručkom na posao od 9 do 5 i gde lenjivci nisu baš rado bili viđeni. Sve je „kliknulo“ kada je Leri Braun 2003. došao na mesto trenera i shvatio da kad već ne može da pobedi tako što će dati koš više, pobediće tako što će primiti koš manje.
Pistonsi su imali Tajšona Prinsa sa neverovatno dugim rukama, koji je mogao da „preuzima“ šta god treba, imali su Valasa koji je čuvao obruč kao da je onaj prvi dres koji je video u kolima najstarijeg brata, imali su Čonsija Bilapsa i Ripa Hamiltona, dva „no nonsence“ igrača koji će se potući ako treba (i potukli su se kasnije sa Indijanom), a kao „šlag na tortu“ došao Rašid Valas 2004.
Bili su tu i veterani kao Elden Kembel koji je, na žalost, nedavno preminuo, Lindzi Hanter i Mehmet Okur koji je mogao da „širi“ teren svojim šutevima iz daljine, Darvin Hem, koji je nedavno bio trener Lejkersa i naravno, ne zaboravimo Darka Miličića. Bio je to tim ratnika, sve osim lep za gledanje, ali u Detroitu, cilj je uvek opravdavao sredstvo, pa su navijači, kako samo oni umeju, zavoleli i ovu verziju tima isto kao „Bad Boys-e“ krajem osamdesetih.
U sezoni 2002-2003 izgubili su finale istoka od ne tako jakih Netsa 4-0, ali jasno su se videli obrisi onoga što će se dogoditi sledeće sezone. Sa skorom od 54-28 nisu ušli kao prvi nosioci u plej-of, ali u drugoj rundi, osveta Netsima i pobeda u prvoj utakmici rezultatom 78-56 pokazala je ostatku NBA šta ih čeka.
U finalu, bili su potpuni autsajderi protiv Lejkersa, ali ovom timu, ta uloga je savršeno odgovarala. Može se reći da su odnosi Šeka i Kobija bili već van kontrole, može se reći i da je prilično star tim Lejkersa bio umoran jer im je to bilo četvrto uzastopno finale, ali to kako ih je Detroit kao autsajder jednostavno uništio sa 4-1 ostaće upisano u analima. Jedini „ol star“ u tom timu bio je Ben Valas sa učinkom 9.5 poena, 12.5 skokova i tri blokade po utakmici.
Ben Valas je bio ubedljivo najbolji odbrambeni igrač NBA, četiri puta je osvajao nagradu za najboljeg defanzivca. Mogao je odbranom da „uguši“ Alena Ajversona, isto kao i Šeka. Blokirao je šuteve, izlazio na liniju dodavanja, krao lopte, bio na skoku, postavljao jake blokove da bi Hamilton i Bilaps imali otvorene šuteve. Radio je sve ono što se ne vidi u statistici, svakim svojim potezom davao energiju timu. Igrao je i povređen jer sve je bilo lakše od onih dana na plantažama i kada je bio „potrčko“ starijoj braći. Bio je svugde, a nikome nije smetao.
„To nije bio tim, to su bila brađa povezana konekcijom koja ne može da se opiše rečima. Delili smo i mnogo toga van terena. Zato smo i pobeđivali mnoge utakmice koje možda nije trebalo da pobedimo. Mi nismo imali superzvezdu, ali smo uvek imali pet zvezda na terenu koji su ostavljali srce i dušu na parketu. Mislim da mnogi uzimaju taj tim zdravo za gotovo, jer zamislite da sada neki tim primi manje od 70 poena“, rekao je Valas nedavno u jednom podkastu.
Lindzi Hanter je samo potvrdio njegove reči.
„Da, čoveče, bili smo braća, ali znalo se kada se radi. Mislim da su naši treninzi bili teži od većine utakmica. Niko nikoga nije štedeo. Ali, znali smo šta nam je krajnji cilj“.
Sledeće sezone, Detroit je izgubio finale od San Antonija u sedam utakmica. Sezonu posle toga (2006), poraženi su od Majamija u finalu istoka 4-2, a onda je 2007. Lebron Džejms definitivno porastao i bukvalno sam savladao Detroit. Ali Big Bena tada više nije ni bilo u timu, jer on to verovatno ne bi dozvolio, pa makar se ponovio „Malice at the Palace“.
Valas je potpisao za Čikago Bulse, dobio je četvorogodišnji ugovor vredan 60 miliona dolara, jer posle lovorika, trebalo je obezbediti pokolenja. Ipak, ne možete imati sve u životu, pa Big Ben nije bio ni senka onog igrača iz Detroita, počele su da ga muče povrede, a ni tim koji je imao oko sebe nije bio tako dobar. Bilo je to mučenje i za njega i za Čikago, pa je tokom sezone 2007-2008 trejdovan u Klivlend.
Ni tamo nije mogao da dostigne visine iz Detroita, pa je odlučio da se u sezoni 2009-2010 vrati tamo gde je jedino mogao, u Pistonse. Imao je neku vrstu renesanse, dovoljnu da bi svaki put dobio ovacije navijača, ali ne dovoljnu da bi vratio tim u borbu za titulu. Posle sezone 2011-2012, sa 37 godina, odlučio je da je kraj.
Nakon završetka karijere, Valasa je čekala još jedna bitka, ona koju biju mnogi slavni sportisti kada odu u penziju: depresija. Ali Big Ben nikada nije bežao ni od jedne od bitke i borio bi se sve dok ne bi pobedio, pa je tako bilo i ovaj put. Put do pobede vodio je preko trenerskog posla, prvo je radio sa klincima, pa onda u G ligi i ponovo pronašao svrhu. Sada je savetnik u, pogađate, Detroit Pistonsima.
Ben Valas je, inače, najgori šuter slobodnih bacanja u istoriji NBA sa 41.4 posto uspešnosti. Nikoga nije bilo briga zbog toga. Ben Valas nikada u karijeri nije imao sezonu sa prosekom od 10 ili više poena. Nikoga nije bilo briga zbog toga. Čak ni Kuću slavnih, u koju je uvršten 2021. i jedini je njen član koji nije draftovan. Možemo da pišemo o Benu Valasu beskonačno, ali on je toliko veliki, da možemo da ga opišemo i samo u dve rečenice u stilu Chat GPT, jer sada Chat GPT radi sve i tako završimo ovaj tekst o „ministru odbrane“.
Ben Valas ostaće upamćen kao simbol beskompromisne odbrane, nesalomive volje i rada koji je nadoknadio sve ono što mu je nedostajalo u ofanzivnom talentu. Njegova karijera dokaz je da srce, disciplina i strast mogu stvoriti legendu bez obzira na sve okolnosti.
(recite mi u komentarima da li sam pogodio šta bi napisao Chat GPT?) 🙂
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare