Početkom aprila 2024. godine, Laslo Đere operisao je desni lakat. Povratak je bio pun sumnji, bola, praćen gubitkom samopouzdanja i ispadanjem iz prvih 100, ali Đere nije čovek koji tako lako odustaje, što je u životu već mnogo puta dokazao.

Bilo je potrebno mnogo duže nego što se nadao i očekivao, ali 29-godišnjak iz Sente sada je opet na pravom putu. Pozitivnih znakova bilo je još krajem prošle sezone, ali šljaka mu je oduvek bila omiljena.

Pročitajte i:

Protiv ovoga se Novak bori: Ružan potez Indijan Velsa

Tenis

4. mar 2025 23

Tenis

4. mar 2025 23

Žreb nam priprema spektakl: Đoković dobio Kirjosa i Alkaraza!

ATP

4. mar 2025 6

ATP

4. mar 2025 6

U Buenos Ajresu je došao do polufinala i u tri seta izgubio od Žoaa Fonseke, da bi dve nedelje kasnije osvojio svoju treću ATP titulu, prvu posle četiri i po godine.

Na putu do trofeja u Santijagu – koji mu je doneo veliko olakšanje i zadovoljstvo – Đere je savladao Ignasija Busea, Pedra Martineza, Žaimea Fariju, Fransiska Serundola i Sebastijana Baeza.

U ekskluzivnom intervjuu za Sport klub, Đere je otvoreno govorio o mukama koje je prošao, svom novom treneru Mariju Tudoru, instagram objavi svoje devojke Tamare, ciljevima do kraja sezone…

„U Beogradu je ličilo na ono što znam“

Kada si uvideo da ti se igra i samopouzdanje vraćaju?

Počeo sam bolje da igram tek krajem prošle sezone, rekao bih da sam u Stokholmu odigrao najbolje do tog trenutka u celoj 2024. godini. Onda sam imao dva rezultatski loša čelendžera, da bih u Beogradu pokazao opet visok nivo tenisa – to je ličilo na ono što znam da igram. Tu sam nazirao da se barem igra vraća na momente.

Već neko vreme igraš bolje, to se videlo, ali mnogi smatraju da je ovo „tvoj“ deo sezone, Južna Amerika. Jesi li saglasan sa time?

Volim šljaku i znam da igram na šljaci. Za Južnu Ameriku svi smatraju da je moj deo sezone, ali ne znam koliko je baš ’moj’. Kada pogledamo, samo dvaput od šest puta – koliko sam bio ovde – odigrao sam dobro. Drago mi je zbog toga da se konačno sve poklopilo.

„Ispadanje iz top 100 mi je baš teško palo“

Rekao si na konferenciji da si sumnjao da ćeš morati ranije da završiš karijeru. Koja su ti bila 2-3 najmračnija trenutka tokom pauze i pokušaja da se vratiš?

Bilo je generalno teško jer sam očekivao da ću se brže vratiti. Ovo mi je bilo prvo iskustvo sa ozbiljnijom povredom. Relativno brzo sam se ja vratio na teren. Kada sam odigrao meč od pet i po sati na Rolan Garosu, mislio sam da će sve mnogo brže da ide.

Ipak, lakat mi je još mesecima posle pravio probleme, nije to bio osećaj koji sam želeo i očekivao. Mučio sam se zato i sa igrom i sa samopouzdanjem, rezultati su naravno nedostajali… Posebno mi je teško palo ispadanje iz prvih 100, onda kvalifikacije za Australijan open. Nadovezali su se i drugi problemi sa telom – nisu bile velike povrede, ali nekoliko manjih, stalno neki bolovi… Baš je bio težak povratak.

Kako si sada sa povredama/bolovima, je l’ sve u redu?

Hvala bogu, sve je u redu. Telo mi je u dobrom stanju, stvarno se dobro osećam. U Južnoj Americi sam odigrao dosta mečeva i dobro sam izdržao. Drago mi je zbog toga, podsetilo me je na stara dobra vremena kada sam se stvarno dobro osećao.

„Blizak prijatelj sa Ivaniševićem, treba mi naš mentalitet“

Pričaj mi malo o saradnji s Mariom Tudorom. Šta ti je on doneo, kako komunicirate?

Pre svega, Mario je divan čovek i jako dobro se slažemo. Što sam više u ovom sportu, to više značaja pridajem tome da mi tim bude sastavljen od ljudi sa naših prostora. Vidim vrednost u tome što imamo sličan mentalitet. Tako je kliknulo i sa Mariom – slično razmišljamo. Drugačije je nego raditi s nekim Argentincem, Špancem, Francuzom…

Bitno je da možemo kvalitetno da provodimo vreme i van terena, pošto smo 30 sedmica godišnje zajedno. Naravno, jako je bitno ono što radimo na terenu, ali meni je važno i da to bude dobar čovek, da mogu da popričam s njim van terena. Teniski, ima neprocenjivo iskustvo – još dok mu je bilo 23 godine, putovao je sa Goranom Ivaniševićem, koji mu je blizak prijatelj. Potom je pet godina proveo u timu Miloša Raonića, još jednog vrhunskog igrača. Ima ogromno znanje i iskustvo.

Vratio si se u taj, da kažemo, širi vrh, sada si 74. na ATP listi. Jesi li postavio neke ciljeve sebi do kraja sezone?

Neću sada sebi postavljati ciljeve u vezi sa renkingom i rezultatima. Svih ovih meseci sam bio preopterećen rezultatima i ATP listom. Kada sam sve te priče zanemario pre mesec i kusur dana, tada je krenulo nabolje. Cilj mi je samo da nastavim da napredujem, da dajem sve od sebe na treninzima i u mečevima, da vodim računa o svom telu i da budem zdrav do kraja sezone. Samim tim će i rezultati doći.

„Džaba dobar trening ako zanemariš ostalo“

Tvoja devojka Tamara je istakla tvoju disciplinu i rekla da si „vojnik“. U kojim postupcima/rutinama se ogleda ta tvoja disciplinovanost?

Po mom mišljenju, to je način života. Ili jesi disciplinovan ili nisi, to je ’da’ ili ’ne’ pitanje. Naravno, kada ne radi i ne trenira, čovek treba i da se opusti i da se odmori. Ipak, kada se radi, idemo „all in“.

Džabe je da sve uradiš kako treba na terenu ako posle treninga ne ispuniš brojne obaveze van terena – kako vodiš računa o svom telu, koliko spavaš, šta jedeš… Ako te sfere zanemariš, onda ne možeš da kažeš da si disciplinovan.

Koji su ti sledeći planovi?

Fizički nisam mogao da stignem u Indijan Vels na kvalifikacije, a onda nije imalo smisla ostajati i da čekam čelendžer posle, pogotovo što bih prelazio sa šljake na beton, pa onda opet na šljaku. Zato će mi sledeći turnir biti Bukurešt (počev od 31. marta).

Bonus video: