Andreas "Endi" Kepke jedan je od najbolijh i najdugovečnijih golmana u istoriji Bundeslige. Kao repezentativac Nemačke osvojio je Evropsko i Svetsko prvenstvo, kao trener golmana takođe ima svetsku titulu, ali ga je u klupskom fudbalu pratio maler – čak šest puta je ispadao iz lige, od toga tri puta iz Bundeslige.

Legende Bundeslige

Legende Bundeslige: Prvi Afrikanac kapiten u Nemačkoj

Bundesliga

20. avg 2023 0

Bundesliga

20. avg 2023 0

Legende Bundeslige: Crveni baron uz rame Kajzeru Francu

Bundesliga

13. avg 2023 0

Bundesliga

13. avg 2023 0

Legende Bundeslige: Robijao zbog lažne optužbe za krađu

Bundesliga

6. avg 2023 2

Bundesliga

6. avg 2023 2

Legende Bundeslige: Ulf, Crni bombarder i Kriger iz Drezdena

Bundesliga

30. jul 2023 0

Bundesliga

30. jul 2023 0

Legende Bundeslige: „Leteći“ Ridle, nemački Majkl Džordan

Bundesliga

23. jul 2023 0

Bundesliga

23. jul 2023 0

Rođen je u gradu rukometa Kilu, gde je i počeo fudbalsku karijeru, ali kao – desno krilo. Međutim, brzo je shvatio da se mnogo bolje snalazi između stativa. Imao je samo 18 godina kada je debitovao na golu Holštajn Kila u drugoj nemačkoj ligi Sever.

Sledeće sezone prvi put je doživeo zlu sudbinu koja ga je pratila kroz karijeru – na kraju sezone dvanaest timova je ispalo iz lige zbog spajanja 2. Bundeslige Sever i Jug. Kepkeov tim završio je na 19. mestu i morao je u nižu Oberligu. Kepke je kao mlad golman dve godine bio standardan u svom matičnom klubu.

U leto 1983. prelazi u berlinski klub Šarlotenburg, koji je tada upravo ušao u 2. Bundesligu. Odmah je stao na gol i odigrao svih 38 utakmica u prvenstvu. Na žalost, iako je bilo nekih odličnih rezultata poput pobede nad Sarbrikenom od 8:1, Kepkeov novi klub je završio u zoni ispadanja i on je u kratkom vremenskom periodu ponovo promenio sredinu. Ostao je u Berlinu, ali je sada stao na gol poznatije Herte, koja je tada igrala u drugoj nemačkoj ligi.

Tu je ostao dve godine i te druge sezone doživeo je treće ispadanje u karijeri – Herta je završila među amatere, a Kepke je 1986. godine konačno stigao do Bundeslige. Potpisao je ugovor sa Nirnbergom i u elitnoj nemačkoj ligi debitovao je 9. avgusta ‘86. protiv Verdera u Bremenu.

Punih osam godina branio je za Frankovce sve do kraja sezone 1993/94 kada su i oni završili u Cvajti. To prvo Kepkeovo ispadanje iz Bundeslige bilo je na više nego bizaran način. Nirnberg je u 32. kolu gostovao Bajernu i izgubio sa 2:1, tako što je sudija Osmers na intervenciju svog pomoćnika Jablonskog priznao pobedonosni gol Tomasa Helmera iako je lopta prošla pored Kepkeovog gola i zatresla mrežu sa spoljne strane. Nirnberg je uložio žalbu zbog “fantomskog gola” i DFB je odlučio da se utakmica ponovi, iako su se Kepke i saigrači nadali da će biti regustrovana rezultatom 1:1. U novom meču Bajern je pobedio sa čak 5:0 i na kraju je Nirnbergu upravo taj jedan bod nedostajao da izbegne ispadanje.

Iako Nirnberg tih godina nije pripadao samom vrhu nemačkog fudbala, Kepke se nametnuo odličnim odbranama i od 1990. bio je reprezentativac, a 1993. je zvanično proglašen za Fudbalera godine u Nemačkoj. Iz tog perioda pamte se i dva gola koje je postigao iz jedanesteraca. Prvi u sezoni 1992/93 protiv Kelna, kada je savladao reprezentativnog kolegu Boda Ilgnera, drugi godinu kasnije protiv Dinama iz Drezdena.

U leto 1994. Kepke se preselio u Frankfurt na gol Ajntrahta gde je zamenio Ulija Štajna i naredne dve godine bio jedini igrač u timu koji je odigrao sve utakmice u Bundesligi. Prve sezone Ajntraht je bio osmi na tabeli, međutim, naredne godine rezultati su bili neočekivano loši i Kepke nije uspeo da spreči svoje peto ispadanje sa petim različitim klubom. Primio je tada čak 68 golova, što je bilo više od bilo kod drugog golmana u Bundesligi.

Istog leta kada je ispao sa Ajntrahtom, doživeo je najlepše trenutke sa nacionalnim timom. Nemačka je te 1996. osvojila Evropskom prvenstvo u Engleskoj, a Kepke je bio broj 1 na svih šest utakmica i izabran je za najboljeg golmana na turniru. Proslavio se i sa dva odbranjena penala – Đanfranku Zoli protiv Italije i Geretu Sautgejtu protiv Engleske.

Cena mu je skočila i nakon Evropskog šampionata bio je zatrpan ponudama. Prvo je trebalo da potpiše za Štutgart, zatim Barselonu, da bi na kraju prešao u Olimpik iz Marseja. U Francuskoj je ostao dve i po godine, da bi tokom zimske pauze u sezoni 1998/99, odlučio da se vrati u Bundesligu i pomogne svom bivšem klubu Nirnbergu u borbi za opstanak. Na žalost, nije uspeo i Nirnberg je na kraju završio u Cvajtu i to samo zbog manje datih golova od Ajntrahta iz Frankfurta. Bilo je to šesto Kepkeovo ispadanje iz lige.

Sad već kao veteran, još dve sezone je branio gol Nirnbegra i pomogao mu da se 2001. vrati u Bundesligu, ali je tada sa 39 godina odlučio da se definitivno penzioniše i mesto na golu ustupi 15 godina mlađem Darijusu Kampu. Na oproštajnoj utakmici 15. jula 2001. 40.000 navijača Nirnberga ispratilo ga je ovacijama u zasluženu penziju.

Ostaće zabeleženo da je branio na blizu 800 zvaničnih utakmica, uključujući 59 za reprezentaciju Nemačke sa kojom je učestvovao na tri Svetska i dva evropska prvenstva. Ima titulu prvaka sveta iz 1990, ali je tada bio rezervni golman. Od reprezentacije se zvanično oprostio nakon poraza od Hrvatske u četvrtfinalu Mondijala 1998.

Od 2004. do 2021. bio je trener golmana nemačke reprezentacije sa kojom je ponovo bio prvak sveta 2014. u Brazilu.

Zapevao kao Perica Radenković

Godine 1992. Andreas Kopke je zapevao i snimio CD pod nazivom “Broj 1”, ali ta pesma nije ni blizu postala hit u Nemačkoj, kao recimo pesma nekadašnjeg jugoslovenskog i srpskog golmana Perice Radenkovića “Ja sam Radi, ja sam kralj”, koja je šezdesetih godina na Top listama u Nemačkoj bila u jednom trenutku čak ispred Bitlsa i Rolingstona.