Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Uve Bajn smatra se jednim od najkreativnijih nemačkih fudbalera s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina. Igrao je za četiri bundesligaška kluba, a posebno je dobre partije pružao u Ajntrahtu iz Frankfurta gde mu je trener jedno vreme bio i Dragoslav Stepanović.
Legende Bundeslige
Rođen je u Heringenu, malom gradu u nemačkoj pokrajini Hesen. Profesionalnu karijeru počeo je kao tinejdžer u Kikersu iz Ofenbahu, klubu koji je često “putovao” gore-dole iz treće lige do Cvajte, pa sve do prve Bundeslige.
Četiri sezone je Uve Bajn igrao u Cvajti i dva puta gubio u plej-ofu, prvo od Ajntrahta iz Braunšvajga zatim i od Bajera iz Leverkuzena, pre nego što je 1983. pomogao klubu iz Ofenbaha da konačno uđe u Bundesligu.
Bez obzira što je Kikers tada samo jedno leto igrao u elitnom rangu bila je to jedna od najboljih sezona u karijeri u to vreme mladog Bajnu. Kao igrač sredine terena bio je najbolji strelac ekipe, postigao je 15 golova, uključujući i dva het-trik protiv Borusije Menhengladbah i Verdera iz Bremena.
Dovoljna preporuka da sledeće sezone njegov ugovor otkupi Keln, tih godina jedan od najboljih nemačkih i evropskih klubova. Međutim, rezultati naredne tri sezone nisu opravdali renome i uložen novac, iako su popularni Jarčevi 1986. godine stigli do finala Kupa UEFA. Rival je bio slavni Real Madrid, predvođen Butrahenjom, Ugom Sančesom, Valdanom, Santiljanom, Huanitom, Mičelom, Kamačom i ostalim zvezdama. U Madridu je bilo čak 5:1 za Real, u revanšu u Kelnu 2:0 za nemački tim, a vodeći gol postigao je upravo Uven Bajn i to udarcem glavom.
Iako je često znao da postiže golove, najčešće zahvaljujući snažnom i preciznom udarcu, ono što je obeležilo njegovu karijeru bile su asistencije. Podjednako je bio efikasan i kreativan paker zbog čega je svim trenerima bio omiljeni igrač. Jedina mana ili nedostatak, bila je fizička sprema. Kako se za njega govorilo, nije imao velike velike „baterije“.
U leto 1987. prešao je u redove tadašnjeg vicešampiona Hamburgera. Na sredini terena formirao je odličan tandem sa Tomasom Fon Hezenom, ali ponovo su izostali pravi rezultati i trofeji.
Posle dve sezone provedene u najvećoj nemačkoj luci seli se 500 kilometara južnije u Frankfurt i u dresu Ajntrahta provodi najbolje godine u karijeri. Posebno je dobro igrao u periodu kada mu je trener bio Dragoslav Stepanović. Srpski trener nasledio je Jerga Bergera u aprilu 1991. posle teškog poraza od HSV-a 0:6 usred Frankfurta.
Uve Bajn se na terenu odlično slagao sa Andreasom Melerom i crveno-crni su tih godina igrali možda i najlepši fudbal u Bundesligi. Na žalost, ponovo su izostali trofeji. Ajntraht je u tom periodu tri puta završio kao treći na tabeli, a posebno je tragičan bio finiš sezone 91/92.
Bajn je sa osam golova i brojnim asistencijama te sezone bio jedan od najboljih igrača u ligi. Pamti se i velika pobeda nad minhenskim Bajernom u Frankfurtu od 3:2, kada je namestio sva tri pogotka saigračima.
Stepanovićev tim se tokom većeg dela sezone smenjivao na čelu tabele sa Borusijom Dortmund. Drama je dostigla vrhunac u poslednjem kolu pošto su tri kluba ušla sa istim brojem bodova. Ajntraht je bio u pol poziciji, jer je imao najbolju gol-razliku i gostovao je Hanzi iz Roštoka, koja je izgubila sve šanse u borbi za opstanak. Međutim, Uve Bajn, Andreas Meler, Entoni Jeboa, Manfred Binc, Ralf Veber, golman Uli Štajn i saigrači doživeli su šokantan poraz od 2:1 i titulu je na kraju osvajio Dubajićev Štutgart.
Slaba je vajda za Uvea Bajna što je tada tri sezone uzastopno bio najbolji asistent Bundeslige i četiri godine zaredom u idealnom timu šampionata.
Ipak, utehu je našao u dresu nemačke reprezentacije. Tih godina bio je član nacionalnog tima, a krunu karijere predstavljala je titula prvaka sveta osvojena 1990. na Mundijalu u Italiji. Bajn je bio starter u četiri od prvih pet utakmica, uključujući i premijerni meč i pobedu nad Jugoslavijom od 4:1 u Milanu. Igrao je na San Siru do 74. minuta kada je mesto ustupio velikom prijatelju Andreasu Meleru.
Postigao je na tom Svetskom prvenstvu i jedan gol, u ubedljivoj pobedi nad Ujedinjenim Arapskim Emiratima od 5:1. Na žalost, povredio se u četvrtfinalu protiv tadašnje Čehoslovačke i nije igrao u polufinalu i finalu.
Za reprezentaciju Nemačke igrao je do 1993, a u Frankfurtu je ostao do ’94.
Igrajući za Kikers iz Ofenbaha, Keln, Hamburger i Ajntraht ukupno je odigrao 300 utakmica u Bundesligi i postigao 91 gol. Ne postoji tačna evidencija o broju asistencija, ali je ostao upamćen kao jedan od najboljih pakera u nemačkom fudbalu.
Poslednje tri profesionalne godine proveo je u Japanu, igrao je za ekipu Urava Red Dajmonds gde mu je između ostalih saigrač bio zemljak Gvido Buhvald, a trener takođe Nemac Holger Osiek. Igračku karijeru zvanično je završio 1998. igrajući za svoju dušu u regionalnom ligašu Gisenu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!