Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Od silnih zahteva, ostalo je veliko razočaranje. Poslednjih godina do nivoa ćutanja – priče o Ligi mladih Srbije postale su već pleonazam u ozbiljnim temama za afirmaciju domaćih talenata. Sve su tiše, skoro zaboravljene u razgovorima...
Nije teško pronaći objašnjenje zašto ni na „fudbalskim agorama“ od Kelebije do Šare nema više otvorene debate o „vantarifnom“ takmičenju pod kapom Fudbalskog saveza Srbije. Ranije glasno potenciran predlog praktično nije ni imao šansu da zaživi iz više razloga.
SK paketić
Projekat Lige mladih, osnovno namenjen fudbalerima ograničenog starosnog doba i potencijalnim prvotimcima, provlačio se poslednjih decenija kao jedini putić za grupu fudbalera „izlaznog“ godišta iz omladinskog staža. Obe ideje, krajem devedesetih godina i 2017. brzo su pale u vodu.
Bez želje najodgovornijih u Fudbalskom savezu Srbije da istraju i ostave prostor konkretnijim analizama i ocenama…
Premijerno takmičenje, s jeseni 1997, imalo je za nijansu dozu veće ozbiljnosti. Učestvovali su, uglavnom, beogradski prvoligaši, Vojvodina, niški Radnički, Sartid… Igrali su fudbaleri do 23 godine, plus angažovani na tada dvojnim registracijama i momci bez ugovora, potencijalne novajlije. Buduća velika imena jugoslovenskog fudbala, na čelu sa Nemanjom Vidićem, stasavali su u neformalnom takmičenju. Utakmice su igrane, uglavnom, na pomoćnim terenima klubova domaćina.
Tačno dve decenije kasnije, isključivo na dobrovoljnoj bazi, postavljen je sličan projekat. Neformalno ograničen na superligaše iz beogradskog regiona, uz „pojačanja“ iz Vojvodine. Najveći deo utakmica odigran je na Adi Ciganliji. Posle svega šest odigranih kola, liga je prekinuta, bez objašnjenja i želje odgovornih za detaljnijom pričom. Presahla je i poslednja nada o takmičenju fudbalera i ključnoj fazi „postformacije“…
„Osetio sam, neposredno na terenu, benefite takmičenja mladih. Dižem apsolutno ruku „za“ oživljavanje projekta od velikog značaja. Opet, vodeći Vojvodinu spoznao sam i muku domaćih trenera – disbalans između zahtevanih pobeda i afirmacije mladih. Lansiranje Topića, Zukića, Neškovića, Bjekovića, Savića i Jeličića, golobradih dečaka u prvi tim, imalo je cenu. Sa decom se ne pliva superligaškim vodama! Vojvodina traži mnogo više od pukog učešća u plej-ofu, tu je ključan jaz, usud trenera u domaćim klubovima. Ili Evropa, ili deca?“, napravio je Radovan Krivokapić, selektor mlađe omladinske reprezentacije, odličan uvod u priču o Ligi mladih.
Sličan stav godinama profiliše i Mirko Poledica. Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ potencira probleme momaka posle završenog stažiranja u omladinskim takmičenjima. Za mnoge od njih, nepravedno i nerezonski, prelazak u seniorski fudbal znači i kraj karijere. Bez šanse da se dokažu na velikoj sceni, posle više od decenije posvećene najpopularnijem sportu. Da li je to samo lični poraz nedorečenih fudbalera?
„Čitav sistem postavljen je na pogrešnim osnovama, jer nemamo razvojnu ili “B” ligu. Potrebna nam je reorganizacija u profesionalnom i amaterskom rangu takmičenja. Super i Prvu liga projektovane su da se uništi mladi igrač. Postoji problem formiranja igrača do 21 godine, nema takmičenja prilagođenih mladim. Zato ne treba da nas čudi podatak – Super liga je “omatorila” sa prosekom starosti od oko 25 godina”, konstatovao je Mirko Poledica u jednom intervjua sa temom školovanja talenata i jačanja baze domaćeg fudbala.
Problem neigranja direktno zadire u polje mlade reprezentacije. Srpski fudbaleri, van granica matice, takođe, retko igraju, domaći stasali pod dekretom „bonus“ pravila nemaju kvalitet za veliku scenu. Veliki i platežno najmoćniji klubovi, Crvena zvezda i Partizan, delimično su rešili probleme formiranjem filijala – Grafičara i Teleoptika. Problemi, u takvom disbalansu, godinama plivaju na površini – oba kluba kucala su na prag elitnog ranga i istovremeno, učestalim pozajmicama superligašima, „udarili“ i na regularnost takmičenja…
Manje moćniji, nekad Rad, kasnije Vojvodina, Spartak i Čukarički, pokušali su da se suoče sa anomalijama sistema, takođe, slanjem talenata u ekipe srpskoligaškog ranga. Nisu dugo izdržali – izolovani projekti drugog tima skupi su za domaće prilike. A, Srpska liga, ipak, danas ne nudi mnogo. Loši tereni, neadekvatan rad, učestale neregularnosti, skroman kvalitete fudbala, nisu dobar okvir za razvoj supertalentovanih tinejdžera. Mnogi od njih, nezadovoljni ponudama za školovanje u trećem rangu, u konsultaciji sa roditeljima, brzo dižu ruke od fudbala…
Zato Liga mladih, kao jedini izlaz „napred“, zaslužuje još jednu šansu. Pošteniju, jasnije definisanu, uz veću potporu Fudbalskog saveza Srbije i krupnih riba iz fudbalskog akvarijuma…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare