Uz ime legendarne odbojkaške dive, Maje Ognjenović, u poslednje vreme stižu samo vesti kojima se ceo svet divi.

Prošlog leta učestvovala je na svojim petim Olimpijskim igrama, a u isto vreme u Parizu je nosila i zastavu svoje zemlje na ceremoniji svečanog otvaranja. Sa puno uspeha, ali i ogromnog žara, ove jeseni je povela i svoj Skandići ka novim uspesima, da bi poslednjih dana 2024. godine pristala da produži ugovor na još jednu sezonu.

Pročitajte još

Zoran Terzić za SK: Stari stručni štab i igračice, nove ambicije

Odbojka

26. dec 2024 10

Odbojka

26. dec 2024 10

Podraščanin: Reprezentacija je bila ostvarenje dečačkih snova

Odbojka

3. jan 2025 0

Odbojka

3. jan 2025 0

Kada s njom razgovarate, dobijate uverenje da to „nije ništa specijalno“ i „da se ona još uvek u svemu sjajno oseća“. Maja kaže da je sve to „samo normalan sled događaja“!

Prekidamo je pitanjem:

Zar nije bilo priče da vam je ovo poslednja igračka sezona u karijeri?

„Jeste, mislila sam i ja u jednom trenutku da je poslednja sezona i da ću biti tužna zbog svega. A onda su počeli treninzi, utakmice, putovanja… Zaboravila sam na sve i bilo mi je super. Dolazi i ponuda uprave o novom ugovoru. Neočekivan trenutak. Posle kraćeg razmišljanja kažem, može, produžiću ugovor. Igraću dokle god budem osećala sreću i zadovoljstvo. Jednostavno, ne osećam nikakvu muku, naprotiv, igram sa lakoćom…“.

Maja smatra da je to, u jednu ruku i blagoslov…

Novogodišnji paketić

Aleš za SK: Ne mogu kao Roglič, nemam šta više da dam Apriliji

Moto GP

6. jan 2025 2

Moto GP

6. jan 2025 2

Trči, Beri, trči i kletva Detroit Lajonsa

Skener

6. jan 2025 7

Skener

6. jan 2025 7

„Ne treba da bude kraj karijere samo zbog činjenice što imate 40 godina! Kraj treba da se desi kad osetite da vam je muka od svega.“

I da zaključimo priču o želji i motivaciji, koja se u Majinom slučaju ne dovodi u pitanje evo već više od dve decenije…

„Ja sam tu sa sobom načisto. Kad se nešto voli, kad nešto želiš i kada si motivisan, onda je na tom putu jako malo prepreka. Italija je, za razliku od Turske, gde sam provela šest divnih godina, još i lepša za življenje. Ovde je sve nekako lagano, ovde ljudi znaju da uživaju. Kada se sve to uklopi sa terenom i punim Halama ljudi koji vole i prate odbojku, onda su mi sve stvari predivne. I dvorana i tarafleks i oprema i život i hrana i društvo… Možda mi zasmetaju neke stvari vezane za samu ekipu, za igru, ali sve okolo je sjajno. Čak i otići na trening…“

Maja Ognjenović je prve odbojkaške korake načinila u rodnom Zrenjaninu, ali je jako mlada došla u Crvenu zvezdu, gde je igrački sazrela i osvojila prve velike trofeje.

„Neke stvari koje sam naučila tada, koriste mi i dan danas. Osnovno vaspitanje, ono koje nosiš iz kuće i iz škole, koristiš u svakoj situaciji. U mojim godinama morate da pazite na ponašanje, od onog u autobusu, do onog na treningu, ili na utakmici. Tu ne smete da menjate pravila.“

Bez puno podsećanja na nastup u Parizu, nismo mogli, a da se ne dodirnemo teme „reprezentacija“ i povratka Zorana Terzića na kormilo iste?

„Da, Terza je ponovo tu…“, priča Maja dok na aerodromu u Pizi čeka let za Bukurešt, jer njena ekipa u sredu igra meč Lige šampiona protiv Voluncarija.

„Odmah da se razumemo, nisam bila od onih koja je kritikovala strance. Bilo je uspeha i sa Danijeleom, iako mi nismo sarađivali, ali i sa Đovanijem, sa kojim smo osvojili srebro na Evropskom prvenstvu. Slažem se da je u Parizu to bio neuspeh i već sam sve odbolovala i negde sklonila sa strane“.

Da se mi vratimo na Zorana Terzića?

„Nisam se još uvek čula sa Terzom, nisam mislila da će prihvatiti poziv našeg Saveza, ali sam negde priželjkivala da se to dogodi. Ipak nas on sve zna u dušu. Izveo je tri generacije i osvojio toliko medalja sa nama. Još uvek nikakav razgovor nismo obavili, iako mi je neko poslao tekst, gde on kaže da će me pozvati. A što se tiče one moje odluke o završetku reprezentativne karijere, ne bih rekla da je definitivna. Pošto se Terza vratio, neka sve još malo pričeka!“, kaže Maja.

Znači, ako bude poziva, dolazite?

„Pričala sam malopre o onom vaspitanju. Uvek sam govorila da se poziv reprezentacije ne odbija. Bilo je tako 2003. godine, a biće i 2025! I ja se slažem sa Terzinim rečima da je vreme da se šansa pruži nekim novim, mladim devojkama, da se promeni generacija. Ali isto tako mi je žao, što se još uvek nije pojavila ta neka supertalentovana igračica na poziciji dizača, ali i neki naš mladi trener, spreman da preuzme kormilo reprezentacije od Terze. Na kraju krajeva, ako mu bude potrebna Maja, tu sam, volela bih da pomognem na bilo koji način. Da li kao kapiten, da li kao savetnik, drugi, ili prvi dizač, može sve. Uvek ću biti tu kako bi reprezentacija igrala bolje.“

U 2025. godini Srbija ima dve velike obaveze, one u Ligi nacija sa turnirom u Beogradu i Svetsko prvenstvo na Tajlandu, na kojem po drugi put brani titulu?

„Znamo da Svetskom prvenstvu nije bilo vreme ove godine, ali i da je FIVB promenio kalendar takmičenja. Ne mari, prošle su tri godine od Holandije, dovoljno vremena da se poželimo novog uspeha na jednom tako velikom takmičenju. Mislim da će zlatni het-trik svima predstavljati ogroman izazov, baš kao što su vaterpolisti to uradili na Olimpijskim igrama. Isto tako smatram da će biti jako teško uraditi ono što smo uradile 2018. i 2022. godine. Za mene bi svaka medalja predstavljala ogroman uspeh, a mislim da bismo ove godine mogle malo da se posvetimo i Ligi nacija. Uvek smo zapostavljali to takmičenje i nije mi bilo pravo. Sa turnirom u Beogradu, koji će sigurno biti sjajno organizovan, mogle bismo i do medalje u tom komercijalnom takmičenju“, kaže Ognjenovićeva.

A do tada, slede vam obaveze u Skandićiju. Kakve su ambicije, šta je realnost ove sezone?

„Trenutno smo drugoplasirane na tabeli iza neprikosnovenog Koneljana, a ispred Milana, pa i Novare, za koje mnogi smatraju da imaju jače timove od našeg! Pokušaćemo da ostanemo na drugoj poziciji, kako bi u plej-ofu pokušale da dođemo do finala. U Kupu nas u polufinalu čeka meč protiv Milana, a u Ligi šampiona mislim da imamo lepu priliku da dođemo do fajnl-fora. To bi i klubu donelo puno radosti, jer su ljudi zaista mnogo uložili. Žao mi je što neke stvari uprava nije uradila na bolji način, naročito kada je u pitanju gomilanje stranih odbojkašica, ali šta je tu je. Ne bih više da komentarišem te stvari, bolje mi je da nastavim da uživam u ovome što radim“.

Na kraju razgovora, poželeli smo Maji božji mir i blagodat najvećeg hrišćanskog praznika, kojeg će ona, sa svojim saigračicama dočekati u Rumuniji.

„Navikla sam, koliko sam samo Božića provela u drugim državama i sa ljudima koji ga u tom trenutku nisu slavili. Ali dobro, biće vremena i za to, jednog dana…“, kaže Maja na kraju intervjua za sajt Sport Kluba, čijim je čitaocima poželela srećne novogodišnje i božićne praznike.