„Samo kada si apsolutno bespomoćan da bilo šta promeniš, možeš da osetiš apsolutno, skoro nestvarno spokojstvo“, napisao je Erih Marija Remark. Citiram ga već stoti put u tekstovima, ali šta ću kad je čovek bio genije.

Nikoga nije dobio mesecima, pa osvojio titulu. Preokret sezone iz vedra neba. Otkud sad ova/ovaj da igra ovako dobro?

Pročitajte i:

Voleo tenis, žene i noć, prerano je umro: Litvanski Lav

Skener

16. jul 2022 8

Skener

16. jul 2022 8

Dočekala je Bernarda nedelju iz snova

WTA

17. jul 2022 0

WTA

17. jul 2022 0

Ana Kurnjikova i Martina Hingis – teniske „spajsice“

WTA

20. jul 2022 2

WTA

20. jul 2022 2

Previše smo puta videli takve priče u tenisu da bi one bile slučajne. Evo, šampionka Vimbldona Jelena Ribakina priznala je da joj je loša priprema pomogla da se opusti. Pritisak spadne i odjednom minuli rad dođe na naplatu kad se čovek najmanje nada.

Takva je i priča Lorenca Muzetija. Malo šta je veoma talentovanom Italijanu polazilo za rukom otkad je ispustio 2-0 u setovima protiv Novaka Đokovića na Rolan Garosu prošle godine.

Posle tog meča je vezao pet poraza. Nakalemile su se neke povrede, koje nisu bile strašne, ali su onako – mučuckale, pa i ove sezone.

Na omiljenoj mu šljaci bilo je nekih solidnih pobeda, poput one nad Feliskom, ali ipak se vratio na čelendžer i osvojio ne baš jaki Forli, malo da stekne samopouzdanja. Nije vredelo, opet je vezao četiri poraza – tri na travi i od Đerea u Bostadu.

Iz Švedske je došao u Hamburg u četvrtak. Štrajkovi na aerodromima, jedna torba je nedostajala. Ona najvažnija – sa reketima. „Kako ću da igram“, pitao se Lorenco, pogotovo što je tada još trebalo da bude u kvalifikacijama.

Upada u glavni žreb i dobija na vremenu – u međuvremenu, trenirao je sa Dušanom Lajovićem, Ducijevim reketom. Dan pred prvo kolo, povraća celu noć zbog trovanja hranom.

„Možete da zamislite kako sam se spremio za turnir onda“. Možemo – nije obećavalo.

Međutim, Muzeti spasava dve meč lopte u prvom kolu – baš protiv Lajovića – a onda počinje magija. Padaju Rusuvuori i Davidovič Fokina, neke stvari se okreću u Lorencovu korist, poput iscrpljenog Serundola u polufinalu.

I, eto, nešto više od nedelju dana posle bezizlazne situacije i ne baš veselih misli, Muzeti sluša Linkin park pre nego što će izaći na finale s Karlosom Alkarazom. Finale koje će pobediti, ali ne pre nego što će morati da savlada svoje demone i da uradi nešto što je retko činio – da ostane miran kada se čini da toliko željeni trijumf klizi iz ruku.

Dve vezane meč lopte na 5:4 u drugom setu, nešto kasnije i 6-3 u taj brejku, otišlo u nepovrat. Uspeo je da se sabere i da dokaže da mu s razlogom predviđaju visine. „Papercut“ mu je dao dodatnu energiju, kaže.

„To je život. Tenis je definicija života sa usponima i padovima“.

Ugleda se Lorenco na dedu – autentičnog i iskrenog čoveka.

„Nadam se da ću u budućnosti biti kao on i žao mi je što ne može da vidi ko sam postao. On je moj heroj“.

Bravo, Lorenco, na svemu, ali najviše na tome što si prvi trofej namenio baki i dedi. Ima li šta lepše nego uspeh posvetiti najvoljenijima i tako ga učiniti još smislenijim?