Visoka delegacija Fudbalskog saveza Srbije, predvođena državnom delegacijom na jednako visokom nivou (plus Milorad Dodik) zaglavila se tog 1. maja u surčinskom blatu. I to je sva simbolika potrebna za priču o Nacionalnom stadionu.

„Dragane, teški smo“

Deset godina nakon što nam je prvi put Tomislav Karadžić objasnio da je jedino što srpskom fudbalu fali Nacionalni stadion zaputile su se državna i fudbalska delegacija da nadgledaju postavljanje kamena temeljca za izgradnju ovog čeda srpskog graditeljstva i jedinog začina koji srpskom fudbalu fali pa da zablista.

I zaglavile se u blatu.

A tog blata ne bi bilo, pa ne bi bilo ni bruke, da od rane zore (bila sam tamo nešto pre sedam tog jutra) cisterne nisu zasipale zemlju hektolitrima vode. Valjda sa idejom da kada državni i fudbalski funkcioneri stignu na ono što će jednom biti gradilište, u otvorenom autobusu, ne budu zaslepljeni prašinom. Iz ove perspektive to izgleda kao mnogo bolja opcija.

„Moraćemo u novi autobus. Ne vredi. Teški smo, Dragane. Ja ovako po kilaži, a Dragan kao čovek“, rekao je predsednik države. I pojasnio da nije pomogla ni sva prosuta voda. Naravno da nije.

I tako, kamen temeljac je postavljen. I to se desilo. Deset godina najavljivan projekat je započet. Pod budnim okom i patronatom onoga koji je sve u ovoj zemlji sam popravio, sam napravio, sam izgradio, sam asfaltirao, sam betonirao.. Sem onoga što nije i za šta niko ne zna ko jeste. Iako svi slutimo ko bi to mogao da bude.

Ili da kažemo – postavljena je lopta temeljac. Jer je simbolično, tamo gde će biti temelji spakovana lopta sa potpisima (kako su nas izvestili mediji kojima je tamo bio omogućen pristup) brojnih legendi srpskog fudbala. Iako ne znamo ko sve sve na nju potpisao, jasno smo mogli da vidimo da je to uradio i legednarni srpski fudbaler Milorad Dodik?!?!

Ah ta dokumentacija…

Zabavili smo se podsećanjem na ovu anegdotu, ali hajde da vidimo šta smo sve saznali (i naslutili) za ovih godinu dana od kada i zvanično znamo da stadion gradimo kao deo potrebne infrastrukture za Expo 2027.

U toku najava postavljanja kamena temeljca (kažem najava jer ih je zaista tokom februara i marta bilo nekoliko i stizale su sa dve adrese – od Aleksandra Vučića i od Siniše Malog, dvojice najčešće spominjanih protagonista ove priče u protekloj deceniji) stizale su i vesti o izradi i pribavljanju potrebne dokumentacije.

Pa, da vidimo šta smo imali.

Nacionalni stadion: San ili java vredna stotine miliona

Nacionalni stadion: Važno da je u budžetu, pa kad bude

Brze pruge Srbije

Dan je 22. februar. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je tendere za stručni nadzor nad sedam velikih projekata za 2024. godinu.

Među najavljenim projektima je i pruga Zemun polje – Nacionalni stadion

Nabavka stručnog nadzora na projektu izgradnje železničke pruge Zemun polje – Nacionalni stadion procenjena je na 660 miliona dinara, a planirana je za prvi kvartal 2024. godine. Predviđeno je trogodišnje finansiranje posla stručnog nadzora, do 2026.

Tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (a sada jedan od optuženih u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 15 ljudi) Goran Vesić u januaru je izjavio da će izgradnja pruge duge 18 kilometara, koja će Zemun polje spojiti i sa kompleksom budućeg sajma, aerodromom ‘Nikola Tesla’ i centrom Surčina, početi 2024. godine u okviru programa za Expo 2027.

„Tom prugom će se ići 120 kilometara na sat i ona će biti deo buduće beogradske gradske železnice“, najavio je tada Vesić.

Prosečan osnovac izračunaće vam da će se, ako su dužina puta i brzina kretanja poznate, iz Zemun polja do Surčina pravo na finale Lige konferencije 2028. stizati za devet minuta. Važi.

Duboko smo zagazili u jun, bio je 18. dan šestog meseca, kada je Vesićevo ministarstvo podnelo Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za Projekat: Izgradnja pruge Zemunsko polje – Aerodrom ‘Nikola Tesla’ – Nacionalni stadion – reka Sava, faza jedan, Deonica Zemunsko polje – Nacionalni stadion.

Iz tog zahteva samo saznali da je za taj deo pruge, od Zemun polja do budućeg stadiona usvojen projekat za kretanje brzinom od 120 kilometara na sat, da na tom delu treba da budu četiri mosta, jedan nadvožnjak i jedan podvožnjak. Detaljan opis dela pruge, a kao obrađivač zahteva navedena je firma VS Infra Design iz Beograda, možete pronaći ovde.

Nije se dugo čekalo. Već 5. jula Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je rešenje kojim je utvrđeno da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu za ovaj konkretan projekat.

Zelena dozvola tražena je u julu, 22. tog meseca, za gradnju infrastrukture za Nacionalni stadion. Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu podnelo je Ministarstvo finansija.

Odgovor je stigao 11. decembra. Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je Rešenje o potrebi i određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima.

Ministarstvo finansija, kao nosilac projekta, dužno je da u roku od godinu dana podnese i zahtev za davanje saglasnosti na izrađenu studiju. U obrazloženju odluke navedeno je da će projekat „uticati na životnu sredinu u većem obimu“.

Dok svi zadati rokovi prođu, biće uveliko kasno da se išta menja i da se smanji taj „veći obim“ uticaja na životnu sredinu. A i ta životna sredina, stalno joj nešto smenta. Te zagađenje, te stadion, te novi krak auto-puta, te nova pruga, te litijum… Nikad ugoditi.

Ima li smisla ovo što zidamo i zašto ne?

Osvanuo je 27. februar, deset godina od začetka mita o Nacionalnom stadionu u Srba, a neko se setio i da bi možda bilo zgodno da se naruči studija o izvodljivosti.

Ministarstvo finansija, isto ono koje je brinulo o stotinama miliona evra koje su godinama unazad Zakonom o budžetu određivani za izgradnju stadiona pa nikad upotrebljeni, raspisalo je tender za izradu Studije o izvodljivosti za potrebe izgradnje Nacionalnog stadiona.

Tender je procenjen na 8.25 miliona dinara i obuhvata tri faze nabavke.

Prva faza – konceptualizacija, podrazumeva pregled ciljeva koji se žele postići razvojem Nacionalnog stadiona, prezentaciju okvirnog plana projekta, prikaz prihvaćenog rešenja za izgled stadiona i funkcije, analizu sadržaja i uporednih praksi i definisanje visine ulaganja i analizu rizika.

U drugoj fazi ceniće se lokacija – prikaz rešenja koja se tiču pristupačnosti lokacije, analize ciljne grupe, tražnja turista, konkurencija kao i analiza cena na referentnom tržištu.

Posednja faza obuhvata poslovne prihode i rashode, poređenje cena ulaznica na referentnim stadionima, procena operativnih troškova i drugo.

Da nije malo kasno? I zar ovu prvu fazu nismo već prošli? Zar nismo već stotinu puta čuli da će na najlepšem stadionu (dobro možda drugom najlepšem) i svuda oko njega biti toliko sadržaja da nećemo znati gde da pogledamo? Zar nećemo svi zajedno uživati u prebrojavanju turista koji samo čekaju u redu sa već kupljenim kartama i evo ih dolaze metroom baš za pet minuta? Zar nam već nisu u vidu fotografija predstavili kako će stadion da izgleda, čemu sad prezentacija prihvaćenog projekta?

Zar nam nije jasno i sve što se tiče druge i treće faze? Da lokacija nije dobra, da stadion neće moći sam sebe da izdržava, da mi ne možemo (zbog stvarnog standarda života u našoj zemlji) da naplaćujemo karte po ceni po kojoj ih naplaćuju u Evropi, da mi stadion ne možemo da napunimo ni kad FSS podeli karte…

Ali, pošto „nosilac projetka“ smatra da nije kasno, i da se nigde ne žuri, 14. juna produžen je rok za izradu Studije o izvodljivosti. Tako smo saznali i da je na tenderu posao dobila beogradska firma KPMG doo koja je 13. maja od Ministarstva finansija zatražila produženje roka za 20 dana.

Obrazloženje je, pa, očekivano:

Produženje roka zatraženo je „usled nepredviđenih okolnosti“ i to „pre svega zbog kašnjenja u dostavljanju relevantne dokumentacije“.

Ugovor sa KPMG sklopljen je 20. marta i oročen prvobitno na 54 dana.

Geneza mita o Nacionalnom stadionu u Srba

Ko smo mi? Srbi! Šta želimo? Nacionalni stadion!

Šip do šipa

Krajem februara, 23. da budemo precizni, Siniša Mali najavio je da su u toku poslednje aktivnosti na projektovanju šipova za Nacionalni stadion.

Rekao je Mali i da se proverava zemljište kako bi se utvrdilo da nema neeksplodiranih sredstava te da će se odmah nakon toga nasipati plato za stadion kako bi se teren doveo na projektovanu visinu.

„Biće ukupno postavljeno 1.647 šipova, prečnika 800 milimetara i dužine 18 metara. Inače, za kratko vreme od kada je počelo postavljanje šipova, početkom februara, završeno je više od 100 šipova i ako sve bude kako je očekivano, postavljanje šipova za Expo će biti završeno početkom maja“, poručio je preko svojih društvenih mreža Mali.

Obavestio nas je Siniša Mali 20. maja – tri meseca kasnije, da je pobijanje šipova – počelo!

I ovu vest dobili smo sa njegovog Instagram naloga. Objasnio nam je da je bio u nenajavljenoj poseti gradilištu, da su postavljeni šipovi za Expo kompleks, odnosno, sajamske hale, i da se počinje sa postavljanjem šipova za stadion.

Mnogo brojeva može da se čuje u toj objavi, ali najvažnije je da je Siniša Mali tada rekao sledeće:

„Napredujemo i ispred rokova, ali ipak pokušavamo da ubrzamo radove koliko god je moguće i da poboljšamo koordinaciju, kako bi sve bilo završeno na vreme“.

A onda je i predsednik lično počeo da obilazi gradilište i da nas izveštava o tome da se radi u sto smena, da niko oka neće sklopiti dok se sve ne završi, da on tako navrati da oraspoloži radnike i donese im sendviče…

Pa smo tako od maja kad smo bili ispred rokova, krajem oktobra došli do toga da radovi kasne.

Bio je 30. oktobar kada nam je predsednik rekao da su svi šipovi pobijeni, da na najvećem gradilištu u Jugoistočnoj Evropi sve ide po planu, ali…

„Sa stadionom kasnimo nekih mesec i po ili dva, ali nadoknadićemo to na vreme“.

Dolaziće predsednik svakih sedam dana da obiđe i nahrani radnike… Bar je tako obećao tada. Ali, samo dva dana kasnije mnogo toga se promenilo. Ima predsednik veće brige od gradilišta u poslednja dva meseca.

Dozvole svih vrsta ujedinite se

Bilo je to još u ono „zlatno doba“, pre nego što nam je sredinom novembra predsednik zabrinuto rekao da „sad više nećemo moći da nađemo nikoga da potpisuje“ sve što tamo negde treba samo da se potpisuje bez puno razmišljanja.

A dozvola za ovako veliki projekat, možete samo da zamislite koliko treba. Ne bi se prosečan čovek svega toga ni setio. Al, ima ko da o tome misli. Normalno, ne baš svaki put i na vreme.

Gradilo se, kopalo, zasipalo, pobijalo uveliko kad su zatražene privremene dozvole za radove na 40 parcela.

Prvog dana sedmog meseca, Ministarstvo finansija podnelo je zahtev za dobijanje privremene građevinske dozvole za radove na 40 parcela u okviru kompleksa Expo 2027. Mahom je reč o parcelama kroz koje će prolaziti saobraćajnice za Expo.

Zakon o planiranju i gradnji predviđa da privremena dozvola za gradnju može da se izda za nekoliko poslova među kojima je i izgradnja privremenih saobraćajnica ili na primer za izvođenje pripremnih radova za izgradnju infrastrukturnog objekta, u ovom slučaju puteva.

Privremena građevinska dozvola omogućava brži prolazak kroz procedure. U ovom slučaju ministarstvo nije moralo da pribavlja lokacijske uslove. Na isti način je rešeno pitanje izgradnje na primer parkinga za Nacionalni stadion.

Na dan 8. avgusta izdata je građevinska dozvola za prvu fazu radova na Nacionalnom stadionu.

Dozvola obuhvata izvođenje pripremnih radova, zemljane radove ali i radove na temeljima, što podrazumeva pobijanje šipova, izgradnju temeljne ploče i postavljanje instalacije ispod ploče.

Iz dokumentacije se vidi da je predračunska vrednost radova 3.94 milijarde dinara.

A onda, 2. oktobra – vest da je Ministarstvo odbilo da izda građevinsku dozvolu za Nacionalni stadion i Expo!

Magazin Forbes doneo je tog dana priču da su svi radovi na projektu Expo započeti na parcelama koje u katastru i ne postoje. Forbes u svom tekstu navodi da je Ministarstvo građevinarstva 26. septembra donelo rešenje kojim je odbijen zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Radi se o zahtevu koji je u ime Ministarstva finansija podnela kineska kompanija „Power construction corporation of China limited“. zahtev se odnosio na gradnju pet saobraćajnica, izgradnju hidrotehničkih, elektroenergetskih, telekomunikacionih, signalnih i mašinskih instalacija.

Saobraćajnice i insalacije koje je potrebno izgraditi prolaze kroz 92 cele parcele i delove još 75 parcela.

Provere koje po sili zakona mora da sprovede Ministarstvo građevinarstva pokazale su da je većina od 170 parcela u javnoj svojini Republike Srbije, da je šest parcela u javnoj svojini Grada Beograda, da je jedna u državnoj svojini a da na njoj pravo korišćenja ima Opšztina Surčin.

Osam parcela je u potpunosti ili delimično u privatnom vlasništvu, a sporne su i četiri parcele koje nisu ni upisane u katastar.

Ministarstvo finansija će tako morati da čeka na građevinsku dozvolu sve dok ne bude završena eksproprijacija i prenos vlasništva na zemljištu. Situacija je sada takva da su radovi u potpunosti blokirani na oko pet hektara zamljišta koje zahvataju sporne parcele.

Uz to, Ministarstvo građevinarstva traži i dokaze o ugovoru sa Elektrodistribucijom Srbije o izgradnji nedostajuće infrastrukture.

Nema, kako se navodi, ni izveštaja o tehničkoj kontroli projekta.

Život nas je naučio da je to verovatno i najvažniji papir od svih ovih koji nisu u dokumentaciji.

Izložbeni eksponat – Nacionalni fudbalski stadion

Pare nisu problem, para nema

Apsolvirali smo za ovih deset godina kako su se menjale cene koštanja izgradnje čardaka ni na nebu ni na zemlji. Dogurali smo skoro do milijardu evra. Ko Totenhem, leba ti…

U svetlu stalnih komentara da je sve to preskupa igračka, Siniša Mali je krajem maja rekao da su sve to zluradi i besmisleni komentari i objasnio nam sa Hepi televizije da se Srbija zadužuje „za investicije, a ne za potrošnju“. A uz to nam je i rekao da će izradnja stadiona (i ne samo stadiona) biti „veliki podsticaj za našu ekonomiju“.

U momentu kada ministarstvo na čijem je čelu idalje čeka naručenu Studiju o izvodljivosti.

Pa pošto nam je objašnjeno za šta se to zadužujemo, 8. jula smo dobili informaciju da će se država zadužiti za još 42 milijarde dinara kod Poštanske štedionice. Podaci o podizanju novog kredita našli su se u predlogu zakona koji je trebalo da odobri Skupština (svi znamo kako te stvari funkcionišu, videli smo).

Navedeno je da se zaduživanje vrši na osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu koji je potpisan 25. juna. Radi se o dinarskom kreditu, sa rokom otplate od 11 uz grejs period od tri godine. Srbija se zadužila po kamati u visini tromesečnog belibora plus fiksna marža od 2.9 odsto godišnje.

Treba napomenuti da se Srbija 2023. već na ime iste investicije kod Poštanske štedionice i Unikredit banke zadužila ukupno 24 milijarde dinara.

Skupština Srbije usvojila je taj zakon, uz niz drugih zakona o zaduživanju, 1. avgusta.

Veliki su brojevi, zbuni se čovek

Jula 16. svetlost dana ugledao je jedan od dokumenata iz zahteva kojim je Ministarstvo finansija zatražilo od Ministarstva zaštite životne sredine odluku o potrebi Procene uticaja na životnu sredinu projekta Nacionalni stadion.

U dokumentu naslovljenom „Tehnički opis arhitekture“ navodi se da je procenjena investiciona vrednost radova za gradnju Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima tačno 60.838.563.782 dinara, odnosno 515.581.049 evra.

Potvrdili smo i da je Budžetom za 2023. godinu za izgradnju Nacionalnog stadiona bilo predviđeno 7.7 milijardi dinara, a da je rebalansom taj iznos povećan na 12.3 milijardi.

Budžetom za 2024. za istu namenu predviđeno je 13 milijardi, a isto toliko je planirano za budžete 2025. i 2026. Svedoci smo na koji način je u Skupštini Srbije usvojen Zakon o budžetu za 2025. i 2026. godinu.

A onda je na „scenu“ stupio Fiskalni savet Ministarstva finansija.

I saopštio nam da su sredstva za Nacionalni stadion i Expo udvostručena u odnosu na rebalans i da prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji deficit budžeta u naredne tri godine iznosi tri odsto bruto društvenog prihoda (BDP).

„Izmenama u odnosu na Nacrt strategije javni raskodi su dodatno snažno povećani u narednim godinama, preko rasta javnih prihoda, što je rezultiralo posledičnom povećanjem planoranog fiskalnog deficita u periodu 2025-2027. na tri odsto BDP godišnje“.

U odnosu na rebalans usvojen u septembru, u revidiranoj Strategiji neki projekti su doživeli znatne korekcije. To se pre svega odnosi na Expo 2027 za koji su izdaci udvostručeno i u ovom periodu su dostigli 140 milijardi dinara. Planirana izdavanja za Nacionalni stadion su više nego udvostručena i dosežu skoro milijardu evra, odnosno 112 milijardi dinara.

Ukupno, za ova dva projetkat će u u periodu 2024-2026. biti izdvojeo više 231 milijarde dinara, uz ranije izdatke to će biti preko 250 milijardi dinara.

Odmah je reagovao Siniša Mali koji je rekao da „nije njegov problem ako neko ne sabere dobro“.

Gostujući na Radio televiziji Srbije, Mali je objasnio gde su pogrešili ekonomisti iz Fiskalnog saveta.

„Kada neko ne sabere kako treba, to nije moj problem. Cena jeste ona koja je definisana ugovorom, a to je 464 miliona evra za izgradnju Nacionalnog stadiona od 52.000 mesta sa PDV“.

Pitanje ostaje da li je cena gradnje sa PDV ili je broj mesta sa PDV. Šalim se, naravno.

Rekao je Mali i da je objasnio Fiskalnom savetu sve o „nekih osam“ saobraćajnica, 253 hektara, gasovodu, trafo stanicama, privlačenju investicija…

Nije Fiskalni savet časio ni časa da odgovori. I da objasni da je ocena napravljena na osnovu dokumentacije koju je objavilo Ministarstvo finansija i da oni stoje pri svojoj oceni, koju ne menjaju zapravo ni podaci o izmenama koje navodi Siniša Mali.

Naveli su da ostaju pri svojoj oceni, a medijima su dostavili verziju ocene sa napomenama u fusnotama za mesta koja su navodno menjana.

U fusnoti koja se odnosi na cenu izgradnje Nacionalnog stadiona navodi se:

„U finalnoj verziji Revidirane Fiskalne strategije iz ovoga projekta izdvojen je poseban projekat ‘Izgradnja Nacionalnog fudbalksog stadiona’ (bez pratećih sadržaja) i njegova ukupna planirana vrednost iznosi 67.5 milijardi dinara, tj. 560 milona evra. Prateći sadržaji mogu direktno da se pronađu u izmenjenoj tabeli, a njihov najveći deo najverovatnije je sadržan u Projektu ‘Linijska infrastruktura’ sa ukuonom vrednošću od 40.5 milijardi dinara (oko 350 miliona vera), koji u prvobitnoj verziji tabele nije postojao“.

Dakle – vratili smo se na 910 miliona evra.

Pa, neko možda ne zna da sabira, a neko drugi „krije“ stavke po tabelama.

Ko to tamo zida?

U drugoj polovini novembra, kada smo ako ćemo pošteno, svi bili zaokupljeni drugim stvarima, objavljeno je da je francuski Edžis kupio firmu koja je dizajnirala projekat Nacionalnog stadiona.

Od početka novembra su francuska kompanija Edžis i mađarska Utiber bile u centru pažnje nakon tragedije u Novom Sadu jer su obe firme deo konzorcijuma koji je bio zadužen za nadzor nad izvedenim radovima.

Na posredan način obe firme su povezane na projektu Expo 2027 čiji je deo i Nacionalni stadion.

Mađarska firma je i zvanično nadzorni organ za izvođenje radova, francuski Edžis nedavno je kušio špansku firmu koja je dizajnirala stadion i kompleks Ekspo.

Kompanija Fenvik Iribaren Arhitekts (FIA) od osnivanja 1990. do danas postala je jedna od najvećih španskih arhitektonskih firmi. Ista kompanija dizajnirala je i Savski trg – zdanje ispred nekadašnje Železničke stanice u Beogradu. Obe kompanije oduševljene su spajanjem i hvale se projektom Nacionalnog stadiona u Beogradu – kako kažu „prvog svetskog baštenskog stadiona“.

FIA je poznata i po dizajniranju stadiona u Kataru, stadiona Espanjola, stadiona Valensije…

Nek’ nam je Bog u pomoći

Kad sve saberemo i oduzmemo (ako ste uspeli da ispratite sve napisano, meni se iskreno malo manta) kad jednog dana odemo na ovaj baštenski stadion, koji će po svemu sudeći imati više prostora za kafiće i restorane nego za igranje fudbala, i kada samo zaboavimo koliko će sve to da nas košta, uz nadu da neće da bude ubačen i neki megalomanski spomenik nasred svega, uz veliku nadu da ništa neće da se uruši… možda ćemo uspeti i da uživamo u nekoj utakmici.

Daleko je, mili moji, 2027.

Bonus video