Osmu godinu zaredom završavam pričom o Nacionalnom stadionu. Od nepunih 11 od kako se o njemu priča. I još se ni primakli tome da na taj stadion odemo nismo. A poučeni strašnim iskustvom od pre malo više od godinu dana, pitam se da li ćemo na njega i ići ako ikada bude završen?

Iskreno da vam kažem, umorna sam više od „sedenja“ u ovom „separeu“. A opet, ne bih da preskočim. Istovremeno, ova mi je priča postala i noćna mora i duševna hrana.

Brzopotezno prepričavanje

Pre gotovo 11 godina tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Tomislav Karadžić započeo je ovu priču. Njega su na tom mestu nasleđivali prvo Slaviša Kokeza pa Dragan Džajić. Priča se nije menjala, iako to odavno nije priča Fudbalskog saveza. Čelni ljudi Kuće fudbala u njoj su jer ih je zapalo da budu čelni ljudi Kuće fudbala.

U glavnim ulogama ove priče su Aleksandar Vučić i Siniša Mali, svaki sa više različitih visokih državnih funkcija koje su se tokom godina menjale. Svi ostali samo su statisti koji popunjavaju pejzaž.

Pa ukratko – svake godine smo slušali stadion će biti gotov dogodine, najviše za dve godine. Menjale su se priče o tome koliko će mesta na stadionu biti, gde će taj nikome potrebni objekat zauzimati prostor i koliko će koštati u konačnici. „Nagodili“ smo se pre nekoliko godina na kapacitet od 52.000 mesta i Surčin kao lokaciju jer je čedo budućnosti srpskog fudbala postalo čedo Expo izložbe, a cena je od 250 miliona stigla do oko milijardu evra. A to su zapravo dve milijarde. Videćete u nastavku teksta.

Kamen temeljac postavljen je 1. maja 2024. godine. Sećate se sigurno tog spektakla i zaglavljivanja u blatu, čuvenog „teški smo Dragane“ i zbunjenih lica Dragana Džajića i tadašnjeg selektora Dragana Stojkovića. Bio je i Milorad Dodik.

Od tog dana, predsednik povremeno obiđe radove. Iako je obećavao da će dolaziti na svakih nedelju dana. Razumećemo, imao je daleko ozbiljnijih problema. A i gradilište nije tako blizu kao ćacilend. Radnici mu obećaju da će sve biti gotovo do poslednjeg dana februara 2027, a on im donese po pljeskavicu i ispriča kako će se već 2028. godine tu igrati finale Lige Evrope. Neće. Ovo drugo sigurno neće. A kako stvari stoje, teško da će i ovo prvo.

Jer radovi su u oktobru 2025. kasnili nekoliko meseci, krajem aprila ove četiri meseca, a prema rečima predsednika u oktobru ove godine to zakašnjenje je malo više od šest meseci. Pa sad samo zamislite kako će tih šest meseci biti nadoknađeno do februara 2027. I zapitejte se koliko stvarno radovi kasne. Iako je već u novembru isti taj predsednik tvrdio da ništa ne kasni – čak ni zbog zime.

Za one koji nisu „u materiji“ oko svih dodatnih detalja (železnička pruga i stanica, pristupne saobraćajnice, dozvole svih mogućih vrsta, napajanje strujom i snabdevanje vodom) preporučujem prošlogodišnji tekst objavljen 1. januara 2025. Link ostavljam OVDE.

Iz prostog razloga što bi bilo nemoguće ikada završiti ovogodišnji tekst ako bismo svaki detalj prepričavali iznova.

Ne ceveta cveće u ovo preduzeće

Godina je za mezimče srpske vlasti i fudbala počela ne tako ohrabrujućim vestima. Ozbiljnim glasom predsednik nam je krajem aprila 2025. rekao da radovi kasne četiri meseca.

Specijalizovani portali počastili su nas pričom o „spomeniku lošem vođenju države“.

Početkom juna, konkretno 4. juna, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije zakazala je javnu sednicu u vezi nacrta četvrte faze prostornog plana Nacionalnog stadiona. Sednica je prvobitno bila planirana za mart. Zakazana „danas za sutra“, nakon najavljenog protesta, sednica je preinačena u – elektronsku. Mimo svih pravila. Nije održana ni elektronski.

A onda vest da se stadion gradi, pazite čuda, bez građevinske dozvole.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu podneo je krivičnu prijavu protiv ministra finansija Siniše Malog kao odgovornog investitora.

Bio je početak jula, a odmotalo se klupko svega što se radi bez dozvole. U zemlji koja je ostala bez 16 života zbog neodgovorne gradnje. Leks specijalis pod okriljem koga se gradi ceo Expo, ne oslobađa investitore obaveze da imaju građevinsku dozvolu, a Ministarstvo građevine tri puta je odbilo da izda dozvolu Ministarstvu finansija.

I to je volšebno rešeno. Iako je ranije imalo ozbiljne prigovore, Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je na kraju Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Rešenje je izdato kao konačno i datirano na 16. jul. 2026.

I time je sve rešeno. Ministarstvo građevine je od Ministarstva finansija dobilo novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Očekivano – dozvola je izdata 9. septembra. U dokumentaciji koja je pratila izdavanje dozvole stoji sledeće:

Stadion će imati suteren, prizemlje i sedam spratova. Biće visok 51.50 metara i imaće kapacitet od 52.000 mesta.

Predračunska vrednost radova iznosi 53.891.893.282 dinara, bez PDV.

Dozvola se odnosi i na parking sa 3.323 mesta za automobile, 145 parking mesta za elektro punjače, 242 parking mesta za osobe sa indvaliditetom. Parking će imati i 33 parking mesta za kombi vozila, 49 parking mesta za autobuse, 40 parking mesta za taksi vozila i 45 parking mesta za bicikle. Pored toga dozvola se odnosi i na dva prizemna objekta (PRP 1 i PRP 2) čija je površina oko 117 kvadrata.

Sve to tako lepo piše u dozvoli koja je data nakon što je zahtev tri puta odbijen. Normalno je da će biti 49 parking mesta za autobuse, jer pohrliće Srbija i na prvi skup koji će ovde biti nekada, jednom, možda održan. A, možda i neće… Možda će ta Srbija biti malo pametnija i autobuse će ulaziti isključivo svojom voljom…

Motaj kablove i uči da plivaš

Nacionalni stadion

Nacionalni stadion: San ili java vredna stotine miliona

Nacionalni stadion: Važno da je u budžetu, pa kad bude

Geneza mita o Nacionalnom stadionu u Srba

Ko smo mi? Srbi! Šta želimo? Nacionalni stadion!

Izložbeni eksponat – Nacionalni fudbalski stadion

Dragane, teški smo: Nek zidaju Kinezi, a nadziru Mađari

Ove godine na celu Nacionalni stadion sagu naslonila se, među drugim zanimljivim pričama i ova: Elektromreža Srbije dobila je 302 miliona dinara (oko 2.5 miliona evra) od države Srbije kako bi realizovala projekat izgradnje kablovskih vodova za potrebe Nacionalnog stadiona.

Novac je Elektromreži dodeljen iz budžetske rezerve (pitanje je zašto, ako je novac za gradnju stadiona određen Zakonom o budžetu), rešenjem koje je Vlada Srbije donela na sednici održanoj 17. jula.

Magazin Forbs je početkom avgusta doneo priču o vodoprivrednoj problematici koja je vezana za celo područje na kome se gradi Nacionalni stadion, ali i kompletna Expo infrastruktura. Iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi za Forbs su objasnili da je ovaj projetak zahtevao temeljno sagladavanje problematike, da su mere hidrotehničkog uređenja neophodne, kao i uspostavljanje sistema monitoringa i upravljanja.

Jer – celo područje obiluje podzemnim vodama.

U odgovoru za Forbes, iz Instituta Jaroslav Černi objasnili su da je celo područje takvo da je potrebno nasipanje terena od tri do pet metara ispod realne površine, da su pregledi obavljeni po narudžbi iza koje stoje Građevinska direkcija Srbije i kompanija Power China koja je izvođač radova.

Navedeno je i da je celo područje veoma osetljivo i potencijalno problematično za gradnju bez prethodne hidrotehničke pripreme te da bi u slučaju izvođenja gradnje bez prethodnog uređenja objekti bili izloženi povećanom riziku od problema poput plavljenja podzemnih i suterenskih prostorija, smanjena stabilnost temelja usled stalnog vlaženja i ozbiljnih oštećenja infrastrukture.

Vodoizvorište (njima nije) bitno

Dokumentacija koja je otkrivana tokom cele godine ukazala je na jedan dodatni problem. Koji država ne vidi kao problem.

Kako se ušlo u Fazu IV tako smo došli i do podatka da Expo i područje Nacionalnog stadiona stižu i do Novog Beograda, tačnije do Bloka 45. Novom fazom obuhvaćena je površina od 813.6 hektara, a deo ove površine je i ceo priobalni pojas leve obale Save od Bloka 45 do Ostružničkog mosta.

Novina koja nije bila spomenuta u ranijim fazama plana je i tematski park, za koji je opredeljeno 252.43 hektara.

Kažu – sve ovo, uz izgradnju vodenih kanala pomoći će razvoju turizma. Ne kažu, na ovom području se nalazi vodoizvorište. Neke retke vrste kojima je to dom, takođe niko ne pominje.

Od livede do gradilišta – state of art

Okitio se predsednik 2. novembra ministrima i (poželjnim) novinarima, na samom gradilištu ga je dočekao Siniša Mali i obilazak je mogao da počne.

„Pre samo dve godine je ovo bila livada, a pogledajte sad“, rekao je predsednik.

Ne, stvarno. Pogledajte. Gradilište.

„Pobijeno je čak 2.448 šipova, a temelji su na nekih 97 posto“, dodao je sa razumevanjem velikog neimara prvi čovek države.

Ponovo smo čuli priču o domaćinstvu za finale Lige Evrope, nikako čoveku da objasne zašto je to nemoguće. Poredio je nepostojeći objekat sa realnim kandidatima poput Parka prinčeva i stadiona u Lionu, stadionima Juventusa i Nacionalnim stadionom u Bukureštu.

Naše nacionalno čedo koje je predsednik godinama opisivao rečima „biće najlepši u Evropi“ unapređeno je pa je sada objekat koji će „biti najbezbedniji, mora da ima mnogo izlaza“. A u lepoti smo malo zglajznuli i biće „jedan od tri najlepša“.

Biće sve dobro, znamo ko se pohvalio da njegova firma gradi istočnu tribinu i pre izdavanja zvanične dozvole.

Nešto vam se računica ne poklapa

U projekat Expo 2027, Nacionalni fudbalski stadion i prateću linijsku infrastrukturu do kraja 2024. godine zbirno je uloženo 96 milijardi dinara (oko 820 miliona evra).

Najava je bila da će tokom 2025. biti investirano još 77 milijardi dinara (skoro 660 miliona evra). Tokom 2026. još 75 milijardi (oko 640 miliona evra). Dakle – za tri godine 2.1 milijardi evra.

To je procena Fiskalnog saveta u odnosu na Fiskalnu strategiju Vlade Srbije za 2026. sa projekcijom za još dve godine.

Iz mišljenja Saveta na Fiskalnu strategiju može se videti koliko je EXPO zauzeo centralno mesto u funkcionisanju države. Ukazuje se da je strategijom najavljeno sistemsko unapređenje u upravljanju javnim investicijama, ali tek od 2028. Savet ukazuje da ključni problemi sa javnim nabavkama još nisu prepoznati.

Podseća da se u veliki deo nabavki još realizuje mimo propisa odnosno uz izuzeće od primene zakona. Navodi se primer 2023. kada je vrednost ugovora na koje se ne primenjuje zakon premašila sedam milijardi evra. Četiri godine ranije, taj iznos bio je „tek“ 1.2 milijarde evra.

Na kraju godine stigao je još jedan podatak. Do kraja novembra 2025. godine zapravo je potrošeno tek 0.78 odsto od iznosa koji je planiran za ovu godinu. Tačno 143.7 miliona dinara od planiranih 18.5 milijardi.

Odgovore na pitanja zašto – ne daje niko. Ni Ministarstvo finansija, ni Milenijum grupa ni kompanija Power China. Videćemo koliko će ukupno novca koji je bio Budžetom namenjen u ovu svrhu zapravo na nju i potrošen. Nije prvi put da se Budžetom sredstva na ime izgradnje određuju i nikada niko ne sazna ni da li su upotrebljena, preusmerena ili su samo tek tako nestala.

A nije da ne možemo da zamislimo na šta su ove godine mogla da budu „preusmerena“.

Klasičan „ćaci“ momenat, pardon maj frenč

Za kraj ovogodišnje priče sačuvala sam jednu fotografiju.

Ovo što gledate je ilustracija firme koja radi projekat za Nacionalni stadion i prateće objekte. Konkretno za prateći objekat železnička stanica „Nacionalni stadion“.

Na oko lepuškasta zgradica na kojoj piše:

STATION/СТАТИОН

Do sledeće godine, do ispunjenja svih predsednikovih želja (i jedne skromne koju ima većina ostalih), vidimo se u Leskovcu.

I to nam je previše.

#RASPIŠI

Intervjue, blogove, analize, zanimljivosti koje smo ove godine stavili pod našu jelku, potražite ovde.