Matijas Gidsel je sa 15 godina napustio roditeljski dom i, u međuvremenu, postao najbolji rukometaš sveta.

Igra bez straha, sa toliko strasti, da bi neko pomislio da je „južnjak“, a ne Danac.

Ima sjajan pregled igre, osećaj za asistenciju, a možda je njegova najveća karakteristika da stalno ide napred, hrabro, gladan golova. Uvek traži prolaz pokraj pivota ili protivničkog beka, i po pravilu ga nalazi.

Na proteklom Olimpijskom turniru u Parizu, Danska je pokazala najviši nivo savremenog rukometa i stigla do zlata. Predvodio ju je upravo Gidsel (uz sjajnog levog beka Simona Pitlika), koji je bio MVP turnira i najbolji strelac. Ali ni to nije sve. Na poslednja tri velika svetska i evropska takmičenja uvek je davao najviše golova.

Zahvaljujući Dejanu Milosavljevu (sa kojim smo iscrpno pričali krajem prošle sezone), njegovom saigraču iz ekipe Fikse-a i srpskom reprezentativcu, Gidsela smo pronašli negde između Berlina, Bitolja i Hanovera.

-Možemo da krenemo od skoro završenih Olimpijskih igara. Reprezenatcija Danske, predvođena tobom, pokazala je veliki kvalitet i superiornost u odnosu na druge selekcije. Sada kada je prošlo izvesno vreme i kada si se vratio redovnim obavezama , kako ti se čini taj put do zlatne medalje u Parizu?

„Osvajanje olimpijskog zlata je apsolutno najveća stvar koju možete postići kao rukometaš. Zato sam, naravno, veoma ponosan. Raduje me i na način na koji smo to uradili. Bili smo sigurni. Imam utisak da su to možda bile moje najbolje utakmice u dosadašnjem toku karijere“.

– U poslednje četiri godine Danska je osvojila dve svetske titule i Olimpijsko zlato, uz finale na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. U čemu je tajna danske rukometne škole i uopšte odnosa Danaca prema ovom sportu?

„Rukomet je, zajedno sa fudbalom, apsolutno najpopularniji sport u Danskoj. Mnogo dece voli i trenira rukomet. Baza je prlično velika, pa je fond talenata bogat. U Danskom postoji jedan specifičan pristup omladinskom rukometu. Naime, deci je dozvoljeno da se mnogo igraju loptom i da prave mnogo grešaka. Na ovaj način deca uče dosta različitih stvari, a jedna od najvažnijih je da je u redu praviti greške. To je jedan prirodni deo učenja.“

-Igrao si u danskoj ligi, a ovo će ti biti treća sezona u Bundesligi. Možeš li da uporediš te dve lige?

„To su dva veoma različita takmičenja. Te dve lige imaju drugačiju strukturu, zato i ima razlika. Naime, Bundesliga je mnogo čvršća. Osim toga, putovanja su daleko duža. U Nemačkoj ima daleko više kvaliteta čak i među najslabijim ekipama. U Danskoj biste lako mogli da pobedite timove sa dna tabele a da ne uložite sav trud i kapacitet. Na primer, možete sa trijumfujete sa 80% snage. To nije moguće u nemačkoj ligi. Tu morate na svakom meču da date sve od sebe. Stoga svaka utakmica, u svakom kolu, postavlja ogromne zahteve pred rukometaše.“

-Da se vratimo Fikseu. To je jedan relativno mlad klub, sa mladim trenerom. Prošle sezone bili ste drugi u ligi, a poraženi ste u polufinalu Kupa i finalu Evropske lige. Šta bi trebalo da se popravi da bi „Lisice“ stigle do novih pehara i titula?

„Ove godine nastupamo u Ligi šampiona posle 11 godina. To mnogo znači za igrače i za klub. Biće to prilika da vidimo da li možemo da se takmičimo sa najboljim timovima na svetu. Smatram da imamo šanse protiv svih ekipa, ali će najveći teret zapravo biti da pronađemo balans između Bundeslige i Lige šampiona. Utakmice su svake sedmice i tempo je strašan. Ali, imamo dobru ekipu i pokazali smo u poslednje dve godine da smo apsolutno vrhunski tim.“

-Glavne karakteristike Fiksea su uigrana spoljna linija, u kojoj ste Lase Anderson, Nils Lihtlajn i ti, kao i najbolji golman lige, Dejan Milosavljev. Misliš li da su i ostali delovi tima istog kvaliteta?

„Mislim da zapravo imamo jedan svestran tim. Naravno, ponekad neko „zasijaja” više od ostalih ili postigne više golova od drugih. Međutim, ni to igrač ne može sam, nije to samo njegovo delo. To može da uradi samo kada mu saigrači pomognu. To su situacije kada svi znaju svoje uloge i kada doprinesu u punom kapacitetu, sa 100%, bez obzira na minutažu. Mislim da imamo jasnu raspodelu uloga u ekipi i jednu jaku kulturu tima. Uostalom, kroz neke vrlo teške mečeve smo shvatili koliko je važan mentalitet ekipe i saradnja između saigrača“

-Glavni konkurenti za titulu su se pojačali. Tvoj saigrač iz reprezentacije Niklas Kirkeloke prešao je u Flensburg, Kil ima skoro sasvim novu desnu stranu, i na pozicijama krila i bekova, dok je Magdeburg takođe izuzetno snažan. Šta će po tvom mišljenju biti presudno u borbi za titulu?

„Teško je reći. Uvek mali detalji odlučuju u nemačkom prvenstvu. Mislim da neće biti važno ko će biti bolji u međusobnim utakmicama, u derbijima, već ko će izgubiti manje bodova u tzv „malim“ utakmicama. Ako želite da budete šampion Nemačke, morate da igrate tokom čitave sezone na najvišem mogućem nivou. To nije lako. Morate da budete najbolji, protiv svih protivnika. Magdeburg je snagu i kvalitet pokazao u poslednjih nekoliko sezona. Dakle, morate da budete vrlo vešti, uz dozu sreće.“

-Kako si počeo da treniraš rukomet i jesi li možda probao neki drugi sport?

„Rođen sam u rukometnoj porodici. Majka mi je radila u lokalnom rukometnom klubu, tako da sam od malih nogu bio upućen na ovaj sport. Pokušao sam da se bavim i nečim drugim, nečim što bi me ispunjavalo. Uvek sam voleo sport. Ali, kada sam napunio 15 godina i otišao u školu u Oureu, odlučio sam da se potpuno okrenem rukometu.“

-Napustio si roditeljski dom vrlo mlad i otišao u školu koja je na drugom kraju Danske. Da li je to uticalo na osobine koje ćeš kasnije pokazati na terenu: odlučnost, brzinu razmišljanja, probojnost…?

„Odlazak od kuće bio je veliki korak za mene. Čini mi se da sam se tada najviše razvio, i karakterno i kao rukometaš. Bio sam u sredini koja je idealna za rukomet, rekao bih najbolja na svetu. Zaista smo vredno i često trenirali. Bio je to skup nekih najboljih igrača u tom trenutku, u svom uzrastu. Gurali smo jedni druge, motivisali i tako smo sve vreme napredovali.

-Imaš 25 godina i na putu si da postaneš jedan od najboljih u svom sportu, kao što su Mesi u fudbalu ili Novak Đoković u tenisu. Kakve osobine treba da ima vrhunski sportista kako bi došao do samog vrha?

„Verovatno je stvar u tome da ostavite neki trag iza sebe. Neko je, u svom sportu, ostao upamćen po broju titula ili broju šampionata, dok nekog drugog pamte po talentu i kvalitetu. Lično, voleo bih da me prepoznaju ili upamte kao nekoga ko je imao talenat, ali ko je uživao igrajući rukomet, iz utakmice u utakmicu, iz sedmice u sedmicu. I kao neko ko je na rukomet gledao kao na igru“

-Na tri velika uzastopna takmičenja (Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo i Olimpijske igre) bio si najbolji strelac. Slično je i u klubu. Da li postoji pristisak da moraš da budeš najbolji i najefikasni na svakoj utakmici i kako se nosiš sa time?

„Naravno da postoji ogroman pritisak. Ali, uvek je tako kada pobeđujete ili osvajate titule. To onda vodi i do pojedinačnih priznanja. Međutim, trudim se da ostanem koncentrisan na ono što je bitno u pojedinom trenutku i da kažem sebi zašto sam tu. Svake nedelje igram rukomet u punim halama. To je ono što volim i to je vrsta uživanja koju niko ne može da mi oduzme. Tu se osećam najbolje. Tako da, i kada postoji taj veliki pritisak, ja zapravo radim ono što volim: igram rukomet. Radim ono u čemu se najbolje snalazim. To mi omogućava da se nosim sa velikim pritiskom.“

-Pratiš li ostale sportove i imaš li nekog ko ti je uzor?

„Pa, dosta gledam NBA, zatim fudbal i naravno rukomet. Ne, nemam idole, ali, između ostalih, divim se i vrlo poštujem Lebrona Džejmsa. Iz nedelje u nedelju igra na tako visokom nivou. To svedoči o jednoj posvećenosti koja se ne viđa tako često i koja nije prisutna kod svih“.

-U upravi kluba je i Stefan Krečmar, jedan od najboljih nemačkih igrača svih vremena. Pomaže li vam savetima?

„Da,da. Stefan je naš sportski direktor. Odlično razume nas igrače jer je i sam bio vrhunski rukometaš.“

-U ekipi Fiksea su i dvojica srpskih reprezentativaca Dejan Milosavljev i Mihajlo Marsenić. Kako ta „srpska veza“ utiče na igru vašeg tima?

„Jako je dobro kada u timu imate igrače iz različitih delova Evrope i sveta. Uvek mogu da donesu nešto novo, neki novi kvalitet ili pristup. Srbi prilaze igri sa punim srcem i jednim stavom koji nije toliko prisutan kod nas Skandinavca. Moram da istaknem da je uvek lepo upoznati različite kulture i ljude iz drugih zemalja.“

Danska rukometna zvezda će i ove sezone biti jedan od najvažnijih igrača berlinskog „Fiksea“.

Kako smo i pisali pred početak sezone, popularne „Lisice“ će, posle osvojenog Superkupa, napasti titulu u Bundesligi, probaće da isprave „fleke“ sa prošlosezonskog bledog izdanja sa završnog turnira nacionalnog Kupa, a nastojaće i da dođu do same završnice Lige šampiona.

Matijas Gidsel će biti jedan od glavnih šrafova u mašini iz glavnog grada Nemačke.

Bonus video