Na startu prošle sezone Formule 1 nismo imali ni jednog jednog novajliju, ali se tokom godine situacija promenila. Čak četvorica rukija su dobili priliku u nekom trenutku, a trojicu od njih ćemo videti na stazi ove sezone.

U odnosu na prošlu sezonu samo Meklaren i Aston Martin nisu promenili vozačke postave, a što se tiče novajlija biće ih šestorica, što je najveći broj još od 2001. godine. Među njima su i momci koji su već osvojili prve bodove u Formuli 1 – Lijam Loson i Oli Berman, uzastopni šampion Formule 3 i Formule 2 Gabrijel Bortoleto i jedan od najtalentovanijih klinaca Andrea Kimi Antoneli. Toj listi se pridružuju i sin petostrukog Moto GP šampiona Mika Duana – Džek i Isak Hađar, Bortoletov najveći rival u borbi za titulu u Formuli 2 prošle godine.

Pročitajte još

Neki novi klinci vol. 15

Moto GP

26. feb 2025 0

Moto GP

26. feb 2025 0

Meklaren ne želi da menja: Pjastriju novi dugogodišnji ugovor

Formula 1

11. mar 2025 0

Formula 1

11. mar 2025 0

Od svih novajlija koji su se pojavili tokom 2024. godine najviše nastupa imao je Franko Kolapinto, koji je stigao kao zamena za Logana Sardženta u Vilijamsu. Mladi Argentinac, zanimljivo, nema mesto u Formuli 1 ove sezone, iako je svojim vožnjama iznenadio sve – osvojio je pet bodova, a najbolji plasman bilo mu je osmo mesto u Bakuu.

Loson je svoj debi imao još 2023. godine, a prošle sezone je od trke u Ostinu dobio priliku umesto Danijela Rikarda u RB timu, a potom je zaradio promociju u Red Bul uz Maksa Ferstapena. Debi je već “odradio” i Berman, koji je imao impresivan prvi nastup u Saudijskoj Arabiji, pošto je zamenio Karlosa Sainsa juniora koji je hitno morao na operaciju slepog creva. Britanac je bio sedmi u Džedi, bodove je osvojio i u Bakuu, kada je Kevin Magnusen bio suspendovan, a Danca je zamenio i u Brazilu, kada je bio 12. I poslednji je debitovao Duan, koji je vozio za Alpin na zatvaranju sezone, pošto mu je Esteban Okon oslobodio mesto da bi na testiranjima u Abu Dabiju vozio za Has, i zauzeo je 15. mesto.

Sada je došlo pravo vreme da upoznamo klasu rukija za 2025…

Lijam Loson

Loson je 10. vozač sa Novog Zelanda koji je stigao do Formule 1, a među njegovim prethodnicima bez sumnje se izdvaja Brus Meklaren, koji je od 1958. do 1970. upisao 100 startova, četiri podijuma i ukupno 27 podijuma. Najuspešniji je, ipak, Deni Halm, koji je 1967. godine postao prvi i do sada jedini novozelandski šampion Formule 1. Ono što je zanimljivo, niko od njegovih poznatih sunarodnika, ali i legendi, mu nije bio idol, već Munja Mekvin, crtani lik iz “Automobila”.

Mladi Novozelanđanin je karijeru započeo kao šestogodišnjak u kartingu, u kojem je sa 12 godina osvojio dve titule nacionalnog šampiona u domovini. Samo godinu dana kasnije prešao je u jednosede, neko vreme se takmičio na Novom Zelandu, da bi 2017. godine prešao da se takmiči u Australiji. Prvu sezonu u australijskoj Formuli 4 završio je kao vicešampion sa pet pobeda, a tu titulu odbranio je i godinu dana kasnije.

Veliki napredak kod Losona je viđen kada je prešao u Tojotinu trkačku seriju, koju je osvojio u svojoj drugoj sezoni 2019. godine, kao 17-godišnjak. U to vreme je već ušao u Red Bulov program za mlade vozače, počeo da se takmiči u Evropi, paralelno u nekoliko šampionata i tako se našao na radaru što se tiče Formule 1. Njegova prva sezona u Formuli 3 nije bila ništa posebno, upisao je dva podijuma i završio ju je na 11. mestu, da bi u narednoj, 2020. godine, zabeležio tri pobede i još toliko pobedničkih postolja, pre selidbe u Formulu 2, ali i DTM.

Čini se da je ta sezona bila ključna za njegov dalji napredak, pošto je posle nje postao test vozač Red Bula. Te 2021. godine je imao jedan trijumf i još dva podijuma u Formuli 2, u kojoj je sledeće sezone zauzeo treće mesto, iza Felipea Drugoviča i Tea Puršera. To je bilo to što se tiče Formule 2 za njega, pa je prešao u Super Formulu, ali je i neočekivano dobio priliku u Formuli 1, do čega je došlo jer je Danijel Rikardo slomio šaku u udesu tokom treninga za Veliku nagradu Holandije. Iako je sve bilo potpuno iznenada, Loson je privukao veliku pažnju, ali ne kao nekoliko nedelja kasnije u Singapuru…

Te večeri na “Marina Beju” isprečio se Maksu Ferstapenu u borbi za mesto u trećem delu kvalifikacija i na svojoj trećoj trci došao do bodova zahvaljujući devetom mestu. U Alfa Tauriju se zadržao još dve trke, znao je da šansu nema za mesto za 2024. godinu, ali ono se pojavilo na jesen. Rikardu je uručen otkaz posle Singapura, Novozelanđanin je dobio priliku i iskoristio ju je, što potvrđuje da je za ovu sezonu promovisan u prvi tim, u Red Bul, uz aktuelnog šampiona. Dva deveta mesta, u Ostinu i Sao Paulu, očigledno su bila dovoljna da dobije prednost u odnosu na Jukija Cunodu…

Oli Berman

Slično kao Loson, i Berman je potpuno neočekivano dobio priliku kada je prošle godine Karlos Sains junior morao na hitnu operaciju slepog creva. Dva puta je potom bio zamena za Kevina Magnusena u Hasu, koji mu je potom dao višegodišnji ugovor. Mladi Britanac i dalje ostaje povezan sa Ferarijem, čije Akademije je član od 16. godine, zbog čega je i napustio školu, da bi se preselio u Modenu.

Berman je rođen u Londonu, ali je odrastao u Čelmsfordu, nekih 50 kilometara istočno od prestonice. Kartingom je počeo da se bavi sa sedam godina, osvojio je nekoliko nacionalnih i kontinentalnih titula, a sa 15 godina je prešao u jednosede. U svojoj drugoj sezoni, 2021. godine, osvojio je titulu u italijanskoj Formuli 4, a potom i nemačkoj, da bi sa nepunih 17 godina stigao u Formulu 3.

Debitantska sezona je za njega bila fantastična, upisao je samo jednu pobedu, ali je zauzeo treće mesto u poretku i odmah je prešao u Formulu 2 u kojoj je vozio u prethodne dve sezone. Ukupno sedam puta se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, ali što je važnije zaslužio je priliku da bude rezervni vozač Ferarija, ali i timova koji sarađuju sa legendarnim proizvođačem. Tako je prvo “uskočio” u bolid Ferarija umesto Sainsa u Džedi i već u kvalifikacijama je impresionirao – bio je 11, a za mesto u trećem delu nedostajale su mu 36 hiljaditinke. U trci, Berman je vodio sjajne bitke sa Landom Norisom i Luisom Hamiltonom i zauzeo sedmo mesto, čime je postao i najmlađi vozač u istoriji koji je došao do bodova na svom debiju.

Britanac nije dugo morao da čeka na narednu šansu, pošto je Magnusen zaradio suspenziju na jednu trku zbog kaznenih bodova, pa je vozio za Has u Azerbejdžanu. Bio je to njegov prvi kompletan trkački vikend, a završio ga je osvajanjem jednog boda, a priliku je potom neplanirano dobio u Brazilu, ponovo umesto Magnusena, koji je bio bolestan. U teškim uslovima na “Interlagosu” nije stigao do bodova, ali je uz nekoliko incidenata uspeo da završi haotičnu trku i zauzme 12. mesto.

Kimi Antoneli

Čim je Luis Hamilton najavio transfer u Ferari, praktično je svima bilo jasno da je jedina opcija za Mercedes novo čudo od deteta Kimi Antoneli. Šef nemačkog tima Toto Volf je mesecima kasnije priznao da nije želeo da propusti šansu sa Kimijem kao što je slučaj bio sa Maksom Ferstapenom, koji je kao 16-godišnjak završio u Red Bulu.

Antoneli je krenuo stopama svog oca Marka, koji je automobilista, ali je otišao mnogo koraka dalje. Iako su mnogi mislili da je srednje ime, po kojem ga i mnogi znaju, dobio po Kimiju Raikonenu, istakao je da zapravo nije takav slučaj već mu ga je dao prijatelj njegovog oca u želju da neko internacionalno ime prati njegovo prvo – Andrea. Uz to, iako je Antoneli senior želeo da mu sin bude fudbaler, na kraju je strast prema auto-moto sportu presudila.

Kimi je u svet kartinga ušao sa sedam godina i nije mu mnogo vremena bilo potrebno da počne sa osvajanjem titula, a tako ga je otkrio Đovani Minardi, osnivač nekadašnjeg tima Minardi u Formuli 1. Vrlo brzo Antonelija su primetili iz Mercedesa, u čijem juniorskom timu je završio još 2018, sa 12 godina. Nizale su se titula za titulom, pa je između ostalog kao 13-godišnjak postao najmlađi svetski šampion, nadmašivši rekord koji je od 2013. godine držao Ferstapen.

Za volanom jednoseda se prvi put našao 2021. godine, u Formuli 4, i prvu sezonu je završio na 10. mestu u poretku, četvrti među novajlijama, i to pošto se priključio tek tokom pete runde. Godinu dana kasnije stigao je do titula u italijanskoj i nemačkoj Formuli 4, a takođe je i osvojio zlatnu medalju na FIA motorsport igrama na “Pol Rikardu”. Ko ga nije primetio do tog trenutka, tada svakako jeste…

Usledile su titule u šampionatu Bliskog istoka, kao i regionalnom evropskom, da bi se odlučio na zanimljiv korak i preskočio Formulu 3 i otišao pravo u Formulu 2. Baš kada su sve oči bile uprte u njega, upisao je dve pobede i još jedan podijum za šesto mesto prošle sezone, tokom koje je dva puta dobio priliku da vozi tokom slobodnih treninga u Formuli 1. Još pre toga, odluka o njegovoj budućnosti je bila doneta, a iako je u Mercedes stigao kao zamena za Hamiltona, mladi Italijan kaže da nije tu da bi bio zamena, iako je svestan odgovornosti koju donosi mesto u nemačkom timu.

Džek Duan

Svoju prvu trku u Formuli 1 je već odvozao, a iako je dobio ugovor još pre nego što je sezona počela počele su spekulacije o njegovoj budućnosti. Duan je konačno dočekao svoju šansu u Alpinu, u Abu Dabiju je uskočio umesto Okona i zauzeo 15. mesto, ali je onda u francuski tim kao test vozač došao Franko Kolapinto. Mladi Australijanac se nalazi u nezgodnoj poziciji, ali na pitanja oko pritiska da se pokaže odgovara da je Kolapinto tu kao test vozač, a da on ima ugovor… Samo je pitanju dokle će biti tako.

Uglavnom, Duan potiče iz prave auto-moto sporta – njegov otac je jedna od najvećih motociklističkih legendi, čovek koji je osvojio pet uzastopnih titula u kraljevskoj klasi na Hondi. Iako bi mnogi očekivali da će krenuti očevim putem, on je malo skrenuo i našao se za volanom bolida, a ne na motociklu. Zanimljivu ulogu u svemu tome imao je porodični prijatelj Duanovih Mihael Šumaher koji je Džeku poklonio prvi karting kada je imao tri godine. Australijanac je odrastao malo na Gold Koustu, ali i Monaku, gde mu je Šumaher bio prvi komšija kada je bio klinac.

Upravo u kartingu koji je dobio od sedmostrukog svetskog šampiona Duan je počeo da se takmiči, i posle titula šampiona Australije stigao je do trećeg mesta u Evropi i šestog u svetu. U jednosedima je debitovao u britanskoj Formuli 4 i sezonu je završio sa tri pobede, na petom mestu u poretku. Iste sezone je vozio i u Nemačkoj i Italiji, da bi se potom okušao u azijskoj Formuli 3, a 2020. godine je stigao u svetsku.

Prva sezona u Formuli 3 bila je i te kako baksuzna za njega, nije osvojio nijedan bod, a najsvetliji trenutak bilo mu je sedmo mesto u kvalifikacijama na “Silverstonu”. Sve nedaće iz te sezone je tokom naredne godine ostavio iza sebe, mnogo je napredovao, čemu u prilog idu četiri pobede i ukupno sedam podijuma i vicešampionska titula, iza Denisa Haugera. Iste godine je dobio i prvu priliku u Formuli 2, u kojoj je vozio na šest trka i osvojio sedam bodova.

Jedinu punu sezonu u Formuli 2 završio je na podijumu, na trećem mestu, sa tri pobede i još dva podijuma, a ispred njega u se našli Teo Pušer i Frederik Vesti. Već tokom te godine je bio zvanični test vozač Alpina, što mu je bila glavna dužnost prošle sezone i bilo je jasno da ako ove godine ne završi na gridu teško će dobiti drugu priliku.

Gabrijel Bortoleto

Ako se gledaju uspesi u nižim formulama, niko od preostalih rukija ne može da pripreti mladom Brazilcu. Bortoleto je u prethodne dve sezone osvojio titule u Formuli 3 i Formuli 2, čime je nastavio stopama Šarla Leklera, Džordža Rasela i Oskara Pjastrija, kojima je to takođe pošlo za rukom. On na svojoj strani, ipak, ima nešto što pomenuta trojica nisu imala, a to je podrška Fernanda Alonsa, koji mu je mentor još iz dana u kartingu.

Bortoleto slično kao većina drugih rukija ima porodičnu istoriju u auto-moto sportu, pošto je njegov otac prvi čovek Stok serije u Brazilu, a njegova porodica takođe ima svoje timove u nekoliko trkačkih serija. Gabrijel je počeo da se bavi kartingom sa sedam godina, sa 11 se preselio u Evropu, a nije mnogo vremena prošlo pre nego što ga je zapazio Alonso. U kartingu se zadržao do 2019, kada je imao 15 godina, a u pretposlednjoj sezoni bio je treći kako u Evropi, tako i u svetu.

U jednosedima je debitovao u italijanskoj Formuli 4 i prvu sezonu je završio na petom mestu. Usledila su takmičenja u regionalnim evropskim i azijskim šampionatima, da bi mu po jedna sezona u najjačim serijama bila dovoljne da dođe do trona. Prvo je 2023. godine pokorio Formulu 3, u kojoj je upisao dva trijumfa, uz četiri podijuma, što mu je bilo dovoljno da ubedljivo slavi ispred Zaka O’Salivana. Osvajanje titule donelo mu je mesto u Meklarenovom programu za razvoj mladih vozača, a tako se i prvi put našao za volanom nekog bolida u Formuli 1 – onog iz 2022. godine.

Već naredne sezone je zablistao i u Formuli 2, u kojoj je na putu do titule imao dve pobede, uz šest podijuma, kao i nestvarnu vožnju na putu do trijumfa u Monci, do kojeg je došao sa poslednjeg mesta. Na kraju je njega i poslednjeg u našem predstavljanju rukija Isaka Hađara delilo 22,5 boda, a sve to je bilo više nego dovoljno da dobije mesto u Zauberu, na čijem radaru se našao još posle osvajanja titule u Formuli 3. U Meklarenu su pristali da ga ustupe Zauberu, pošto su bili svesni da on pored Landa Norisa i Oskara Pjastrija ne može da dobije šansu u skorije vreme…

Isak Hađar

Bortoleto jeste osvojio titulu u Formuli 2 prošle godine, ali Isak Hađar je upisao najviše pobeda od svih vozača, pošto ih je imao četiri. Mladi Francuz je poslednji dobio mesto u Formuli 1, i to pošto je Peresu uručen otkaz, a na njegovom mestu je završio Loson, da bi on dobio priliku uz Cunodu, kojem će ovo biti peta sezona u Red Bulovom juniorskom timu.

Hađar potiče iz alžirske porodice lekara i fizičara, a odrastao je u Parizu. Isto kao Loson, za auto-moto sport se zainteresovao gledajući crtani film “Automobili”, ali je i njegov otac bio mehaničar kartinga. Prvi karting je dobio sa sedam godina i nije mu mnogo vremena bilo potrebno da počne sa takmičenjima, ali nije imao zapažene rezultate u toj disciplini.

Sa 15 godina je stigao do jednoseda i iako se zbog visine poprilično mučio, brzo je napredovao u francuskoj Formuli 4. Iako je imao problem sa odustajanjima na poslednje tri runde sezone, na kraju je bio solidan sedmi, da bi drugu sezonu završio na trećem mestu, zahvaljujući skoru od tri pobede i ukupno 11 podijuma.

U sezonama koje su sledile, Hađar se takmičio u regionalnim šampionatima – u azijskom je bio treći 2022. godine, a te sezone je debitovao u Formuli 3, u kojoj je sa tri pobede i pet podijuma zauzeo četvrto mesto. Tada je i dobio mesto u Red Bulovom programu za mlade vozače. U Formuli 3 se zadržao samo jednu sezonu i prešao je u Formulu 2, u kojoj je imao samo jedan podijum 2023. godine, ali je to bilo vredno iskustvo za prošlu godinu. Tada je izazvao Bortoleta u borbi za titulu, bio jedno od najprijatnijih iznenađenja, što mu je donelo nadimak ‘Mali Prost’, a iako je ostao bez krune dobio je mesto u Formuli 1, što je i najvažnije…

Nova sezona Formule 1 počinje predstojećeg vikenda Velikom nagradom Australije, a prenosi od petka do nedelje vas čekaju samo na Sport Klubu 3.