Nema magije, nema algoritma – rad i iskustvo čine dobrog skauta

Skener Autor: Maja Todić 3. jan 202611:00 0 komentara

Privatna arhiva

Mnogo je nas koji smo odrastali uz mitove o fudbalskim skautima. Posebno ako smo odrastali u manjim mestima, pa je objašnjenje za ložu ili posebno dobru partiju nekog fudbalera u lokalnom derbiju bilo "danas su dolazili da ga gledaju". Ali, ta priča samo je jedan fudbalski mit koji smo pokušali da objasnimo u razgovoru sa Nemanjom Tešićem. Ponosnim Brčakom i skautom Venecije.

Povod za ovo praznično druženje bila je činjenica da je Nemanja Tešić jedan od retkih fudbalskih radnika sa naših prostora koji je odlučio da za polje kojim se bavi završi UEFA Akademiju.

UEFA organizuje specijalizovanu obuku u tri pravca, VIP akademija namenjena je vrhunskim bivšim igračima, a tu su i Akademija za sportske direktore i Akademija za skaute koju je završio naš sagovornik.

Akademiju za sportske direktore završili su Nemanja Vidić, Marko Marin i Darko Lazović, a u prethodnom ciklusu Akademiju za skaute završio je i Andrej Mrkela.

Konkretno, Akademija za skaute organizovana je ove godine treći put i Nemanja Tešić je među 32 kandidata iz celog sveta bio jedini sa naših prostora.

Naravno, ova vrsta edukacije nije obavezna, ali je dobar korak ka usavršavanju na svim ovim poljima i dobra prilika za upoznavanje i deljenje iskustava. A upravo smo o tome najviše i razgovarali.

UEFA Akademija za skaute

Proces je veoma jednostavan. Nakon prijave, sledio video intervju koji je uz CV i osnov prema kome UEFA izabere 32 polaznika.

Dalje se sve odvija u tri seminara kroz koja „ažuriraš“ znanja koja već imaš, ali kroz koja naučiš i nove stvari. Ove godine seminari su održani u Londonu, Lisabonu i Nionu.

„Svaki od ta tri seminara je za domaćina imao jednog od ‘velikih’ sportskih direktora iz Evrope. Bio je Pol Mičel, nekadašnji direktor Totenhema, Njukasla i Monaka. Bio je Les Rid, bivši direktor Sautemptona i na poslednjem Luis Kampos sadašnji direktor Pariza.

Oni kroz razgovor približavaju metodologiju rada u svojim klubovima, objašnjavaju kako se radilo u prošlosti, kako se radi sada i kako ceo posao evoluira. To je neka, nazovimo je, šira slika.

Uz njih, dolaze i predavači iz veliki klubova, bili su tu ljudi iz Mančester sitija, Liverpula, Čelsija… U razgovoru saznaš i njihova iskustva koja su sva sa visokog nivoa, čuješ kakav je i njihov individualni put bio, kako neko uopšte dođe u situaciju da bude šef skauta Siti grupacije, na primer.

Dobra je to prilika da i sebe malo izmeriš, da vidiš i gde si po znanju i, što je meni bilo iznenađenje, to nisam očekivao, jeste da su svi ljudi potpuno otvoreni. Kao razgovor među prijateljima. Svi su veoma pristupačni i od osam ujutru do deset uveče su svima na raspolaganju za bilo kakve teme i razgovore čak i tokom pauza“, priča Tešić.

To mu je, kaže, dalo i priliku da postavi iskusnijima od sebe brojna pitanja i o konkretnim situacijama kroz koje su prolazili oni, ali i on sam.

„Drugi seminar je bio posvećen samo tehnologiji u fudbalu. To je zaista bilo jako zamorno. To je prosto jedna druga sfera. Kao i u svakodnevnom životu, tenhologija stalno napreduje to je toliko otišlo možda i u krajnost.

Mnogo toga smo obradili, ali sam se osećao kao informatičar, a ne kao skaut. Ali, alati kojima smo se konkretno bavili umnogome olakšavaju posao. Nisu oni tu da ti iz njih preuzmeš konkretnu informaciju već da ti pomognu da izgradiš mišljenje o konkretnom igraču. Da ti olakša, da ti da neke pokazatelje koji su egzaktno merljivi“.

Naravno, na pritužbe polaznika da je došlo do „zamora materijala“ stiglo je i objašnjenje – isplatilo se, jer su sada upoznati sa svim modernim tokovima, ali i uteha jer ne postoji ni jedan klub na svetu koji se koristi svim raspoloživim alatima ove vrste.

„Sa nekim od tih stvari sigurno ćemo se sretati jer sve više vlasnici i direktori klubova insistiraju na tome. Ali, možda čak može da se gleda da je neka dodatna korist, uz to što naučiš nove stvari, to da ti se malo razbije strah od nečega u čemu se ne snalazimo jer nismo imali priliku neke stvari ni da vidimo. Ali i da vidimo da nije baš tačno da neke stvari sporije dolaze do nas, vidiš da isto reaguje i onaj iz Arsenala i ti, da je to svima novo i da svi uče“, objašnjava Tešić.

Fubdal kao porodični pedigre

Nemanjin otac Slobodan bio je dugi niz godina predsednik FK Jedinstvo iz Brčkog i dugogodišnji potpredsednik FS Republike Srpske. Fudbal je, jednostavno, u porodici Tešić način života.

„Rano sam shvatio da ne znam da igram. Nije da me nije voleo trener, jednostavno – nije išlo“, iskren je.

„Nisam bio dobar, to je istina. Ali, kad se ‘inficiraš’ fudbalom više nema izlaska, nema tog antibiotika. Kada sam prestao da igram, stari je bio ‘faca’ do koga su svi hteli da dođu. Ali pošto njega to nije zanimalo, onda su ljudi počeli da zovu mene da vidim ovoga ili onoga…“, i tako je počelo.

„Kako je bilo i talentovanih dečaka, a ja sam tražio neke svoje puteve, upoznao sam tada već poznatog agenta Voju Dragovića. I to se ‘zakotrljalo’. Neki dečaci koje sam mu preporučio imali su potencijala, počeli smo da radimo zajedno u svim pravcima. Kada je sve to postalo ozbiljnije, preselio sam se u Beograd i nastavio da radim sa njim“.

A onda – Venecija.

„U vreme saradnje sa Vojom u njegovoj agenciji mnogo smo radili sa Italijom. Mog sadašnjeg direktora Filipa Antonelija sam poznavao iz tog vremena. Kada su oni širili svoj skauting, on me je kontaktirao sa pitanjem da li bi mene možda zanimao posao u Veneciji. Prvu sezonu sam radio balkansku teritoriju, a sada sam u drugom ugovoru i sada radim celu Evropu“, objašnjava Tešić.

I čini se da Veneciju već oseća kao svoju kuću, da se oseća delom kluba, od koga je, moramo da istaknemo, dobio dozvolu za ovaj intervju:

„Voleo bih da istaknem Filipa Antonelija i mog šefa skautinga Antonija Kavala kao ljude od kojih i svakodnevno učim i sa kojima sarađujem“.

A u objašnjavanju šta se i kako traži, šta je njegov posao – Nemanja sve vreme govori „mi“. A takve stvarni ne promaknu.

„Mi smo sada druga liga, ali sa tendencijom da se vratimo i u dobrom smo momentu, vratićemo se verujem, tako da su kriterijumi kao za Seriju A, to su naravno viši kriterijumi nego za Seriju B, pa to malo sužava prostor i broj igrača koje gledam.

Nivo na kome radimo je najviši mogući, po pitanju i saradnika. Top profesionalno, ali i potpuno otvoreno. Bez ikakvih figa u džepu, bez ustezanja ako ne vidimo isto. Otvoreno čak i na granici oštrih rasprava, ali u smislu razgovora o igračima i uvek konstruktivnih i profesionalnih. Osećam se i privilegovanim jer se posle svakog razgovora sa tim ljudima osećam pametniji“.

Poverenje, obostrano, postoji. A postoji i generalno poverenje u ono što se na našim prostorima radi:

„Pa pogledaj samo statistički, igrači sa ovih prostora pravili su spektakularne karijere, i to otvara vrata mlađima. U naše podneblje poverenje zaista postoji. I na Akademiji sam dodatno uvideo da ljudi naše podneblje vide i kao talentovano i na prvom mestu kao karakterno. Svi me pitaju – šta je to formiralo vaše karaktere. Ali, kada kažeš Srbija, ljudima je prva asocijacija – ljudi i igrači sa karakterom“, deli Tešić svoja iskustva.

Šta radi skaut?

Da se vratimo na početak ove priče – ne radi ono što zamišljate kada neko kaže „došli su skauti da gledaju tog i tog igrača“. Da, dolaze skauti na utakmice, ali u velikom broju slučajeva čak nenajavljeno. I priča da je nekoga trener uveo u igru ili taktiku prilagodio njemu da bi se što bolje predstavio u realnosti ne postoji. Jer, skaut nikada ne gleda samo jednom.

Najjednostavniji i najkraći odgovor „a šta radi“ je:

„Gleda fudbal“.

Ali, sledi i dopuna:

„Gleda fudbal u odnosu na ono gde radi, odnosno za koji klub i po tim kriterijumima traži nešto što može da bude zanimljivo. Ako nema utakmica tog konkretnog dana, ima ‘premotavanje’. Ili se ide na same utakmice u targetiranim ligama u okruženju, u Evropi ili lokalno. Uglavnom, gleda što je više moguće fudbala“.

Posao iz snova, zar ne?

„Svaki klub ima svoje kriterijume, ali i to se menja od prelaznog roka do prelaznog roka. Ali, znaju se naravno i tačni kriterijumi za nivo fudbala u kome se klub takmiči“, pojašnjava Tešić.

U Nemanjinom slučaju postoji i dodatna „komplikacija“:

„To su visoki standardi jer Italija nije laka zemlja za prilagođavanje i nije laka za stranca. Igrač kvalitativno mora da bude na određenom nivou, ili mora da se prepozna da će do tog nivoa da dođe što je zapravo esencija skautskog posla – da ono što uoči na jednom nivou, prepozna da li će na sledećem biti slično ili bolje“.

Ali, magija ne postoji. Ne postoji čarobna formula koja može da ti otkrije da neki igrač „ima to nešto“ i da sa sigurnošću kažeš da će biti igrač sa velikom karijerom.

„Da postoji egzaktan odgovor na to, da to bilo ko može da pretoči u algoritam, taj bi bio milijarder“, smeje se Tešić.

Algoritma nema, ali ima onaj neki instinkt, unutrašnji glas, koji može da pomogne:

„Ja potpuno uvažavam unutrašnji glas. Zato što sam uveren da je taj ‘unutrašnji glas’ zasnovan na radu, na ogromnom broju pogledanih utakmica, iskustvima ranijim. Možda ne bih to umeo da objasnim, ali postoji ‘pokriće’ zašto se taj neki osećaj sluša. Osetiš da je to to ili da nije.

Fudbal sve više ide ka tome da su fizikalije jedan od glavnih kriterijuma. Neko ko je možda pre 30 godina bio velemajstor, danas verovatno ne bi igrao na visokom nivou jer je fudbal otišao u smeru fizičke moći. To je postao jedan kriterijum koji je sada, možda i nažalost ako gledamo romantičarski, otišao iznad svih drugih“.

„Na jednog koga ‘pogodiš’ bude mnogo onih koje nisi uočio. Šator pobednika je uvek pun. Kada neko uspe, mnogo je onih koji tvrde da su oni znali odavno, da su ga oni videli prvi. Ali, isto tako, onaj ko kaže da nikada nije pogrešio, sasvim sigurno laže. Ne možeš da radiš sa ljudskim bićima a da se takve stvari ne dešavaju, može da se dogodi nešto u nečijem privatnom životu, neki preklop u glavi, neka eksterna situacija koja mu povuče karijeru ka dole ili ka gore. Ne postoji niko ko ne greši“, dodaje Tešić.

„Kada sam počeo da radim u klubovima, obećao sam sebi da više nikada neću nikoga kritikovati jer ne znam šta je iza svega, iza svake odluke. Ceo niz događaja može da zavisi samo od jedne odluke“.

Pa eto, budite na oprezu. Možda vam neće javiti. Možda o tome neće pisati u medijima. Ali, neki skaut uvek gleda.

Intervjue, blogove, analize, zanimljivosti koje smo ove godine stavili pod našu jelku, potražite ovde.