Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Sigurno ste čuli ovaj pridev u vezi sa (zasad) najpopularnijim borilačkom sportom – boksom. „Neprikosnoveni prvak sveta“ – šta to uopšte znači?
Evo pomoći koju nam nudi „Srpski rečnik sinonima“ Pavla Ćosića:
„Neprikosnoven prid. najbolji, besprimeran, superioran, neponovljiv, nenadjebiv žarg., nenatkriljiv ret. – up. perfektan.“
Ako volite boks, pročitajte i:
Ukratko, neprikosnoven je onaj kojem niko ništa ne može da prigovori.
Pa kako onda iko može da uloži kritiku na činjenicu da je Tajson Fjuri prvak sveta teške kategorije profesionalnog boksa? Ili da se pobuni protiv toga da je šampion planete Aleksandar Usik? Imaju titule, zar ne?
Čudno, zaista. Karlosu Alkarazu ili Danilu Medvedevu kritičari nisu mogli da zamere prvo mesto ATP liste u trenutku kada su imali najviše poena. Zapravo, možda su zbog nekih stvari i mogli, ali to je već druga priča. U svakom slučaju, spomenuti teniseri su svakako uradili sve što je do njih kako bi bili posmatrani kao najbolji.
Zašto se u boksu situacija razlikuje? Jednostavno – takav je to sport. Ili je, bolje rečeno, takav je boks postao tokom decenija evolucije u tehničkim i devolucije u organizacionim aspektima.
Tenis je dobar primer za poređenje jer se takođe radi o individualnom sportu, iako po svojoj prirodi potpuno različitom od boksa. U tenisu najjače profesionalne turnire sankcioniše ATP, a to svi najbolji igrači današnjice znaju.
U boksu, međutim, postoje (barem) četiri velike svetske profesionalne organizacije pod čijim orkiljem se održavaju najbitnije borbe. Ako želite da budete famozni „neprikosnoveni“ šampion, treba da dođete do četiri različita pojasa. Potpuni apsurd – može da se dogodi da morate čak četiri puta da pobedite u mečevima za titulu prvaka sveta, da biste mogli da kažete „E sad sam ja šampion, i niko drugi!“ A šta se tek dešava kada u priču dođu klauzule o obaveznim revanšima, koje su često neizostavne stavke ugovora o najvećim borbama?!
Ako volite boks, pročitajte i:
Realnost je takva – administratori međunarodnih bokserskih organizacija ogrezli su u nesposobnosti i korupciji, pa zarad sopstvenih finansijskih benefita donose odluke na štetu sporta. I nije to samo slučaj sa boksom, ali u ovom slučaju, sramno ponašanje bokserskih vlasti direktno utiče na dešavanja u ringu.
Svetska bokserska asocijacija (WBA) je prva krovna organizacija za profesoinalce, a iz nje se 1963. godine izdvojilo Svetsko boksersko veće (WBC). Zatim je 20 godina kasnije isto učinila i Međunarodna boskerska federacija (IBF). Naposletku, Bernard „Dželat“ Hopkins je sredinom dvehiljaditih u prvi plan počeo da ističe svoju titulu svetskog prvaka poluteške kategorije u Svetskoj bokserskoj organizaciji (WBO) i dao joj legitimitet. Formalno je 2008. i WBO postala jedna od četiri najveće kuće svetskog boksa i počela je tzv. „era četiri pojasa“.
Kako se u praksi ogleda činjenica da možemo da imamo četiri svetska šampiona u jednoj težinskoj kategoriji? Prve svega, takav sistem donosi hrpu bespotrebnih mečeva, koji služe isključivo za nadmetanje federacija za prevlast i sticanje lake, ali ne preterano visoke zarade.
Evo odličnog primera – zašto je prethodnog decembra Tajson Fjuri odlučio da kompletira trilogiju sa Derekom Čisorom, svojim starim prijateljem i sparing-partnerom? Taj meč nikoga nije zanimao! Niko se pre borbe nije pitao: „Hmmm, ko li je bolji – Fjuri ili Čisora?!“ Zaboga, Fjuri ga je pobedio dvaput ranije, a zatim ga je u trećoj borbi ponovo istukao kao da mu duguje novac. Koja je motivacija za taj duel iz ugla WBC, verzije u kojoj Fjuri drži pojas?
Razlog je pun stadion Totenhema i prihod koji je borba Fjuri – Čisora 3 donela uz praktično nepostojeći rizik. Novac se vrti, a zvanje neprikosnovenog šampiona zvrji prazno, iako je svima taj uspeh cilj – barem deklarativno.
U teškoj kategoriji neprikosnovenog šampiona nismo imali u „eri četiri pojasa“, čak ni mnogo pre toga. Poslednji koji je poneo titulu apsolutnog kralja teškaša bio je Lenoks Klaudijus Luis, as koji se borio pod kanadskom i britanskom zastavom tokom velelepne karijere.
U novembru 1999. godine Luis je jednoglasnom odlukom sudija u Las Vegasu pobedio velikog rivala Ivandera Holifilda i ujedinio sve relevantne pojaseve svog vremena. Međutim, tada se javila WBA sa uslovom da „Lav“ u narednom meču mora da se nađe u ringu sa obaveznim izazivačem Džonom Ruizom – u suprotnom će mu WBA titula biti oduzeta.
Javnost je u tom periodu videla Majkla Grenta kao najopasniju pretnju za Luisovu vladavinu. Borba Luis – Grent je bez dileme bila ta koju je bokserska publika želela. Lenoks je očekivano doneo odluku da ignoriše WBA i Ruiza, pa da se tako odrekne WBA titule i statusa neprikosnovenog prvaka. Verovatno ni sanjao nije da će to biti poslednji put do danas da imamo apsolutnog šampiona teške kategorije svetskog boksa.
U 21. veku kao ubedljivo najbolji borci u ovoj diviziji istakli su se braća Kličko – ukrajinski džinovi čelične discipline. Vitalij i Vladimir su tokom svoje vladavine (2004-2015) uspeli da objedine četiri pojasa, ali očigledno nisu želeli da se međusobno bore, pa apsolutnog šampiona ni tada nismo dobili.
Diontej Vajlder i Entoni Džošua su imali priliku da objedine titule, ali, kao i mnogi drugi pre njih, „nisu uspeli da se dogovore“.
Ni u drugim muškim kategorijama neprikosnoveni prvaci nisu čest slučaj, ali smo ih u „eri četiri pojasa“ ipak ponekad viđali:
1. Bernard Hopkins (srednja, 73 kg) – septembar 2004;
2. Džermejn Tejlor (srednja, 73 kg) – jul 2005;
3. Teren Kroford (poluvelter, 63 kg) – avgust 2017;
4. Aleksandar Usik (kruzer, 91 kg) – jul 2018:
5. Džoš Tejlor (velter, 67 kg) – maj 2021;
6. Kanelo Alvarez (supersrednja, 76 kg) – novembar 2021;
7. Džermel Čarlo (polusrednja, 70 kg) – maj 2022;
8. Devin Hejni (laka 61 kg) – jun 2022;
9. Naoja Inue (bantam, 53 kg) – decembar 2022.
A u teškoj – ništa! Poznata ponekad i kao „kraljevska divizija“, teška kategorija često nije obilovala bokserskim kvalitetom kao neke druge, ali je uvek bila najpopularnija. Ljude zanimaju bitke velikih ljudi više nego malih, često bez obzira na nivo veština – to je činjenica. Zašto je tako, možda bi najbolje mogao da nam objasni neki psihoterapeut.
Otkad je Džon L. Salivan 1885. godine prepoznat kao najbolji, znalo se ko je šampion sveta među teškašima. Takvu čast imali su, između ostalih, bokserske ikone kao što su Džek Džonson, Džek Dempsi, Maks Šmeling, Džo Luis, Ezard Čarls, Roki Marćano, Flojd Paterson, Soni Liston, Muhamed Ali, Džo Frejžer, Džordž Forman, Leri Holms, Majk Tajson, Ivander Holifild, Ridik Bou…. Uvek je bilo bitno ko je šampion među velikim momcima!
Tim čudnije što skoro 24 godine nemamo neprikosnovenog kralja teškaša. Deluje da je došao trenutak da se čekanje prekine….
Ili možda nije!
Saga o potencijalnom meču Tajsona Fjurija i Aleksandra Usika, aktuelnim vlasnicima četiri najveća pojasa današnjice, veoma je mučna za svakoga ko voli boks.
Iako brojne spekulacije u vezi sa tim da li će se održati borba generišu mnogo klikova, istina je da je svakom fanu ovog sporta bilo više nego dovoljno izjava, instagram lajvova, konfernecija, blefova… Ljudi žele borbu i mnogi ne veruju ničemu dok dvojicu rivala ne budu videli na merenju dan pred borbu.
Jako je teško, ali i bespotrebno, ulaziti u sve detalje u vezi sa (neodržavanjem) meča Fjurija i Usika. Kako trenutno stoje stvari (23.3.2023), borba se neće održati na Vembliju 29. aprila. Sa druge strane, moguće je da se to promeni već narednog dana, pa da se onda tri dana kasnije ispostavi da dogovora nikad nije ni bilo, i tako u nedogled…
Od medijske kakofonije u vezi sa tim ko je kriv, jedino što se može čuti je unutrašnji glas koji fanu boksa poručuje „ne loži se, barem ne još“.
Borba Flojda Mejvedera i Manija Pakjaoa se ispostavila kao nešto najgore što se dogodilo boksu u modernoj istoriji. Ona je poručila sledeće – ako imate dvojicu boksera koje fanovi zaista žele da vide u ringu, odlažite duel što je moguće više, a u međuvremenu ulažite ogromna sredstva u promociju. Na kraju, kada postane jasno da se ne može više čekati, organizujte borbu u trenutku kada su obojica prošla svoj zenit i kada borba više nema toliko smisla. Uspeće vam – sve će se višestruko isplatiti. Ako je taj petogodišnji proces u vezi sa borbom Flojd – Pekmen postao najgledaniji meč u istoriji boksa, zašto drugi ne bi sledili taj plan?
Na kraju je zaključak pomalo sumoran – nije bitno ko je neprikosnoveni šampion. Iako boks polaže mnogo na svoju bogatu tradiciju, naročito teška kategorija, status neprikosnovenog je samo ukras oko borbe.
Ono što je zaista bitno je da vidimo na delu najbolje protiv najboljih. Delovalo je da je cunami ujedinjenja titula zahvatio i teškaše i da će se borba za apsolutnog kralja teške divizije održati u 2023. godini. Ipak, zasad su se nečiji finansijski interesi isprečili.
Čiji?
Da li vam je stvarno bitno?
Nikola Novaković (@nikolanvkvc)
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare