Užasno. Katastrofalno. To su dva epiteta koje je Novak Đoković iskoristio da opiše svoju igru u trećem kolu turnira u Monte Karlu, u porazu od Lorenca Muzetija 4:6, 7:5, 6:4 u dramatičnom i frustrirajućem popodnevu.

Isticao je nekoliko puta Novak da ove sezone želi bolje da počne sezonu na šljaci, ali nije uspeo – vesnik su bile i njegove reči od pre nekoliko dana, da mu je uvek potrebno najviše vremena za ovaj prelazak na šljaku, posle devetomesečne pauze.

Razumljivo, bio je Đoković nervozan na konferenciji za medije koja je ukupno trajala dva minuta i 23 sekunde, i podsetila na onu posle poraza od još jednog Italijana, Marka Čekinata na Rolan Garosu 2018. godine.

U tom trenutku je taj poraz delovao znatno gore, jer je još bilo upitno hoće li se Novak vratiti na svoj nivo posle povrede lakta. Danas ima 22 grend slem titule.

Novaku kao izrazito takmičarski nastrojenom čoveku jeste teško pao poraz, pred medije je došao direktno s terena i glava još nije stigla da mu se ohladi, ali ovaj i ovakav poraz u Monte Karlu nije ništa novo.

Otkad je 2015. uzeo drugu titulu u Monaku, u narednih sedam nastupa u Kneževini samo je dvaput došao do četvrtfinala. Onih godina kada je osvajao Rolan Garos, 2016. i 2021. godine – gubio je od Jiržija Veselog u svom prvom i od Dana Evansa u svom drugom meču.

Rečju – nije prijatno i poželjno, ali ne mora ništa da znači za Rolan Garos, koji je u središtu Đokovićeve pažnje. Da ne bi značilo ništa, mora da se pobrine sâm Đoković. Obično bi u Rimu bio manje-više tamo gde želi kada je reč o nivou igre, a sada će putovati u Banjaluku. Posle ranog ispadanja sada, učešće u Madridu postaje realnije, ali sada mastersi na šljaci traju devet dana i uzimaju više energije, što ne treba Đokoviću pred Pariz. Tako da – videćemo.

Očito je da trening nije isto što i mečevi, pa makar i na drugoj podlozi. Ne mogu se porediti Australijan open i Monte Karlo, ali Novak je sada s Muzetijem pretrpeo osam brejkova, više nego na celom turniru u Melburnu. Zapravo, najviše brine „rukav“ oko njegove desne ruke, od lakta do ručnog zgloba, mada Đoković nije želeo o tome da govori osim da je „u redu“.

Nešto očigledno postoji, ali nadajmo se da je minorno, jer je Novak momentalno potvrdio učešće u Banjaluci naredne nedelje.

Napravio je čak 46 neiznuđenih grešaka i taktički često nije imao ideju – što se njemu retko dešava – ili po izuzetno sporom terenu nije mogao da je sprovede u delo. Po nepisanom pravilu, prekid zbog kiše trebalo je više da odgovara Novaku – zbog iskustva i prilike da obojica sagledaju meč mirne glave – i istina je da je Novak nešto prodornije udarao posle prekida, ali to je bilo kratkoga daha.

Obično Đoković gubi od inspirisanih protivnika, a sada ni Muzeti nije blistao. Italijan, koji na južnoameričkoj šljaci nije mogao da ubaci loptu u teren, sada je ostvario pobedu karijere. Tenis tako nekada funkcioniše na čudne načine – iako je sada imao pomoć protivnika da prođe kroz cilj, pobeda nad brojem 1 daje Lorencu priliku za mentalnu transformaciju, priliku da okrene sezonu.

„Čak i kad igra loše, i dalje je svetski broj 1, nikada ne smeš da ga otpišeš i moraš da ga ubiješ deset puta”, izjavio je Muzeti.

Novaku prvo mesto nije više prioritet kao nekada, ali šteta je i što nije zaradio više bodova na jednom od turnira gde je mogao da stekne dodatnu prednost u odnosu na Alkaraza.

No dobro, idemo dalje sa jednim ciljem u glavi – da najvažniji meč ove sezone na šljaci Đoković odigra 11. juna na stadionu Filip Šatrije.