Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Traje na veoma visokom nivou skoro deceniju i po u NBA ligi. Uvek konstatne statistike, maksimalno profesionalan, pun žara kao da je na početku karijere, a zvezde je odavno dotakao. Onu svoju, klupsku, nosi u navijačkom srcu od malena, kao i košarkašku loptu.
Nikola Vučević, sa Čikago Bulsima je poodavno završio tekuću sezonu, ali u Beogradu individualno radi, što bi jedan trener rekao, kao da je u pitanju život ili smrt.
Povezane vesti
Ako ćemo o igračkim razlikama, pa i ovo poslednje, nevezano od talenta i fizičkog potencijala, razlikuje ga od samo dobrih, centar „bikova“ i crnogorske reprezentacije, kova je vrhunsko – plemenitog. A priči između radnih obaveza, nikad kraja.
„Jedna od mojih boljih sezona što se tiče brojki, igre, mislim kompletno. Odigrao sam prilično, čak 73 utakmice. I timski je bilo iznad očekivanja, jer je ekipa podmlađena, bilo je dosta promena, niko nije znao šta da očekuje. Na pola sezone je trejdovan najbolji igrač, svi su očekivali da ćemo se naći daleko od doigravanja. Ali to nije bio plan, hteli smo da se borimo za plej of ili plej in. Mislim da smo lepo igrali, imali dobar skor, do utakmice sa Majamijem. Možda je to bio jedan od naših najslabijih mečeva. Nismo odigrali na nivou, a oni su bili odlični. Izgubili smo i nismo stigli do plej ofa. Ali, za jednu mladu ekipu, dosta dobar rezultat. Ostaje žal, jer smo imali šanse da prođemo dalje, što bi bilo sjajno iskustvo za sve nas. Videćemo kako će to dalje ići. Za mlade igrače, bilo je dobro da osete tu borbu, velike, bitne utakmice. Da ne igramo samo da bi igrali već i da se takmičimo. Ekipa ima potencijal, mislim da može da bude solidna,“ Vučević kratko rezimira za Sport klub.
A kada se dotakne najjača liga sveta iz ličnog ugla, ne mogu da se preskoče ni kolege, srpski reprezentativci.
„Pratim ih zbog sebe da bih znao, ali me i ovako interesuje, volim da ih gledam. Nikola Jokić kao Jokić, znamo ga svi, odigrao je možda i sezonu karijere. Sjajno, i što se tiče statistike, ma svega. Malo je nedostajalo da Denver prođe Oklahomu. Ali dobro, od njega se to i očekuje, pored svega, uspeo je da nadmaši to što je pre radio, svaka mu čast. Meni je posebno drago kada odigra na takvom nivou, jer smo prijatelji i van terena. Bogdan Bogdanović je takođe imao dobru sezonu. Mislim da ga je prelazak u LA Kliperse osvežio. Bila mu je potrebna ta promena, iskoristio je u plej ofu, iako je imao problem sa povredom uoči trejda, uspeo je da se vrati. Pokazao standarno šta može. Biće mu sve bolje i bolje, dobra situacija i ekipa, igraju za nešto veliko, a on to voli jer je veliki takmičar. A imenjak Jović, nije imao sreće sa povredama, nikako nije uspeo da uhvati kontinuitet, iskoristi šansu. Žao mi je, veliki je potencijal sa prilikom za još veću karijeru. Ima predispozicije, dar, samo da ga posluži zdravlje da može da poveže jednu sezonu i pokaže šta može. Njegova prva NBA sezona, taman kada je proigrao, povreda šake, pauza skoro do kraja, igrao je malo plej of. Ali, to je teško posle dva meseca pauze, uskočiš u doigravanje, a još nisu tada timski odigrali. Ipak, Jović ima pred sobom sjajnu karijeru. Oporaviće se i Nikola Topić (ukršteni ligamenti), biće ok. Nezgodno je što je dugo pauzirao. Ali, sa druge strane, dobro je što je imao vreme da se dobro oporavi i spremi telo jer je NBA liga, naporna i zahtevna, totalno drugačije od svega ovde. On je mlad, biće mu dobro, pogotovo u ambicioznoj Oklahomi.“
Njegov Bora i Dejo Radonjić
„U jednom periodu, otac mi je bio najvažniji trener. I kasnije sam imao odličnih stručnjaka koji su mi mnogo pomogli, verovali, dali mi priliku. Igrač onda to treba da iskoristi, pokaže šta može. Od moje 12. do 16. tata me je uzeo pod svoje. Ma, nije on mene favorizovao u Mornaru tada, čak suprotno. Prema meni je bio najstrožiji. Bilo je situacija, ne igram dobro, samo mi pokaže klupu. Nije bilo ono:“Ti si moj sin“, ma kakvi. Bio je fer i striktan. Želeo je da naučim kako mora, da je tada popustio…Onda mi nije bilo lako, ali sam mu iz današnje perspektive zahvalan. Bio je to jedini način da naučim kako treba i pravi put da se dođe do uspeha. Imao sam dobre trenere u srednjoj školi, pa dva odlična na koledžu. A sa ovih prostora, jedini koji je stao iza mene kada sam bio mlad je Dejo Radonjić. Verovao je u mene, podržao me u reprezentaciji, pa Budućnosti. I sada imamo sjajan odnos, jedan od dražih trenera sa kojima sam sarađivao. I sa onima sa kojima nisam imao pravi odnos i dobra iskustva, uspeo sam nešto da naučim, ojačam, sve je to deo karijere.“
Vučević je relativno rano uhvatio trening zalet, ne samo zbog održavanja forme za NBA, očekuju ga i reprezentativne obaveze na Eurobasketu od kraja avgusta. Posle seniorskog debija 2011, pa 2013. i 2015, prvenstvo, čija se završnica igra u Rigi, biće mu četvrto.
„Bože zdravlja, biću deo tima, pa se radujem još jednom okupljanju i Evropskom šampionatu. Sa selektorom Boškom Radovićem imam odličnu saradnju, dugo se znamo. Otkada vodi nacionalni tim, mislim da sam pružao najbolje partije. Pripreme počinju 24. jula u „mom“ Baru. To mi je važno i zbog porodice, ali imamo i odlične uslove.“
Crna Gora je u grupi sa Nemačkom, Finskom, Velikom Britanijom, Litvanijom i Švedskom. Prve četiri reprezentacije, u nastavku eliminacionog dela, prvo će ukrstiti sa Portugalijom, Estonijom, Letonijom, Češkom, Turskom ili Srbijom.
„Imamo šansu da prođemo grupu, mada, Eurobasket je uvek nezgodan, možda i jači od SP. Ima dosta kvalitetnih selekcija. Samo da ne bude ozbiljnijih problema sa povredama, pa da se dobro spremimo. Nadam se plasmanu u osminu finala što bi bio ogroman uspeh. Ako bi se desilo da ukrstimo za Srbijom, to bi bilo veliko iskustvo za nas. „Orlovi“ su favoriti za zlato, jedna od najboljih ekipa na svetu. Imao bih dueel sa Jokićem, pretpostavljam da će igrati, bilo bi zanimljivo, ali otom, potom. Da mi prođemo grupu, pa sve ostalo lako…“
Jede više od Novaka
„Imam kuvara. To je važno za sportistu koji želi da zadrži visok nivo. Da se sprema šta je neophodno u vreme kada je potrebno. Mislim da to mnogo pomaže. To je sad mnogo popularno u NBA, generalno u profesionalnom sportu. Ali, nije to neka striktna ishrana, nisam rigidan kao Novak Đoković. Izbegavam neke uobičajeno nezdrave stvari, ne samo za jednog sportistu, poput slatkiša. Dobro, uzmem retko, da kažem po zasluzi, ne brzoj hrani, grickalicama, ne pijem mnogo sokova, to mi ni ovako ne prija. Ali, to bi trebalo svaki čovek da zna, nije ništa strogo. Pomaže mi i dobar metabolizam, priroda koju sam povukao na mamu i tatu. Pazim, treniram, oporavljam se, sve to pomaže…“
Krajem 2021. postao je član Skupštine KK Crvena zvezda. Ali, i bez formalne klupske funkcije, maksimalno prati crveno bele, od Evrolige do ABA.
„Otkada znam za sebe navijam za njih, to mi je od oca (Bore), košarka i fudbal. Generalno pokušavam da stignem da sve ispratim. Imam prijatelje u oba sporta. Košarkaši su imali istorijsku šansu da uđu u TOP 6, odlično su počeli, ali poslednjih pet, šest utakmica, sve su izgubili na jednu loptu ili u produžetku. Mnogo mi je žao, pokazali su veliku borbenost i želju, ali, to je tako ponekad u sportu. Na kraju se to ne okrene kako bi trebalo i da se stigne do uspeha. I taj meč protiv Bajerna (plej in), bio je veoma neizvestan, a možda je bila i ona jedna sporna situacija. Ali, dobro, sve je to deo sporta, nije se dalo. Šteta, imali su sjajnu poziciju i priliku. A u ABA ligi, opet jedan uspešan šut Budućnosti, a taj Mekinli Rajt je, inače, odličan, zatvorio je vrata finala. Uticala je i četvrta pozicija iz ligaškog dela, bez prednosti domaćeg terena. Prošle godine su osvojili ABA trofej, ove sezone, za sada Kup, možda bude još KLS. Šta da se radi, ne može uvek samo da se osvaja. I porazi su sastavni deo, ali su i povrede uticale. Međutim, i Budućnost je sjajna ekipa, pogodili su sa strancima, ceo tim je dobar, zasluženo su u finalu. Na jedan način gledaš kao navijač, ali bi trebalo biti realan.“
A ko ima veće šanse u finalu, klub iz Podgorice ili Partizan?
„Dobra, gusta i nezgodna finalna serija. Budućnost je čvrsta u odbrani, borbeni su, a i crno-beli imaju dobru i kompletnu ekipu. Imali su nešto slabiju evroligašku sezonu, ali nije lako nikoga proći na tri dobijena meča, a kamoli crno-bele. Željko Obradović ima iskustvo da pripremi tim za takvu seriju. Ne znam kome bih dao prednost, evo, recimo, Budućnosti jer sam tamo nekada odigrao pola sezone tokom lok auta u NBA. Drag mi je klub, pa bih voleo da osvoje trofej.“
Da li uopšte može da se porede NBA i barem nekoliko najjačih iz Evrolige?
Peckanje sa Sašom
„Stignem da se pomalo, ne puno, raspravljam sa šurakom Sašom Pavlovićem, malo se čačnemo. Eto, kada je Zvezda uzela Kup. Imao sam pauzu za Ol star vikend, odmarali smo sa nekim prijateljima. Onda sam iskoristio priliku da mu pošaljem mali snimak, ali, sve to kroz šalu. Zdravo rivalstvo, šalimo se, u zavisnosti ko dobije, peckamo…To bi tako i trebalo u nekim normalama, da ostane u sportskom duhu.“
„Velika je razlika. Mislim da mnogi ljudi iz Evrope ne razumeju koliki je kapacitet NBA. Drugačija je to košarka, spejsing, nema tri sekundi u odbrani, igra se brže, sve to pravi diferencijaciju, a ljudi sa Starog kontinenta to ne shvataju. Posebno kada žele da pričaju o odbrani, kao da se to ne igra u NBA. Ali, nije to baš tako. Najveći fokus je odbrana, kako da braniš drugu ekipu, ali je to vrlo teško. Manje se dozvoljava prljava igra, veći je prostor, napadački individualno su mnogo bolji nego u Evropi, pa je mnogo teško braniti takve igrače. Nerealno je to porediti, iako elitno evropsko takmičenje ima kvalitet, ali NBA je NBA. Primetio sam da se često pominje da se u Evropi igra bolja košarka, ali nije tako. Kada bi oni koji tako pričaju, došli u Ameriku i probali da igraju, shvatili bi koliko je to teško i zahtevno igrati skoro dan za danom protiv najboljih košarkaša sveta, na visokom nivou. Dovoljan pokazatelj su oni najbolji u Evroligi, koji, kada su osetili da više ne mogu da izdrže u NBA, odlazili su u Evropu. Ni na jedan način ne omalovažavam Evroligu, ali to je evropska liga, a NBA je NBA.“
Odliv evropskih, pa i klinaca iz regiona, na američke koledže, posebno otkada imaju profesionalne (plaćene) ugovore, može i te kako da promeni košarkašku mapu sveta. Naravno, u korist SAD.
„Biće to malo problem za evropsku košarku, dosta će mladih igrača krenuti tamo, nezgodno, veliki je novac naglo ušao u NCAA. Razumem igrače, to su veliki ugovori, koje možda neki od njih nikada ne bi dobili u Evropi i, teško je to odbiti. Na drugoj strani, tamo imaju odlične uslove, na nekim koledžima čak i bolje nego u NBA, od sala za treninge, oporavak, teretana, ma sam taj život u kampu… Ja sam to nekada prošao i, kada bi me pitali, to bih preporučio. To je odličan put iz više razloga. Uključeno je i školovanje, pa kada dodate te „teške“ ugovore, teško je reći „ne“. Neki imaju ponude kao najbolji igrači Evrolige. Ali, neka budu oprezni, da ne razmišljaju samo o novcu, nego da vide da li je pravi trenutak, dobar trener, da idu negde gde će moći da igraju i razvijaju se na pravi način. Jer, karijera bi trebalo da traje i posle tog koledža, a ne samo dve, tri godine. Dosta faktora utiče, ali kada neko ponudi milion i po dolara, pa i dva, pa neka je i malo manje od toga, to je veliki novac za nekog od 18, 19 godina, a to već menja život.“
Vučević ima zavidnu karijeru, ali je ljudski da se uvek nađe ono „nešto“ što bi moglo da baci senku…
Lepo u Čikagu, kasnije Beograd
„U Čikagu ima mnogo Srba, Balkanaca, onih sa bivših jugoslovenskih prostora.To nam porodično prija, upoznali smo mnogo naših ljudi, postali bliski prijatelji sa nekima. Meni je drago, pogotovo zbog supruge Nikolete. Nije ni njoj lako, sama, na kraj sveta, eto i da ona ima nekog (za druženje). Važno mi je i zbog dece, jezika…Ima nekoliko srpskih manastira u okolini, trudimo se da ih posećujemo koliko možemo, znate moje NBA obaveze. Ali, pokušavamo i zbog dece da nauče o svojim korenima i veri. Prija nam da se družimo sa našim narodom, koji se tamo trudi da često ide na crkvene službe. Ima naših restorana, pa gostovanja naših umetnika, prija mi. Posebno kada ste dugo kao ja u Americi, punih 18 godina. Što sam stariji sve mi više nedostaje kuća i moje područje. Družim se i sa Amerikancima, pa odrastao sam u Belgiji, rodio se u Švajcarskoj, navikao sam, ali… Kada je neko tvoj, onda je tvoj, gde god se okreneš naši ljudi.
Da li ćete ostati u SAD kada završite karijeru?
„A, ne, plan je da se vraćamo za Beograd. Zbog najbliže porodice, ali i zbog dece. Da odrastu na ovom području, da zavole odakle su, osete kulturu i jezik. Mislim da je to jako bitno. Moj otac je to uradio sa mnom, uticalo je mnogo na moj razvoj i mnogo mi pomoglo, pa bih slično voleo i za njih. Eto, to je samo plan, tako razmišljamo, ali polako…“
„Ja sam osoba koja uvek želi više i misli da može bolje. Dok igram, tražiću od sebe to više i nikada neću biti skroz zadovoljan. Ali, kada završim karijeru i sve sagledam, mislim da ću biti svesniji nekih stvari koje sam uspeo da uradim. Mada, i u ovom momentu, svestan sam toga, skoro deceniju i po u NBA, igram na visokom nivou. Bez lažne skromnosti, retko je tako dugo tamo istrajati, dva puta u Ol star petorci, velike stvari…“
Da li nedostaje NBA titula?
„Uh, fali. Ali, nisam imao prilike da igram u vrhunskoj ekipi i da se borim za prsten, to bih baš želeo. Posebno kako ulazim u neki poslednji deo karijere. To bih voleo da ostvarim, mada, nije uvek bilo sve do mene. Bio sam u ekipama (Filadelfija, Orlando, prim aut) ), koje nisu imale tradiciju po tom pitanju. To je nešto o čemu razmišljam kako sam stariji. A kada sam bio mlađi, bilo je samo da igram košarku, od Evrope, preko koledža do NBA. A onda tek dižete lestvicu, želite više. Logično je da se ne zadovoljavate onim što ste postigli, U ovom trenutku sam zadovoljan, ali ću gurati još…“
A kada poželi da definiše sport čiji je jedan od zaštitnih znakova, Vučević će…
Ne puštam sinove
„Nisam neki golfer. Fudbal obožavam, gledam ga često, ali ga ne igram puno zbog karijere. Malo sa sinovima, oni vole fudbal, njih bar mogu da dobijem. Eto, učim ih da nauče da gube. Uglavnom ih ne puštam, samo ponekad, onako pomalo. Ne igram sto odsto protiv njih, ali igram fino. Pa i mene je tata dobijao, tako se stvara neki inat i želja da se dobije. Dobro je da se to oseti od malih nogu.“
„Jedna od mojih prvih ljubavi, a lopta prva igračka. Kao mali sam uvek igrao na koš, imao sam dve, tri sobne konstrukcije i uvek je bilo koš, koš… Uđem u orman, obučem tatinu opremu, pa igram. Stalno sam išao sa tatom, a igrao je do 44. godine, na utakmice, treninge, bio okružen tim sportom. I mama, Ljiljana (Kubura devojačko) je bila košarkašica, reprezentativka, u sarajevskom Železničaru. Stric Savo je od košarke, jedino strina Ljilja Mugoša, od rukometne reprezentativne vrste. Ta ljubav prema košarci se stvorila na prirodan način. Niko me kao mlađeg nije forsirao, ono ti moraš… Stalno sam igrao, a kada je Bora video da imam nekog štofa i da je to neki moj put, onda mi ozbiljnije pristupio objasnivši kako to sve ide.“
Uz pomešane osećaje, vraćajući se u detinjstvo, mladost do onog što ga ispunjava, više od pukog profesionalizma, nastavlja:
„Otac mi je pomogao, ma bio glavni da me izvede na put gde sam danas. Za svaki posao, a specijalno za košarku, ako želite da dostignete najviši nivo, morate da živite za to. Drugačije ne možete. Zahteva velika odricanja i disciplinu. Nije košarka samo da igraš pred 15.000, 20.000 ljudi i svi ti tapšu, svi te vole, ima stvari koje ljudi ne znaju, ne vide, a oduzimaju dosta energije. Sa tim morate da se nosite ako hoćete do vrha. U sportu su pozitivne stvari mnoge lepše nego neke druge, ali ima dosta ulaganja, hvala bogu, isplatilo se...“
Onda ste napravili svoj srećni mikrosvet…
Sinove čeka tatin put
Šta ćete jednog dana da savetujete sinovima?
„Filip (6), Matija (4) i Lazar (2), ako se odluče za košarku, a visinu će imati, već su visoki za svoj uzrast, voleo bih da odu na koledž iz više razloga. Mislim da je to dobar prelaz od 18 do 22 godine, pogotovo oni koji kasnije sazrevaju, moj slučaj. Jer, kao tek punoletan, nisam bio zreo za profesionalnu košarku, fizički nisam bio za taj nivo, ali sa 22 već jesam. U Evropi je to nezgodno, završite kao junior, a niste još za prvi seniorski tim, nema ništa između, to je problem. Da ima neka mlada liga, možda bi tamo nastavili razvoj. Zato je koledž odličan izbor. Život u kampusu, okruženi hiljadama svojih vršnjaka, pa rad na koledžu, pristup dvorani i teretani 24 sata, kao u NBA. A završite i školu, jer se nikada ne zna šta će se desiti tokom karijere. Ako je to NBA, odlično, a šta ako ne bude ništa. Čak i sa vrhunskom karijerom, lepo je imati diplomu, i to je važno. Voleo bih da moji sinovi prođu takav košarkaški put. Za mene je bilo sjajno iskustvo i jedan od najlepših perioda u mom životu, baš te četiri godine na koledžu.“
„Jesam, kako nisam. Imam mnogo razoga da se tako osećam, Prvo, zdrav sam, imam divnu porodicu, roditelje, sestru, dalju familiju, mnogo dragih ljudi sam upoznao. Od najbližih prijatelja iz detinjstva, pa kroz život i karijeru. Jedno od najvećih bogastava sporta je što upoznate bezbroj ljudi. Generalno, volim da se družim i da sam okružen ljudima. Što se tiče košarke, pa napravio sam više nego što sam ikada sanjao, nemam razloga za nezadovoljstvo. Trudim se da uživam u životu i gledam pozitivno. I ono što mi je karijera omogućila, iskustva koja sebi mogu da priuštim, uživam da podelim sa ljudima koji su mi u duši. Ja sam srećan čovek…“
Nikola Vučević, jedan od najboljih Evropljana koji su igrali i, igraju, tamo daleko, preko okeana…
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare