Dvojica muškaraca izašli su iz duševne bolnice i uključuju se u društvo pod nadzorom socijalnog radnika. Objašnjavajući mu kako im ide prilagođavanje, jedan kaže: „Pre nekoliko dana se komšinica porodila, išli smo, napili se. To je valjda normalno“. Socijalni radnik odgovara: „Nije normalno, ali jeste uobičajeno“.

To je detalj iz izvrsne pozorišne predstave „Eling“. Uobičajeno, ne i normalno – taj opis preuzeo sam jednom prilikom za potrebe teksta o Novaku Đokoviću. Pet godina prošlo je otad, Đoković je u 35. godini života, a to i dalje važi – ono što Novak radi postalo je uobičajeno, podrazumevamo njegove uspehe, ali oni su neponovljivi u istoriji tenisa, nisu nešto normalno, i s vremena na vreme to treba naglasiti.

Finale Pariza:

Đoković: Danil je moj najveći rival trenutno, biće broj 1

Masters 1000

7. nov 2021 8

Masters 1000

7. nov 2021 8

Kurijer: Broj nedelja na vrhu važan u GOAT debati

ATP

7. nov 2021 16

ATP

7. nov 2021 16

„Danas ima Novakovih hejtera, a za 10 godina će biti jasno“

Masters 1000

7. nov 2021 10

Masters 1000

7. nov 2021 10

Ove sezone, kad god je Novak na terenu, meč je istorijski. Prilika za još jedan rekord, za još jednu recku u GOAT biografiji. Tako je bilo i u pariskom Bersiju, gde je Đoković u finalu pobedio Danila Medvedeva 4:6, 6:3, 6:3 i osvojio 37. masters titulu, čime se izdvojio na prvom mestu večne liste u odnosu na Rafaela Nadala.

U polufinalu, trijumfom nad Hubertom Hurkačom, Novak je matematički obezbedio trofej za broja jedan na kraju godine – to mu je pošlo za rukom rekordni sedmi put, jednom više nego njegovom uzoru iz dečjih dana Pitu Samprasu.

Tačno pedeset dana prošlo je od poraza u finalu US opena do Đokovićevog prvog meča u Parizu sa Martonom Fučovičem. Mučio se Novak i dobio u tri seta. To je scenario koji ćemo sve češće viđati, jer su rani mečevi opasni posle dugih pauza.

Đoković je jasno odredio prioritete, takvih pauza biće do kraja njegove karijere, ali nije prvi put da Novak „kilavi“ i da pobeđuje, što je dragocena osobina. Za rezultate u tenisu je bazni nivo igre mnogo važniji od maksimuma, a Đokovićev bazični nivo, onaj ispod kojeg ne pada, verovatno je najviši u istoriji. Uz auru i autoritet u očima većine rivala, to mu omogućuje da najčešće pređe ciljnu liniju i onda kada ne liči na najbolju verziju sebe.

Nešto posebno za Medvedeva

Međutim, postoji nekoliko igrača protiv kojih Novak ne može sebi da priušti lošiju igru ukoliko želi da pobedi. Jedan od njih, u ovom trenutku najopasniji, pogotovo na betonu, jeste Danil Medvedev. Štaviše, za Medvedeva Novak mora da ponudi nešto posebno, nešto što iskače iz njegovog uobičajenog šablona.

U pojedinim trenucima, Rus deluje kao unapređena Đokovićeva verzija, sa jačim prvim servisom. Anticipira izvanredno, pretvara se u zid s osnovne linije, igra inteligentno i rezonski. Otkad je Medvedev postao to što jeste, Đoković nije imao lak meč sa njime – nije to bio ni onaj u Melburnu, pogotovo ne u prvom setu i početkom drugog.

Ono što je naročito interesantno u njihovim mečevima jeste što su obojica sposobni da se prilagode i da unutar istog duela igraju potpuno različitim stilovima igre. Sada je Đokovićev plan bio da bude agresivan, a znatno rasterećeniji um u odnosu na Njujork omogućio mu je da to čini uspešno. Čak 36 puta je bio Novak na mreži, od čega je osvojio 27 poena, a drugi set je osvojio najviše zahvaljujući servis-voleju, pogotovo posle slajs servisa sa djus strane, čime je eksploatisao pozicioniranje Rusa na riternu daleko iza osnovne linije.

Đoković je pobedio, iako je na drugom servisu osvojio samo 9 od 29 poena. To je nadoknadio time što je Medvedeva spustio na samo 58 posto osvojenih poena posle prvog servisa (51-88). Ipaksu uslovi u Bersiju bili sporiji.

Sama činjenica da Đoković mora toliko da se prilagođava i da igra ono što mu nije primarno ilustruje to koliko je Medvedev nezgodan protivnik. Druga taktička promena jeste što je Novak znatno više insistirao na slajsu u razmenama sa osnovne linije. To je taktika koju je u prethodnih nekoliko mečeva sa Medvedevom koristio i Grigor Dimitrov, sa solidnim uspehom.

Poslednji poen: Đokovićeva suština

Statistika pokazuje da je Đoković meč dobio u kratkim razmenama: poeni 0-4 udarca 55:39 za Đokovića, 5-8 udaraca 20-19 za Đokovića, 9+ udaraca 22:19 za Medvedeva. Ipak, Novak je meč počeo da preokreće, osim jurišima na mrežu, i onog trenutka kada je uspostavio ravnotežu u najdužim razmenama, te počeo da dobija neke od njih.

Uostalom, tako je i napravio ključni brejk u drugom setu, i nije pribegavao drop šotovima kako bi skratio razmene (a tako je pretrpeo oba brejka u prvom setu).

Prvi put od Andrea Agasija 1999. godine, jedan čovek osvojio je oba velika turnira u Parizu – Rolan Garos i Bersi.

Bio je potreban nadljudski napor da se izbori treći set, mada se to ne vidi na semaforu, a onda je Đoković dočekao raspad Medvedeva. Rusu se takvi padovi dešavaju ređe nego ranije, ali u mečevima takvog uloga i kvaliteta, deset minuta lutanja znači kraj.

Đoković je poklone prihvatao i koristio ih kao vetar u leđa za još slobodniju igru, a poslednji poen bio je esencija igre Novaka Đokovića. Briljantna defanziva, promena pravca lopte bekhendom po paraleli, i onda iskorišćen prostor na suprotnoj strani – Medvedev nije ni dokačio loptu, a Novak se s osmehom okrenuo ka ljudima u svom timu proslavljajući trijumf.

Istorijski, još jedan.