Značila bi mi stotka u noći nedelja na ponedeljak, baš bi. I kao dečaku koji je 2005. godine na Vimbldonu zurio u ekran prateći promene rezultata na meču sa Giljermom Garsija-Lopezom, i kao momku koji je u oktobru 2016. godine prešao na Sport klub i našao nešto najbliže porodici što se može naći u profesionalnom smislu.

Jutro kasnije, bolje reći popodne kasnije, jer niko od nas nije zaspao pre pola šest ujutru, svi mi saborci smo u priči prošli kroz neke slične emocije i razmišljanja, i svima zbog sličnih misli nije mogao san na oči. I hvala vam na porukama na svim mogućim kanalima – od onih u prolazu oko Sport kluba do društvenih mreža.

No, ako se zadržimo na sportu i na tom čoveku kojeg je Sport klub pratio skoro 19 godina, znamo da je turnir iza nas bio i te kako uspešan za Novaka Đokovića. Međutim, i sama činjenica da je većina navijača – koji su po prirodi neobjektivni i uvek očekuju najviše – zadovoljna plasmanom u finale ilustruje to da su se kriterijumi promenili čak i za najvećeg svih vremena.

Najčitanije na našem portalu

Evroliga nudi višegodišnje ugovore Zvezdi i Partizanu, ali…

Ni Duejn Vašington, ni Partizan nisu ovo planirali

Četiri razloga za Đokovićev poraz od Menšika

Aleksandar Jovanović objasnio događaje: Posebno je netačno…

Ako postavimo pitanja ima li Novak još velikih titula u sebi, odgovor je – ima. Prozor, ipak, jeste sve suženiji i otuda je Đoković neko vreme posle poraza od Jakuba Menšika gledao u pod. I videlo se koliko mu je teško, a mnogo je težih poraza imao u karijeri od ovih 7:6 (7-4), 7:6 (7-4) od 19-godišnjeg Jakuba Menšika.

Nikada u masters finalu nismo imali veću razliku u godinama, a mnogi su – pola u šali, pola u zbilji – upotrebili onu narodnu “hrani kuče da te ujede” posle Novakovog poraza. Jer svima je sada već poznata priča o tome koliko je Đoković pomogao Menšiku pozvavši ga da treniraju skupa posle finala juniorskog Australijan opena. I Jakub je na ceremoniji rekao da je Novak razlog zašto se uopšte bavi tenisom, a Menšikov trener Tomaš Josefus prošle godine je izjavio da je Đoković “otvorio vrata koja bi inače bila zatvorena”. I to je deo nasleđa, za ličnost jednako važan kao 24 grend slem titule ili 40 mastersa.

Igrački, očekivao sam da Novak podigne nivo igre u drugom setu, ali to se nije dogodilo. Vlaga je bila velika i stoji činjenica da su uslovi isti za obojicu, ali Đoković se tradicionalno mučio u takvim uslovima i kada je bio u zenitu karijeri. Pritom, i Menšik je u taj brejku drugog seta disao na škrge i verujem da bi Novak bio taj koji bi slavio u trećem setu, na iskustvo, da je uspeo do njega da dotera.

Osnovnu razliku u meču napravio je servis. Osnovna statistika je varljiva jer je Menšik ubacio “samo” 67 posto prvog servisa, a Novak 77 posto. Međutim, Đoković nije imao ono što bi se na engleskom reklo “extra push”, mnogi od tih servisa nisu imali onu oštrinu i preciznost koju su imali tokom prethodnih pet mečeva, dok je Menšik pronalazio najbolje u ključnim situacijama – na djusovima i 30-30, kao i u oba taj brejka.

Đokoviću je oko oteklo, ne zna se priroda problema niti je Novak želeo previše o tome da govori, ali uprkos tome što se ne može reći da je odigrao loš meč, nedostajalo je energije, nedostajalo je pola koraka u brojnim razmenama i nedostajala je koncentracija koja se ogledala u donošenju odluka. Recimo, u prvom setu je Novak sa solidnim uspehom koristio bekhend slajs po paraleli, da bi od toga potpuno odustao u drugom.

To su nijanse, a nijanse su na kraju krajeva i odlučile, nijanse koje bi u većem delu Novakove karijere bile na njegovoj strani. Međutim, sada je 19-godišnjak bio taj koji je preuzeo kontrolu, koji je više verovao u svoje udarce i koji je imao servis ne samo kao proizvođača lakih poena, već kao i oslonac u mozgu da može rasterećenije da igra u razmenama.

Posle poraza na startu u Dohi i Indijan Velsu, turnir u Majamiju jeste iskorak za Đokovićevu igru i samopouzdanje, i ne možemo se oteti utisku da je mogao i trebalo da prelomi i finale. S druge strane, kapa dole 19-godišnjem Čehu, koji je još jednom pokazao istinitost fraze da je u tenisu “svaka nedelja nova prilika”. Pre dve je izgubio od Džumhura u polufinalu čelendžera u Dominikanskoj Republici, a sada je pobedio svog idola u finalu mastersa i nametnuo se kao jedno od nekoliko imena koje će parirati Sineru i Alkarazu u deceniji pred nama.

No, pre toga, da mi dočekamo stotku Novaka Đokovića. Dočekaćemo je, u to ne sumnjajte.

Bonus video: