Poslednji rok i poslednja nada za vraćanje ruskih timova i prekid suspenzije je bio ponedeljak, 21. mart. Razvoj situacije u Ukrajini je nažalost i dalje isti, pa su svi rezultati ruskih klubova obrisani – kao da nisu ni igrali.

Ostali timovi su dobili priliku da „zakrpe svoje nedostatke“, takmičarski motiv ponovo postoji za većinu klubova, a i Evroliga će ovako „duže trajati“ i biti zanimljivija. Osim Panatinaikosa, Žalgirisa i Asvela sada se svi ostali timovi bore za plej-of, sada je sve moguće.

Povezane vesti

Lepe vesti za Zvezdu iz Atine i Berlina, ne i Tel Aviva

Euroleague

22. mar 2022 3

Euroleague

22. mar 2022 3

“Iz dubine duše sam protiv rata, žao mi je ruskih klubova”

ULEB Eurocup

22. mar 2022 0

ULEB Eurocup

22. mar 2022 0

Matematike je previše; ko sa kim igra do kraja? Da li je dobio iz ove situacije najviše Bajern ili je to Crvena zvezda ili možda Efes? Kome da se žali Fener za tri obrisane pobede? Ovo je početak, prebrojavaće se tek na kraju.

Ipak, ovo je tekst o ovima drugima, onima koji su bez buke i galame prihvatili situaciju takvu kakva jeste i suspenziju i tako stavili tri tačke na svoj nedovršen posao.

Ćavi Paskval

Španski stručnjak iz Zenita Ćavi Paskval je ove sezone radio najbolji posao od svih trenera u Evropi. Roster tima iz Sankt Peterburga teško da je po kvalitetu četvrti ili peti u Evroligi, ali su igrači fantastično vođeni. U odnosu na prošlu sezonu kada su bili osmi i imali u sastavu Kevina Pangosa, koga je Paskval načinio da daleko bolje izgleda od onoga što on zaista jeste (pitanje je kada će kanadski plejmejker više igrati tako dobru košarku u svojoj karijeri), ove sezone Zenit je i bez njega učinio veliki korak napred.

Borili bi se za četvrto mesto, izvesno izbegli Real ili Barsu u plejofu i sve to sa potpuno drugačijim načinom igre u odnosu na prošlu sezonu. Bez izrazitog lidera, bez minuta projektovanog prvog kreatora igre Šabaza Naipira zbog povrede. Paskval je učino da ovaj tim izgleda raznovrsno, pametno, odlučno, da pobeđuje završnice. Lojd i Beron u Zvezdi nisu izgledali tako zrelo, Miki nakon tumaranja prošle sezone u Himkiju ponovo izgleda kao centar za Real, a posebno je fasciniraki kako je Paskval koristio Ponitku, verovatno svog omiljenog igrača. Šta god da zatreba: organizator, igra leđima, čvrstina, koš iz lošeg napada, odbrana na najboljim protivničkim napadačima, sigurnost, karakter, mir – tu je Ponitka. Tu su i drugi igrači koji su igrali dobro kao Pojtres i Gudaitis, Zubkov i Kulagin su bili na po 19 minuta u Evroligi, Frenkamp je debitant. Zapravo samo Kuzminskas tu može bolje, ali ima dosta i do samog Kuzminskasa.

Paskval je uradio mnogo u ove dve godine u Zenitu, posebno u poslednjoj, i to u okruženju i klubu gde se trofeji mogu nabrojati na prste jedne ruke. Svojom genijalnošću podigao je sve u klubu na viši nivo, ali odlučujuće utakmice igraće drugi. Zenit je bio spreman.

Džon Braun

Uniks je pokazao ove sezone nekoliko puta da ima dva različita lica, ali bi verovatno dominantnije bilo ono lošije lice da nije tu Džon Braun. Najbolji defanzivac Evrolige je jedini u timu iz Kazanja koji je baš svaki put bio spreman da uradi sve za pobedu svog tima. Loš dan za njega ne postoji, on je igrač koga svi vole. Posle Majka Džejmsa odigrao je najviše minuta u ovoj, svojoj debitanskoj sezoni u elitnom takmičenju. Do pre nekoliko godina igrao je italijansku drugu ligu.

💥What a player?? John Brown played today in Unics’ game against CSKA Moscow, for 53 minutes and 17 seconds from the total of 55’ minutes game time due to the 3 overtimes.

He is unbelievable! @unicsbasket @VTBUL #basketball #vtbl #euroleague pic.twitter.com/Y8BAkxMsSo

— Christos Harpidis (@chrisalucard) February 7, 2022

Uniks je tim sa dobrim napadačima, individualcima, ali Braun svojim kvalitetima radi sve ono što oni ne mogu. Hezonja, Lorenco, Kenon, Mejo nisu tim bez Brauna. On je jedan od najzaslužnijih što se tim iz Kazanja borio za plejof. Svoje veliko srce odneo je sa sobom u Ameriku.

CSKA

Dimitris Itudis je konačno dočekao Pangosa i dobio ono što je želeo cele sezone. Iako CSKA nije blistao u odnosu na neke prethodne, propustiće prvi završni turnir u poslednjih deset, a drugi nakon 18 godina i to ne zbog loših rezultata. Ostaćemo uskraćeni da vidimo da li bi trener koji je Evroligu osvajao dva puta (i pet puta kao asistent) uspeo da sa zdravim Milutinovim i Šengelijom, a sa Pangasom kao organizatorom do plej-ofa da uigra tim i da ponovo napadne završnicu. A na fajnl-foru nema favorita.

Itudis je tražio identitet CSKA, dovodio nove igrače, menjao, imao problema sa povredama, borio se. Sada je kraj.

Možda je ova sezona baš ta kada Evroliga treba ponovo da razmisli o formatu. Evropi je potreban takmičarski motiv, kultura je drugačija nego u Americi, preslikavanje nema mnogo smisla. I shvatanje sporta, a i sam sport je drugačiji. Možda je moguće napraviti sve čak i sa više timova, a da bude zanimljivije. Ali je teško zamisliti jaku Evroligu bez ruskih timova.