Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Ljudi su uvek bili fascinirani letenjem. Kako se odvojiti od zemlje duže, više? Kako prevariti tu neverovatnu silu zvanu „Zemljina teža", kako da vam krila ne izgore od blizine Suncu?
Norvežani su prvi počeli ozbiljno da skaču na skijama, koje su u to vreme slobodno mogle da se nazovu „daskama“. Video ih je Stanko Gorec, generalni sekretar za zimske sportove u bivšoj Jugoslaviji. Sa razmišljanjem naučnika, a vizijom umetnika, došao je na ideju da se na „našoj“ zemlji izgradi najveća skakaonica na svetu i da se u Jugoslaviji leti. Bio je rešen da to uradi po svaku cenu.
Na stolu je imao dva projekta, jedan inženjera Stanka Bloudeka sa kritičnom tačkom od 80 metara, a drugi, mamutski, sa do tada nezapamćenom (i nedozvoljenom) kritičnom tačkom od 90 metara dostavio je arhitekta Ivan Rožman. Prirodno, počela je izgradnja Rožmanovog projekta u savršenoj dolini blizu Triglava. Ali, u međuvremenu, Rožman i Gorec su se posvađali, pa je Bloudek „ni kriv ni dužan“ ušao u istoriju pošto je skakaonica dobila naziv „Bloudekova velikanka“.
Pre nego što nastavimo priču, Bloudekova velikanka nije letaonica na kojoj sa nestrpljenjem svake godine čekamo napad na svetski rekord krajem marta. To je sada „normalna“ skakaonica na Planici sa kritičnom tačkom od 120 metara, koja je renovirana 2012. Istina, sve kasnije renovacije bile su pod budnim okom Bloudeka, ali originalno, nije trebalo da nosi njegovo ime. „Prava“ letaonica je u drugom delu doline i otvorena je 1969.
No, da se vratimo Bloudekovoj velikanki. Prvi „letovi“ izvedeni su 1934. kada je na prvenstvu Jugoslavije trijumfovao Franc Palme sa vrtoglavim daljinama od 55 i 60 metara. Onda se pročula „lepotica ispod Ponca“ i počeli su da dolaze i Norvežani. A to je značilo da će se stvarno raširiti krila.
Čuveni Birger Rud skočio je 92 metra. Njegov brat Zigmund doskočio je na svetskom rekordu od 94 metra u februaru 1935. Godinu dana kasnije (15. marta 1936), golobradi Austrijanac Sep Bradl postao je prvi čovek koji je preleteo 100 metara. Došao je bez dozvole i znanja saveza i roditelja. Jednostavno, morao je da proba Planicu. Njegov rezultat od 101.5 metara nije mogao da stane na semafor.
„Ovo treba zabraniti“, pisala je norveška štampa
„Pa oni skaču pravo u smrt sa tim daljinama“, bunile su se alpske države.
Ali, ko je jednom došao na Planicu, vrlo dobro zna da ostaje zauvek vezan za Planicu. Niko nije mogao da zabrani tim zaljubljenicima u visine, tim pionirima i potpunim zaluđenicima, tim buntovnicima pod vedrim i hladnim nebom da dođu i probaju da lete više i dalje. A organizatori, predvođeni Bloudekom, su im pomagali. Stalno su smišljali kako da prošire skakaonicu, kako da ubrzaju zaletište i da im omoguće let do nemogućeg. Čak i kada bi svetski rekord odlazio na kratko, magija Planice nikada nije odlazila. Otići na velikanku nije samo poseta takmičenju u skijaškim letovima. To je sportsko hodočašće.
Zbog Planice, ova disciplina i postoji. Koliko je to hodočašće poznato i priznato u svetu, govori činjenica da je kraj sezone rezervisan za festival ispod Ponca. I niko se ne buni. I niko ne namerava to uskoro da promeni. Hrabrošću Slovenaca predvođenih Stankom Bloudekom i tih neustrašivih duša koje su pristajale da lete “pravo u smrt”, FIS je morao da podlegne pritisku i prizna ovu skakaonicu i ski letove kao disciplinu. Onda je napravljen projekat nove velikanke.
Tragali su za boljim mestom, za tim savršenim brdašcem, za tih nekoliko stotina idealnih metara strmine gde bi mogao da se napravi još jedan “Bloudekov luk”. Ali veći nego svi prethodni. Nezamislivo velik. Trebalo je izračunati sve obline, uglove, sve nagibe pažljivo, trebalo je biti ispred svog vremena. Ali, ljudima koji su radili i rade na Planici, to nikada nije bio problem. 1969. završena je konstrukcija neverovatne “velikanke bratov Gorišek”, koja se koristi i sada. Janez i Lado Gorišek su napravili arhitektonsko čudo.
Prvi testovi održani su šestog marta 1969. Miro Oman je skočio 135 metara. Treba li napomenuti da je to bio svetski rekord? Išlo se dalje, metar po metar, sve dok legendarni Mati Nikenen nije skočio 191 metar 1985. godine. FIS se tada toliko uplašio da je, verovali ili ne, ukinuto bodovanje za letove preko 190 metara kako bi se izbegao lov na svetski rekord.
Ali, te zanesenjake, zavisnike od adrenalina, ne može da zaustavi birokratija, pa je tako Šveđanin Jan Boklov šokirao svet tako što je raširio skije i počeo da skače V stilom krajem osamdesetih. Iako on nije usavršio taj stil, drugi jesu. FIS je definitivno izgubio borbu. Nisu odustajali, ali neravnopravna je bitka protiv onih koji se ne boje ničega.
Tako je 1994. još jedan finski „anfan teribl“ Toni Nijeminen, prirodno, na Planici, postao prvi koji je leteo preko 200 metara. Izgledalo je kao da ide u večnost, u neku drugu dimenziju, kao da nikada neće doskočiti. U stvari, i jeste leteo u večnost. Ali, nije dobio nijedan bod jer je komično pravilo FIS još bilo na snazi.
U međuvremenu, renovirana je četiri puta i širena tri puta. Poslednji put je doterana 2014. Kažu da sada može da se leti do 270 metara. Verovatno da će doći i dotle jednog dana, ali trenutni svetski rekord je 254.5 metara Domena Prevca koji je postavio, razume se, na Planici 2025.
Jer, čoveku ne treba postavljati granice, nego ciljeve. I uz svo poštovanje prema Vikersundu, Obersdorfu, Kulmu, Harahovu i ostalima, samo jedna je Planica. I zato, kada pitate Snežanino ogledalce koja je najveća i najlepša na svetu, odgovor može biti samo jedan…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare