Ima nešto posebno u odnosu Olge Danilović sa Parizom. Tamo je beležila neke od najvećih pobeda u svojoj karijeri, prošle godine iz kvalifikacija dogurala do osmine finala, a sada je – opet tu.

Nije Olgu štedeo žreb – za početak Lejla Fernandez, četvrtfinalistkinja iz 2022, pa najverovatnije Danijel Kolins i Arina Sabalenka.

U razgovoru za Sport klub Olga otkriva kako se oseća kada kroči u Pariz, šta za nju znači sezona na šljaci, kako doživljava svoj status u ženskom tenisu – i zašto je najvažnije biti „OK sa sobom“.

U intervjuu govori i o kolenu koje je dugo tema, o pristupu protivnicama, ali i o tome zašto nije pristalica dugoročnog planiranja. Jer, kako kaže – voli tenis, i sve dok je to tako, sve ostalo će doći.

Dolazak u Pariz i osećaj pred Rolan Garos

“Dobro se osećam – kao i uvek kada dođem u Pariz, ali hajde da ga ne ureknem. Sezona je u toku, ovo je još jedan lep turnir – i jedva čekam da počne.”

Pogled unazad na sezonu pre šljake

“Ne bih se složila da je u pitanju bio pad, već činjenica da su u Indijan Velsu i Majamiju prisutne sve igračice, da odlično igraju – a da sam ja bila malo ispod svog nivoa. Najbitnije je da dobro igram, a rezultati nekada dođu – a nekada izostanu; nekad misliš da igraš vrhunski i izgubiš na početku turnira, a nekad igraš užasno a dospeš do završne faze… Hiljadu puta mi se to dešavalo – da dođeš na turnir sa osećajem koji uopšte nije realan, ali to u tom momentu ne može niko drugi da oseti – ni trener, ni bilo ko drugi ko te prati. Baš je Medvedev pričao o tome u Madridu – a ja se smejala – kako je tamo odlično igrao na treningu, a na meču bude potpuno drugačije. To je zaista istina, ali – eto – u toku je sezona na šljaci, takmičenje teče iz nedelje u nedelju, nema stajanja, igram bolje…”

Šljaka kao prirodno okruženje

“Nemam nikakvu čaroliju za igru na šljaci, ali je to podloga na kojoj smo svi mi iz Evrope odrasli – pogotovo mi teniseri sa Balkana. Mislim da jako dobro igramo na njoj, da je odlično poznajemo, da smo naučeni na tu kretnju na šljaci – da znaš da klizaš i ne “preklizaš”. Ne krijem ništa, već volim to što imam vremena na njoj da se namestim, da izgradim poen.”

Uloga u vrhu i pogled drugih igračica

“Ne, ne bih rekla da je sve isto – jer zaista nije. Sada sam bila blizu da budem nositeljka, ideš na drugačije turnire, spremaš se za drugačije – ali mi je osećaj isti, jer svi igraju vrhunski tenis i moraš protiv svake igračice da budeš na visokom nivou. Ne bih rekla da sam nešto promenila u svom načinu ophođenja, i mislim da sam uvek imala poštovanje drugih igračica jer sam od početka postizala dobre pobede. Mislim da je isti pristup drugih prema meni, iskreno – ili to možda ne želim da vidim (smeh). Moje poštovanje prema drugim igračicama je isto kao i do sada.”

Prva rivalka u Parizu i pogled na žreb

“Žreb može da bude bolji ili gori, ali kao što sam malopre rekla – danas svi igraju odličan tenis. Ono što se ponekad čini dobrim žrebom može da bude i mač sa dve oštrice, jer – šta je to uostalom dobar žreb? Treba odigrati dobro iz kola u kolo. Što se tiče Lejle, ona je u vrhu već nekoliko godina, igrale smo poslednji put davno, na tadašnjem Fed Kupu. Levoruka je, ali to mi iskreno ništa ne menja u pristupu igri. Ja volim šljaku, osećam se komforno ovde, i mislim da trebam više da se fokusiram na sebe i svoju igru. Neću da budem pogrešno shvaćena, ali kada imam svoju igru – onda ništa ne želim da menjam, ko god se nalazio preko puta mene na terenu. Naravno, neke male stvari treba adaptirati po karakteristikama igre protivnice, ali je najbitnije kada sam ja OK sa sobom.”

O motivaciji i daljoj karijeri

“Teška pitanja… Kad smo i pre pričali o tome (koliko sebe još vidim na Turu), govorila sam da nemam tu vrstu ciljeva – da hoću da osvojim taj turnir, da dosegnem to mesto na rang-listi. Volim tenis i uživam u njemu, i šta god radim u životu – trudim se da to radim po svom osećaju i imam tu privilegiju da na taj način posmatram svoju karijeru. U tom smislu – samo zdravlje da posluži, a za ostalo ćemo videti…”

Koleno

“Kucam u drvo, dobro je. Iako mi se ponekad desi da osetim ’ono moje’, stvarno ga sada držim pod kontrolom i OK je. Već duži period imam neku konstantnost u tom smislu, i to je dobro.”

Bonus video: